Predavanje istoričara Srđana Graovca na temu „SRBIJA I CRNA GORA 1914. GODINE” (25. 4. 2025) možete pogledati na Jutjub kanalu KCNS.
„Veoma je važno da se ne zaboravi uloga koju je Crna Gora imala u zajedničkoj borbi srpskog naroda te 1914. godine protiv Austrougarske, odnosno protiv centralnih sila. Mi nerijetko govorimo o velikim uspjesima: o Cerskoj bitci i pobjedi na Kolubari, o slavnim bojevima na Drini, a zanemarujemo činjenicu da je u svim tim bitkama na indirektan pa i direktan način učestvovala i Crna Gora. Možda ona nije bila poprište glavne bitke koja se vodila na prostoru zapadne i sjeverozapadne Srbije, ali je Crna Gora i u Cerskoj i u Kolubarskoj bitci i tokom bitke na Drini igrala izuzetno važnu ulogu. Uspjela je za svoje bojište da veže više od sedamdeset hiljada neprijateljskih vojnika koji bi, da nije bilo te crnogorske vojske, svakako bili upotrebljeni protiv srpske vojske na glavnom bojištu. Da nije bilo tako, pitanje je da li bismo danas govorili o tim velikim uspjesima srpske vojske 1914. godine na Ceru i na Kolubari“, istakao je Graovac.
Cijelo predavanje možete pogledati na linku:
Који си ти историчар…. Историја није кад би било,што би било… Историја је оно што се десило. Дакле,твоја тврдња је мало као епп . Црногорски колеге кажу да је без потребе било гинути и водити борбе јер српској војсци тада није било од неке помоћи. Неко овде није добро савладао градиво. Осим тога у ЦГ није било толико војске,по најмање јуначке. Извините браћо од даљњег ујака. Говорим само истину јер су и неки моји погинули тада.
Taman bespotrebno i naopako. 200 hiljada bježi a ćera ih 20 hiljada što Švaba, što Kraiških Srba, što Hrvata. A ispred tih 20 hiljada barijera od 6 hiljada Crnogoraca. Ne znam šta je to Crnoj Gori trebalo…??? A onda u ime zahvalnosti nam pošalju vojsku da nas razoruža. Pa kaže da je bio ustanak. Zašto? Zato što je došla nepozvana tuđa vojska.
Jedi govna….
Prva misao moja prema „istoricaru“ Graovcu je istovetna – jedi „ono“ sto se ne jede ! Vi crnogorci ste do zla Boga hvalisavi (bez razloga !) ali ti ga BAS PRETERA!!! SRBIJA NE BI POSTOJALA DA NIJE BILO MOJKOVACKE BITKE ?! SRAM TE BILO (ako imas obraza – a nemas!) !!! Uostalom u Mojkovackoj bici su protiv austrougara BILI SRBI IZ CRNE GORE !!! DA SE ZNA !
A što se zvaše crnogorska vojska, a ne srpska?
Što se Srbi, junaci iz Crne Gore i tada Bosne, ne ujedinite sa Srbijom…od te čuvene, 1805, te 1816, pa 1835 ili 1875. Čak ni u 1903, ili 1908, ili 1912…Možda im odgovaralo da budu po navici turski vazali, ono odvajkada. I austrijske sluge. Posle se isti setite da mogu biti hegemoni nad ostalima. A tu došlo kasnije sve na naplatu, odnosno, ko traži veće – izgubi i ono iz vreće.
