Tako je, na kraju, moralo biti, i tako je trebalo da bude. Da studenti kažu da je vrijeme da se uči…
Tri mjeseca su širom Srbije prolazile kolone studenata, tražeći odgovornost za nesreću u Novom Sadu, pravednije društvo u celini i oštru borbu protiv korupcije. Građani su ih podržali, dirnuti njihovom neiskvarenošću i spremnošću da se žrtvju za opšte dobro.
Nesporno željni promjena, i ostvarenja ciljeva koje su i studenti istakli, stanovnike Srbije svih uzrasta osvojila je i studentska različitost od opozicije, jalove i iskvarene željom da dođe na vlast. Biti uz studente postala je stvar pristojnosti, i u tom navijanju ćutke se, ili uz gunđanje, prelazilo preko nekih pojava koje se nisu uklapale u proklamovanje ciljeve akademaca. Na prvom mestu, plenumsko odlučivanje bez imena predlagača i donosilaca odluka, i bez zapisnika, potom netolarancija koja je u nekim sučajevima išla do grubosti prema onima koji su imali manje simpatija za „studentsku stvar“ – upad u Maticu srpsku i Narodni muzej, karnevalska atmosfera i okretanje ražnja na skupovima komemorativnog karaktera, maltretiranje prolaznika, možda i ometenih u razvoju, koji su dobacivali demonstrantima… Ali, sve to nije uspelo da u zasenak baci osnovnu ideju studentskih marševa i blokada – želja da se popravi društvo u kojem živimo, formalizovana u četiri zahtjeva.
Ti su zahtjevi, posle natezanja, ispunjeni – predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je saopštila da su danas usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, kojima je su studentske školarine smanjene za šedeset odsto, a plate univerzitetskim profesorima povećane za šesnaest odsto.
Ovo je, istina, urađeno u poslednji čas, jer je 17. mart poslednji rok za povratak u učionice kako školska godina ne bi propala ni studentima ni đacima.
Zašto, onda, ne preovlađuje slavljenička atmosfera zbog uspeha tromesečnih demonstracija?
U voz „studentske revolucije“ od prvog dana uskakali su mnogi koji sa većinom akademskih građana ne dele iste političke moralne vrednosti, kao i „trojanski konji“ opozicionih partija, rešenih da se ogrebu o popularnost i dobar glas mladih.
Nekima od njih borba za promene u Srbiji bila je samo hir, kontent za društvene mreže. S. R., studentkinja treće godine Medicinskog koja je prva pozvala na blokadu saobraćaja 17. februara i oglasila zasedanje prvog plenuma… ovih je dana objavila na instagramu da je bila u Kicbilu u Austriji, a sada je na Bahamima. Ili M. M. njena koleginica koja vatreno zagovara blokadu Beograda 15. marta, ovih dana obaveštava svoje pratioce na internetu da je na tronedeljnom odmoru na Malti. O onom liku koji je na televiziji predstavljao studente, a na ruci ima sat koji vredi kao dvogodišnja stipendija nekog njegovog kolege, da ne govorimo…
Jasno je da ovi i ovakvi mogu da studiraju do sudnjeg dana, a da u međuvremenu pozivaju na blookade univerziteta, i da „blokaderi“ ničeg zajedničkog, osim godine rođenja u krštenici, nemaju sa ovim studentima što od noćas spavaju u Pionirskom parku, a čiji roditelji jedva pokrivaju troškove njihovog školovanja. Njima je svaki dan produžetka studija dodatni trošak, da ne govorimo o studentskim kreditima, kirijama za studentske sobe, knjigama…
S druge strane, u „voz studentske revolucije“ prošvercovcali su se i stranački aktivisti. U nekoliko navrata Đilas i ostali iz opozicije pokušali su da stanu na čelo protesta. Prvo na skupu u Novom Sadu, kad su za govornike nametnuti Šolakovi zaposlenici, i kad je prvi put glasno izgovorena ideja o „građanskom plenumu“, koji je trebalo da bude uvod u „obojenu revoluciju“.
Potom kad je bivša rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović u ime Proglasa komandovala: „Studenti su dosta uradili, sad mi preuzimamo…“ Treći put juče i danas, kada su huligastvom u Narodnoj i Gradskoj skupštini hteli da studente stave pred svršen čin: izazivanjem sukoba i očekivanjem da nasilje eskalira na ulicama hteli su da podele u državi učine nepremostivim, da izazovu rascep u društvu koji će studente ostaviti na njihovoj strani.
Ali, studenti su pokazali da im nismo uzalud poklonili simpatije i poverenje – odbili su da uđu u klopku. I jasno stavili do znanja i svojim neželjenim saputnicima iz protestnih šetnji, i opozicionim strankama, da sve ima svoje vreme. Bilo je vreme protesta, blokada i šetnji, i prošlo.
Sad je nastupilo vreme učenja, da se nadoknadi ono što je propušteno.
Kao što smo ispunili ranije studentske zahteve, tako treba uraditi i ono što sada traže. A ne traže mnogo, samo pravo da uče, polažu ispite i da sa diplomama sami grade svoju budućnost.
I kao što je tokom prošlih meseci podrška studentima bila pitanje pristojnosti, tako pristojna Srbija i sada treba da stane uz njih.
(Kurir)
Studenti iz pionirskog parka porucuju i traze da im se omoguci skolovanje, sto je obaveza i profesora koji predaju, a neda zbog sacice blokadera svi izgube godinu.
