Stefanović: Licemjerno je da Ponoš zamjera Vučiću oko KiM

„Novi intervju Zdravka Ponoša samo je potvrdio, ako uopšte postoji neko kome nije bilo jasno do sada, da ne postoji bilo kakva ideja, politika ili čak suština u rečenicama koje mesijanski izgovara kao svoj politički program“ kazao je član Predsedništva Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović.

„Znam da bi Ponoš želeo da zaboravimo da je on kandidat Dragana Đilasa, kao i to da predstavlja i Vuka Jeremića i Borka Stefanovića i druge, čije su odluke činjenje i nečinjenje, onda kada su bili apsolutna vlast u zemlji, dovele do smanjivanja suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji“ dodao je on.

„Ali građani pamte da su baš oni, Đilas, Jeremić, Borko, doneli odluku da se o Kosovu i Metohiji ne odlučuje u UN, gde je Srbija imala bolje izglede, već u EU, gde su najveće države članice zauzele stav o Kosovu i Metohiji koji ne podržava interese Srbije, pa je bilo jasno da će ti pregovori za nas biti veoma teški. Pamtimo takozvani kosovski carinski pečat Borka Stefanovića, granice koje su uspostavljali na Jarinju i Brnjaku, kao i hapšenje naroda koji je te lažne prelaze spaljivao. Licemerno je da Ponoš bilo šta zamera Aleksandru Vučiću, pogotovo na ovu temu“ istakao je Stefanović.

„Jedino ne mogu da dam ocenu stavova Zdravka Ponoša o tome šta bi on uradio, jer čovek danima uporno pokazuje da su mu sve izjave takve da ne možete da citirate ni jednu rečenicu, pa ni da se setite šta je tačno rekao o bilo čemu. Zdravko Ponoš je rekao: „Naravno da tu postoji i politička poruka, ja mislim da je tako sam i rekao, da je Kosovo važan element našeg nacionalnog identiteta i da svako ko pretenduje da se ozbiljno bavi pitanjima od nacionalnog značaja mora to i te kako da ima u vidu i da se pozabavi tim, ja sam hteo simbolički da pokažem da je to važno, da obraćam pažnju na to, iako su moji politički stavovi orijentisani ka budućnosti, ja mislim da je to neozbiljno ako se ne vodi računa o trajektoriji, a ta trajektorija je naš nacionalni identitet, Kosovo je svakako jedan od najvažnijih delova tog identiteta“ ističe Stefanović.

„Takođe, je rekao : „To je stvar koja mora da se rešava, nešto što je nataloženo kao problem decenijama ili stolećima ne može da se reši na jednom sastanku i za vreme mandata jednog političara, jedne vlade ili čak jedne generacije. To je stvar koja mora da se rešava inkrementalno ako tako može da se kaže. Svako treba da da doprinos da se ta stvar uradi kako valja. A šta znači dobro, to znači za dobrobit ljudi koji tamo žive pre svega, to su njihovi životi. NJihov život nije presudno određen sa tim kako su završili pregovori u Briselu, koji i ne treba da se završavaju statusnim pitanjima, to se inače ne radi u Briselu“ dodao je on.

„Nažalost, ovakav nastup bih mogao da očekujem od dece u debatnom klubu sedmog razreda osnovne škole, gde deca pokušavaju da zvuče ozbiljno. Od jednog kandidata za predsednika Srbije, makar to bio i Zdravko Ponoš, više je nego neozbiljno da banalnim frazama vređa sve napore koje su uložili naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji, ali i mnogi drugi ljudi koji su u prethodnim godinama mnogo učinili da isprave brljotine koje su, pre svega, ostavili ovi koji ga danas podržavaju i predlažu“ ocijenio je Stefanović.

„Osim fotografisanja na Kosovu i Metohiji, bez naroda naravno, što treba valjda da ubedi Srbiju kako je Ponoš veliki patriota, to vam je kao kad dete nešto ne ume da nacrta, pa mora ispod crteža da napiše šta je to da bi i drugi znali. Ovo govori o tome koliko u njegov patriotizam veruju i on sam, a i građani Srbije. Našem stanovništvu na Kosovu i Metohiji, osim besmislene fraze da su dobre stvari one koje ljudima čine dobro, da je topla voda bolja od hladne, suštinski ne nudi ništa. Kada mu je ovakav odnos prema najvažnijoj, najozbiljnijoj i najtežoj temi za našu zemlju, gotovo da mi je teško da uopšte kažem bilo šta o Ponošu na druge teme“ kazao je on.

„U ovih nekoliko dana imali smo prilike da vidimo da su jedine integracije za koje se on zalaže one sa tajkunskim lobijima, i kada bi on ikada mogao da odlučuje o tome ovom zemljom bi upravljala mala grupa tajkuna, koja bi pokušala da se vrati u vreme kada su se oni bogatili, a građani svakog dana bivali sve siromašniji. Jedino, a ujedno najvažnije, što nedostaje Zdravku Ponošu i tajkunima koji ga predlažu, jesu glasovi našeg naroda. Kako je Ponoš krenuo, i kakve rečenice izgovara, uveren sam da će ih do 3. aprila imati još i manje“ zaključio je Stefanović.