Много сереш и много мрзиш Цг и мијешаш Црногорце са Милогорцима па би да мрзиш… Црногорци су нација најхришћанскија и највећи бранитељи Православља… Све што ваља у теби је Црногорско иако видим да си изопачен и мрзиш сам себе. Чим си из Метохије значи да си Црногорац а почињеш реченицу са „Ви Црногорци“ Сви сте ви издегенерисани Црногорци који пљујете на свој олтар и на своју отаџбину и поистовјећујете један народ са пар идиота који владају у Цг… Умјесто да се дичите ви пљујете на икону бре. Какви Црно Срби из ЦрнеГоре. Србин се звало по вјери нација и народност вазда вазда вазда Црногорац… Ко се тога стиди Хришћанин Никад и Православац. Доље главу. Наравно да не би било ништа од Србије без Црногораца имају ли једног спортисту да није Црногорац једног генерала, предсједника било ког. Имају брале ал мораш добро да се замислиш да би га ископао јел тако…. Тако је а сад купи реп и стиди се сјаја и поноси се срамотом као и само настави. Ти ниси ни Црногорац ни Србин из Метохије, ти си комплексаш
Pa ti da imaš imalo obraza nebi davao ovakve komentare. Da te nayčim da je Metohija bila y sastavy Crne Gore pa je mladi komynisti oteše i polako sinhronizovano nastade šiptarsko leglo, a mu y CG jesmo Crnogorci i čistog Srpskog roda jer Srpstvo je y CG starije i od Srbije jer je nastalo kad Srbije nije ni postojalo, nastalo je y Dyklji y Crnoj Gori današnjoj,i nepljyj po jynačkim precima Crnogorcima, koji slavno izginyše od Careva laza, Krysa, na Martinićima, i na Mojkovcy da odbrane Srpstvo da bi ti i takvi danas pričali svašta, a nepitate se zašto 20.000 vojnika i ranjenika odstypi pyt albanije I Grčke a neostadoše da pomogny Crnogorcima na Mojkovcy kojih 6.000 vojnika zaystaviše silny aystroygarsky hordyod preko 15.000 krvotoka !!!
Срби држали одступницу Србима па је онда то било добро за Србе 🙂 Шта рече човек?! Да јунаци Мојковца нису имали свест о томе да бране браћу никад се неби ни одлучили на тај чин, није то некакво хладно и уговорено савезништво па као, они се држе уговора о савезништву… Како се брукају неки људи.
Он није говорио о мојковачкој битци него о везивању дела аустроугарске војске 1914 године. Иначе је тачно да у битци на Мојковцу црногорска војска није штитила одступницу српској војсци јер је ова већ била у Албанији.
Mojkovačka bitka je samo kraj jedne ofanzive koja je počela od Višegrada i koju su prvo dočekali Hercegovački pa Sandžački bataljoni. Kod Mojkovca su većinu činili Crnogorci, ali i ostaci prethodnih.Istocna Hercegovina je mobilizacijski bila deo CG. Oni su pružili otpor koliko su mogli jer su Kralj i Crnogorska vojska već pobegli.
Zar nemas neki argument sem psovke. Brukas ne samo sebe već i pošten i pristojan svet.
Htedoh da ostavim komentar, da napisem nesto normalno.. Ali, kako sam redom citao predjasnje komentare, zelja mi se smanjivala sve manje i manje… I na kraju odustah. Alal vam vera.. E, jeste g.vna samo takva. Amin, vala.
Sram te bilo.Kad bi laž mogla da ubija,mnogi bi odavno bili mrtvi.
Pomislila sam isto…
Uz dužno poštivanje prema hrabeim Cenogorcima.🙂
I ja volim Lud zbunjen normalan.
Ali ti si izgleda sve samo nisi normalan. Da nije bili Mojkovačke bitke ne bi bilo ni današnjih muslimana. Nemam nista protiv vas , mi smo pogresili sto nismo dozvolili Srbima da uzimaju veru po nahodenju i osećaju kao u Rusiji recimo. Zato bolje ćuti i razguli.
Немачка је извукла армију са Западног фронта да помогне Аустроугарској, која је била 10 пута већа од Србије у то време. Плус бугарска војска, са бока и леђа. Све то, око 700000 војника под командом немачког генерала фон Макензена покушавало је да опколи и уништи српску војску. То су чињенице које могу да се прочитају у свим озбиљним енциклопедијама ( Britannica нпр) широм света и то су знали и писали сви цареви , премијери и генерали зараћених страна. О томе је све познато до детаља, као што се зна све о бици на Соми или Галипољу. На интернету свако са 8 разреда основне школе може да пише шта год хоће.
To svi znaju…a niko ne zna da bi ta Crna Gora bila sledeća, koja bi završila kao Srbija…gledano iz ugla da Srbima tada braća iz Crne Gore, nisu pritekla u pomoć, i da švabama nisu jebala majku majčinu..⁉️
Srbija je Majka i Svetinja
Srbi i Crnogorci braća zauvek
Rukvaš,crveni balija!