Studenti koji su se okupili u Pionirskom parku samo žele da im se omoguće da se vrate na fakultete i to im je i Ustavom zagarantovano.
Sramota je RTS-a što o ovim studentima koji samo traže da studiraju nikako ne izveštavaju. Pa RTS je Javni servis koji svi građani plaćaju i trebali bi da o svemu izveštavaju pai ovim studentima koji su se okupiliu Pionirskom parku.
Nikola: Da su ovi studenti izašli na ulicu i istu blokirali, onda bi se oglasio i RTS i to pohvalio. Međutim ovi studenti nikom ne smetaju, samo traže od države da im omogući da studiraju.
Postoje razne podele, što nije dobro.
Svakako ja ih razumem, pošto sam nekada prolazio kroz razne finansijske krize i ne znam kako su roditelji to sve prevazilazili.
Svako ko želi da se blokade završe razmišlja zdravo.
Sve su to deca kojima je dosadilo da njihovim životima upravljaju studenti kojima su džepovi puni para
Do i ova je moralo da dođe jer deca hoće da uče, da im ne propadne godina
Odgovorni studenti koji zele da studiraju su u Pionirskom parku i bore se za svoja prava
Ovi studenti iz Pionirskog parka pokazuju istinsku posvećenost učenju i obrazovanju. Nisu kao oni koji uživaju u luksuzu, već se bore za to da imaju jednake šanse u obrazovnom sistemu, jer im nije lako, a sistem ih često zanemaruje.
Ovi studenti nisu kao oni iz bogatih porodica koje sebi mogu priuštiti skupe zimovanja i luksuzna letovanja. Oni žele samo pravo da nastave obrazovanje, bez prepreka, bez politike, i bez da im godina bude izgubljena zbog sistema koji ih ne podržava.
Za razliku od privilegovanih studenata koji menjaju fakultet za skupe destinacije i luksuzne opcije, ovi studenti žele samo šansu da ostvare svoje ambicije i da nastave da uče. Oni se bore za osnovne uslove, ne za zabavu i luksuz.
To si studenti koji zele da uce i svojom zaslugom ostvare uspeh, a ne kao oni kojima tate i mame placaju fakultet, ispunjavaju hirove luksuznim automobilima, garderobom a oni skitaju po ulicama.
Ovi studenti ne žele nasilje i bahato ponašanje sa rolex satovima već žele da uče
Ovo su deca koja zele da uce i rade na sebi a ne da sebe sabotiraju i ruse drzavu, bore se za osnovno pravo, pravo obrazovanja
„na ruci ima sat koji vredi kao dvogodišnja stipendija nekog njegovog kolege“ hahahaha, a koji sat nosi Dete Danilo, zasto to ne pisete? A Aca srbin patike od 1.000 EUR
Ova deca su buducnost Srbije, bore se protiv blokada ne mogu vise da trpe
Bore se za pravo na znanje, što pokazuje snagu karaktera
Njihov primer može podstaći i druge mlade da se posvete učenju
Pokazuju da je obrazovanje put ka uspehu, a ne materijalni status.
Studenti iz Pionirskog parka žele da uče, da polažu ispite. Oni nisu bogati niti plaćeni od strane opozicije i raznih NVO koje bi da uništavaju našu zemlju.
Studenti iz Pionirskog parka su pravi studenti, oni koji žele da uče, a ne da gube vreme i novac svojih roditelja. Žele da doprinesu društvu, a ne da uništavaju našu zemlju.
Naravno da vode drugačiju borbu, jer se bore za ispravne ciljeve pod jedan.
Ovo nije nasilna omladina. Ne blokira saobracajnice nego mirno protestuje protiv rolex studenata. Ovu decu treba podrzati.
Obrazovanje se ne bi smelo koristiti kao sredstvo političkog pritiska.
Ovim pokazuju želju za stabilizacijom obrazovnog sistema.
Ovo su studenti koji ne prave buku, ne nose skupe rolex satove. Roditelji im nisu bogatasi. Roditelji moraju da im plate stanove, kako bi studirali. Ne moze im niko uskratiti pravo na obrazovanje, ni Djilas ni njegova ekipa koja je potplacena da prave haos u zemlji
Veliki broj studenata potiče iz skromnih i vrednih porodica koje ulažu trud da obezbede obrazovanje svojoj deci. Ova deca shvataju važnost učenja i završetka studija u roku. Sva svoja pitanja u vezi sa vlastima rešavaju mirnim i direktnim pregovorima.
Jer su to skroz drugačija deca, iskrena, vredna, vaspitana. Mora im i borba biti drugačija.
Budućnost Srbije su pravi studenti koji žele da uče i svoje znanje da upotrebe za razvoj zemlje Srbije.
Mladi žele samo priliku da uče i napreduju. Kada država ulaže u obrazovanje, ulaže u svoju budućnost!
Ova grupa studenata nije nasilna. Njihov cilj je da ukažu na pravu vrednost studija i borbe za bolju budućnost. Ovu decu treba podržati.
Podrška vrednim studentima! Svako ko želi da uči i napreduje zaslužuje priliku i podršku. Znanje je najvažniji resurs, i drago mi je da ovi studenti to prepoznaju
Verujem da će se svi trudovi isplatiti i da ćete se uskoro vratiti na fakultete. Ovako se bori za svoju zemlju i za rad i napredak.
Obrazovanje na prvom mestu! Sjajno je videti mlade ljude koji su posvećeni učenju i svom akademskom uspehu, uprkos svim izazovima. Budućnost pripada onima koji se trude!