Jasno je da ljudi , neki od nas Srba ne vole Srbe iz Crne gore. Jasno je i da nije bilo Mojkovačke i jos nekih bitaka poput one na Pejove. Ne bi ni bilo oporavka Srpske vojske ne Krfu. Pitanje je da li bi prvi svetski rat zavrsio na način koji jeste. Shodno tome vaše poznavanje istorije mozda obiluje znanjem, ali vase dostojanstvo obiluje mržnjom. Verovatno ste doživeli neprijatnost od nasih zemljaka iz Crne gore, ali to ne znači da pišete na onakav način i učestvujete u neslozi koja je kuga Srpskog naroda.
Jel da Ivane..?! Posle priznavanja Kosova, od strane Crne Gore, radi se na tome, da se reč „DOSTOJANSTVO“, izbacuje iz jezika Crne Gore, jer nema značenje..🤔
A što se Istorijskih činjenica, one se zasnivaju na događajima koji su se već dogodili. A šta bi bilo, kad bi bilo…bez Mojkovačke ili bilo koje druge bitke, naziva se „NAGAĐANJE“, a ta nagađanja, nemaju svoje mesto kada se govori o Istoriji..⁉️
Znači, za termine kao što su: jasno je da će biti ovaj ishod, ne bi bilo, pitanje je da li bi…koristi se u kladionicama, gde je cilj, da se „unapred predvidi“ rezultat, nekog sportskog takmičenja, gde svi imaju samo „verovatnoću“, kao jedino na šta mogu da se oslone..🤔🤔
Najčešći komentari tih prognozera, nakon objavljivanja konačnih rezultata su:
PA OVO JE NEMOGUĆE…ZNAO SAM DA OVO NEĆE DA DOĐE…KOJI SU OVO SLEPCI…NAMEŠTENO…SUDIJA KRIV..⁉️
Tako da, pisanje o dešavanjima, koji potiču iz tog vremena, može se zaključiti da su zabeleženi samo iz jednog razloga, bili od velike važnosti.!
O ljubavi Srba iz Srbije, prema Srbima iz Crne Gore, bolna je samo po jednu stranu.!
OBRAZ…NEMA CENU❗️
Gogi-derpe! Na Mojkovcu su mi izginuli i pradjed i još dvoje deda-stričeva…da su pomogli pri povlačenju Srpske vojske, jesu… Ja sam orthodox Crnogorac,kome je Srbsko najmilije,to je ono što nam je odavnina u srži ljudskoj ugravirano… Tako da rekla-kazala,nije ni bitno…bitno je da su se braća odazvala,pomogla i pokazala! I opet će zlu netrebalo…Ali ,znaj te,da je Crnogorac biti -znači biti ono najčistije što u Srpstvu postoji…AMIN!
Bravo
Битка на Мојковцу је била на Божић 1916. Српска војска је са Косова крајем новембра почела да се повлачи ка албанској обали. Свакако су сви били на албанској обали до краја децембра. У време битке на Мојковцу ниједан српски војник више није био у Србији. Тако да је то мит да су нам они држали одступницу.
Sta se budalastina nacitah. Prvo crnogorska nacija ne postoji kao sto ne postoji ni makedonska niti bosanska. Covek treba da bude glup pa da ne shvata da su to sve srbi. I ne znam zasto se prepirete oko clanka jednog bilmeza.
А ДА НЕ БЕШЕ ДВАНАЕСТО ГОДИШЊИ СИН КРАЉА НИКОЛЕ.ДА ОБАВЕСТИ НАРОД ДА СУ АУСТРОУГАРЦИ УПЛОВИЛИ КОД БАРА.КРАЉ БИ ИСПУНИО ДОГОВОР СА АУСТРОУГАРА:ДА ЦРНА ГОРА НЕЋЕ УЛАЗИТИ У РАТ .ЗАТО СУ МОЈКОВЧАНИ.ТОЛИКО ИЗГИНУЛИ ЈЕР НИС ПОСЛУШАЛИ КРАЉА .
Мислим да си ти све погрешно савладао. Упростићу ти да скапираш. За Црну Гору је било самоубиство и потпуно беспотребно да гине због туђих побједа како рече браће од ујака који су као захвалницу Црну Гору укинули а њеног краља прогнали а њену војску распуштили пошто је одрадила посао жртвовања за браћу од ујака како рече. Та браћа од ујака чак док их Црногорци бранили и сипали крв за њих већ имала план како да учини Црну Гору да нестане… И да одговор јесте Беспотребно је гинула црногорска војска, због кога? Због неког ко ће је искористити као крајпуташицу… На крају су ти исти Петровићи који су спашавали Цг као пси умирали ван Цг без цента. Принц Мило Петровић радио је на грађевину да преживи. То је то братство… Живио „брате“
То је сукоб између две династије. Али с обзиром на балкански менталитет, а посебно тај код вас, да ли је уопште могло другачије са вама?
Istorija jeste i šta bi bilo da nije bilo, pametnjakoviću! Da nije bilo 27.marta, Hitler ne bi odložio napsd na Rusiju koji je planirao. Odložio ga je i krenuo tek dva meseca kssnije… Ruska zima ga je sprečila da napreduje … Izgunio je dva meseca! Da Britanija nije ušla u rat Nemci bi imali samo Ruse kao neprijatelje…
Inače da nije bilo Mojkovačke bitke, ko bi sprečio Austrijance da srpskoj vojsci preseku put ka Albaniji… A onda ne bi bilo nas na Solunskom frontu… To je sinko istorijs, a ne samo bitke i ratovi …
Koje si ti go..no.Da li si čuo za bitku na Mojkovcu na Božić 1916 g.? Tada se vojska Srbije“junački“povlačila (da ne kažem bježala)preko Albanije a kod Mojkovca ih čekala Njemačka, do zuba naoružana vojska,odmorna,obučeni i obuveni po velikom snijegu…Ni jedan vojnik Vaš ne bi vidio Krfa i Soluna da 5 puta manje Crnogorskih boraca nije potisnulo i porazilo Njemačke trupe uz velike žrtve.(Moj đed ranjen i zaglavio logor u Mađarsku) To bi bio kraj Srbije.Pošteni i umni ljudi Srbije to znaju i priznaju.U SR.se o tome nije pričalo ni učilo u školama.Ali kako ste se ponijeli prema vašim borcima posle rata(bili su sluge,sirotinja bez poštovanja onog zla Aleksandra)
1918g umjesto zahvalnosti CG vojska i žandarmi su ubijali,palili kuće po CG,silovali…Zato je nastao Komitski pokret protiv ukidanja Crnogorske Kraljevine i ujedinjenje u SHS…Mogo bih ti tri dana pričati o teme ali Kome,čemu…Gluvom đžaba šaptati.
P.S.Molim redakciju da jednom objavi jer su ovo činjenice koje se u SR.kriju od naroda.Poz.
То је мит, да не кажем лаж. Српска војска је повлачење преко Албаније отпочела у новембру 1915, до краја децембра су сви већ били на албанској обали. Мојковачка битка је вођена на Божић 1916, у то време ниједан српски војник више није био у Србији. Тако да не знам коме сте држали одступницу.
Bajro… Na****iš nam kukavičkog k***a.
Ti si druze jedna obicna srbijanska dzukela.
Zbog takvih me po nekad sram sto sam Srbin.
Koliko je crnogorska vojska uradila za spas Srba je i broj zrtava koji je polozila u Mojkovackoj bitci.
Ti smradu znas je li bilo junaka ili nije.
Sto nije srpska vojska ostala u Srbiji da se bori do zadnjega nego su ostavili zene i djecu da im razvlace Austrougari i Bugari.
Poznato je vase junastvo preko tastature a dokaz ko ste i to sto prodajete Albanske spomenice po 20 eura, toliko vam vrijedi vase junastvo.
Pa „brate“ moj đed se borio na Mojkovac, tu su zaustavili !!!! austrijsku vojsku, koja je htjela da presiječe odstupnicu srpskoj vojsci, pročitaj o tome imaćeš šta naučit.
Crnogorac priča o našoj istoriji
Sve je rekao istinito
Mislim da se olako i povrsno komentarise,bez istorijskih istina.A jedna od tih je da je bitka na Mojkovcu,nakon apela kralja Petra,kralju Nikoli,bila presudna za povlacenje i spas preko Albanije.Bratsku pomoc,pa i minimalnu treba blagodariti,a ne nipodostavati.Sto rece veliki Njegos:“Da pozali ka da bi pomogo“
👍👍👍
😄😄😄😄😄😄😄😄😭😭😭😭😭😭😭😭😭…..a djesu tu bila“Matuska Rossija“fukaro nedojebana kamenjarska.?
Slucajno izgubise zivot porodica ROMANOVI zbog pomoci Srbiji….curik u klupu 🐴monte negrovski.Govno gorska fukaro izdajnicka…Piso malo o KiM I NATO-u.TU STE POKAEALI COJSTVO I JUNASTVO….FUKARE KAMENJARSKE.
Не поистовјећуј Мила и Цг и не пљуј по Црној Гори и славној Црногорској нацији. Као што ја као њтнички Црногорац никада нећу пљунути на Србе али оћу на Вучића… Србија је Црну Гору издала 175 пута… Рецимо при повраћају Скадра и упливу Европских сила у Јадранско море да блокира Цг и врати Скадар Албанији прва је Србија издала Црну Гору… Нека знају дјеца и то… Нека знају за улазак Црногораца у окупирану Србију да сламају Турке а Срби их пријаве Турцима па их све лијепо побију и осакате Турци на превару… Поента јесте да Црногорска крв врела и није иста као ваша, да је иста не би робовали под Турцима и не би Мехмет Паша обнављао Пећку Патријашију да на њено чело поставља Турске Фарисеје да преко Цркве Турци владају 5 вјекова… Не би у Омсанском Царству на највећим позицијама били Срби а службени језик Српски. То у Црној Гори није нити ће бивати .. О издајству може свако моралан да нас оптужи, ни ја се не слажем што је Цг ушла у Нато али то је учињено мучки од једног човјека… Као што је Вучић Шиптар тако смо и ми имали своје… Али моралисаче Црној Гори само моралнији а не турбо фолк карикатура од државе којом влада премијерка лезбача Хрватица, Шиптар Вучић а главни идеолог Шешељ Усташа и све сама говна… Земља која је за министра војног још прије 150 год имала педера који је злостављао мале дјечаке…. Таква задругашка задруга Црној Гори и Црногорцима неће моралисати… Таква куга
Да ли је истина да је кнез Данило о неком празнику повео своје војнике да силују жене у или око неког манастира, па је ваљда и сам учествовао и томе због чега га је касније и убио брат једне од силованих девојака. Е видиш то је куга. Можда свако треба прво да се загледа у себе пре него почне да говори о другоме.
Kome ti majku govno.Drugi put izbriši lokaciju na telefonu.Pronašo sam ti adresu…
Vidim ovde razne komentare nekih ostrašćenih neznalica pa ih savetujem da prelistaju istorijske podatke o brojkama iz Nemačke i Austrijske arhive. Uz pomoć braće iz Crne Gore i čuvenog Serdar Janka i njegove vojske zadržana je Austrougarska vojska toliko koliko je trebalo da se evakuiše Srpska vojska. To je spasilo Srbiju od definitivnog poraza i omogućilo da se Srpska vojska oporavi i vrati u boj i ostvari neverovatan podvig, rešivši kompletan prvi svetski rat uz ogromne žrtve i veliko herojstvo. Sve to mogu da umanjuju samo poturice koje se ovde predstavljaju kao Crnogorci a nisu ni prašina Crne Gore. Pravi Crnogorci su samo potomci Pravoslavnih Srpskih plemena sa herojskim Slovenskim genom u svojoj krvi. Ostali su samo prišipetlje i sluge spoljnih neprijatelja.
Ako ovde nepotrebno ubacujes poturice onda bi bilo pošteno da spomenes i posrbice.
Pa odje se najvise ljute posrbice.Kazu da nijesu Crnogorci a Srbi ih ne priznaju.Znaci nijesu ni Srbi.
A šta su ti to „posrbice“❓️
Za „poturice i pokatoličene SRBE“, čuli su svi, i ne samo da su čuli, nego su se i uverili, i to postojećim istorijskim zapisima, koji datiraju iz tih vremena..🤔
DAKLE, SVAKA BUDALA, PA I TI ZNA, DA POSTOJE POKATOLIČENI SRBI I POISLAMIZOVANI SRBI..⁉️
DRUGA NACIJA, BAR ŠTO SE TIČE NAS, NE POSTOJI..🤔
TAKO DA TEBI I TAKVIMA KAO ŠTO SI TI, OSTAJE SAMO JEDNO, A TO JE DA PRIHVATITE ONOGA KO VAM JE „POTONJI“..‼️⁉️‼️
A odakle je tebi to tvoje saznanje da postoje „POSRBICE“..⁉️
Šta su to „POSRBICE“, koje si izmislila❓️
Kod srba bravu nema plemena osim kod Crnogoraca i Albanaca, o kojem vi junastvu srpskom pricate, kukavice i robovi od 1459 do 1878, Crnogorci su vas oslobodili i spasili, i nikad Crnogorci ne mogu biti robovski srbi!
Čitam komentare i vidim da nas ubija neznanje ali i velika ambicija da pokažemo da smo samo mi u pravu. A stvari nisu bas crno bele. Treba poštovati sve, pa i najmanji doprinos zajedničkoj stvari.
To svi znaju…a niko ne zna da bi ta Crna Gora bila sledeća, koja bi završila kao Srbija…gledano iz ugla da Srbima tada braća iz Crne Gore, nisu pritekla u pomoć, i da švabama nisu jebala majku majčinu..⁉️
Srbi i Crnogorci braća zauvek. Bez obzira na trenutne podele i mržnju koju nam seju političari, pa i neki crkveni velikodostojnici, bili smo i ostaćemo braća.
Ovaj samozvani istoričar kao da je pisao i Malog Princa … takvih sada ima ko kusa i pasa…žalosno
Crna Goro ,narod velikih junaka ,, ja mislim ovako …crna gora sa svojom vojskom jeste pomogla srpskoj u povlacenju ka albaniji , oni su nas pokrivali ,,imali su velikih gubitaka ,,posle sta je bilo povuki se koliko su mogli ,,danas Crna Gora jedino vuce krivicu sto se okrenula drugacijoj politici ,,koja nije okrenuta ka srbiji ,,to je njen problem ,,
Upravo tako.!?!
Niko ne osporava doprinos Crne Gore, kao ni njihove žrtve iz tog poduhvata❗️
Ali da se ne zavaravamo, i oni su isto bili na spisku za odstrel. Stavićemo to po strani, jer ni jedan SRBIN, nikada neće prihvatiti da bude ROB nekome…tako da su tada pokazali svoju narav‼️
Na kraju krajeva, pomogli su tada svojoj braći, kao što su i junačke poduhvate, opevali u pesmama uz gusle, još iz rata sa Turcima..!?!
Najvažnije pitanje koje se postavlja, i to istim tim sadašnjim crnogorcima, glasi:
ŠTA BI VAM SADA REKLI, ISTI TI JUNACI, KOJE SVOJATATE I VELIČATE KAO JUNAKE, A KOJI SU DALI ŽIVOTE (svoje živote, ne vaše) ZA NJIHOVU SRPSKU BRAĆU…ČIJE STE KOSOVO SRAMNO PRIZNALI U KORIST ALBANACA..‼️⁉️‼️
Gogi…da su ti izginuli crnogorci mogli.pretpostaviti da ce par godina kasnije ta ista braca ukinuti njihovu Crnu Goru, protjerati njihovog kralja i poslati srpske zandare da zavode red prema crnogorcima koji se nisu mirili sa gubitkom kralja i drzave, imam neki osjecaj da bi pomislili gajismo guju u njedrima. No, to su opet nagadjanja, cinjenica je da su izginuli kao crnogorski vojnici za svoju bracu srbe pod CRNOGORSKIM barjakom a danas tim istim mucenicima na pomen dolazi cetnicki vojvoda Mandic sa trobojkom namjerno ignorisuci i izostavljajuci barjak pod kojim su junaci izginuli.
Od kako dođe Tito hohštapler na vlast stvoreni su i Muslimani i Crnogorci kao nacije a sve sami SRBI…
Ne preceruj! Prouci sta pise pocivsi akademik Dragoljub Zivojinovic! Velicanje Mojkovacke bitke je služilo u političke svrhe i u KJ i kasnije. A kako su se junački Crnogorci drzali i ratovali i na frontu prema Sarajevu, da ne govorimo o Lovcenskom ratistu kad jd knjazevic Petar komandant de fakto pobjegao…
Gospodine Graovac, veliki pozdrav! Žao mi je što nesrećnici imaju kompleks od istine o Mojkovačkoj bici. Moj prađed je izašao sa dvije rane, stigao do Glasinca i dobio zlatnu medalju Obilića od kralja. Tri brata su mu poginula. Ovi nesrećnici koji pljuju po tome, poručujem im da su oni i njihovi preci najveća izdaja srpstva. Da ih podsjetim samo, ko i gdje strada i od koga, Karađorđe, Obrenović, Draža Mihajlović, Slobo Milošević, Karadžić, Mladić, i mnogi div junaci? Ako ne znaju, da pročitaju, u Srbiji od fukara i izroda. E njihovi potomci od tih izdajnika i izroda pljuju po junačkoj i bratskoj pogibiji koja se zove Mojkovačka bitka. A znate li nesrećnici koliko je Srba iz Bosne i Krajine bilo mobilisano u Austrougarskoj vojsci i koji su jurišali na Srbiju? Ne znate i krijete jer sramota vas je da pričate bruku i nesojluk?
Čast i od srca pozdrav mojoj braći Srbijancima i ostalim srpskim junacima sa svih prostora koji sa tim debilima nemaju dodirnih tačaka!
Pravi Srbi ne negiraju bratsku žrtvu i tolike živote koje je Mojkovačka bitka odnijela i postavila temelj vječitog srpskog jedinstva.
Jednostavno rešenje za sve što si naveo!?
UVESTI OPET „DUŠANOV ZAKONIK“❗️
Niko ne spori Istoriske činjenice.!?
Samo što ta bratska pomoć, nije neočekivana, čudna i nelogična, a ponaročito nije događaj, koji se desio da bi služio da se sada nekome nabija na nos..🤔
Možemo da se osvrnemo i na događaje za vreme Turskog zuluma.!! Junaštva Srba iz Crne Gore, opevana su guslama, a i pesmama u đačkim udžbenicima.!?!
A što se tiče velikog Njegoša, nisu to njegove jedine reči koje si citirao..⁉️
Dosta njima, iz Crne Gore, ne odgovara mnogo toga što je, kao zapis, ostavio Njegoš, a i Filip Višnjić..🤔
ZAŠTO SE NE ZAPITAŠ SAMO JEDNO..⁉️
ŠTA BI REKAO NJEGOŠ, NA CRNOGORSKO, JUNAČKO PRIZNAVANJE KOSOVA..‼️⁉️‼️
Hvala braći Crnogorcima na bilo kakvoj pomoći,slava palim borcima.
Zahvalni smo Crnoj gori na pomci i mi smo pomogli Crnoj gori posle rata kada su joj sudili za saranju sa okupatorom(Austrinom).Primili smo ih u zajednicku drzavu da savezmici nebi podelili crnu goru i tako nestala Crna gora.
Bolesni i neznameni srbi koji komentarisete bez osnovnog znanja. Austrougarska je molila Crnu Goru da se ne mijesa u rat izmedju njih i Srbije i cak im nudila razne benifite. Pogresna odluka knjaza Nikole je bila da to ne prihvati, pogotovo se sad vidi da je pogresna kad srpski narod ne priznaje pomoc crnogorske vojske. A srpska vojska je molila crnogorsku da zaustave austrijsku vojsku na Mojkovcu samo 20 sati i da ce im Srbija biti vjecno zahvalna!
Srpski problem je sto niko, od srpskog seljaka do srpskih politicara nikad nije mogao da prihvati da je Crna Gora bila i bice nezavisna drzava. Zahvaljujuci izdajnicima u Crnoj Gori, Srbija je bila ponistila drzavnost Crne Gore, a i sad imamo tih izdajnika.
A šta je po tebi pametnjakoviću Crna Gora trebala da uradi nego to što je uradila
МИТОМАНИЈА МОЈКОВАЧКЕ БИТКE
Нема хвала, нема извини
Можемо ли се сетити некога да је рекао „Хвала Србијо!“, „Извини Србијо!“?
Толике је Србија ослободила, удомила, нахранила, заштитила, и нигде „хвала“ нити „извини“ због незахвалности и нанетог зла.
Кад упропасте што им је Гегула својом муком створио, избегну у Србију, и опет Србија није вредна једне добре речи.
А Србијанци се зарад братске љубави свакоме захваљују и клањају.
Свачије је веће и важније. Показало се да је такво размишљање погрешно.
Нема братске љубави ако поштовање није по заслузи.
Што је горе, држава тако страда, јер почињу да је воде отуђеници којима је свако ближи од Србијанаца.
Од свих, ево свакодневно имамо горке прилике да се уверимо, најгори су Црногорци, вечито изнова доказујући истинитост пословице о братском копању ока.
Мојковачка битка као мит је типично црногорска ствар – мегаломанија, лажињање, митоманија.
Цела историја црногорска почива на самообмани и покушају да се од ништавила направи нешто велико.
Немамо никакву историју али ћемо да је измислимо – то је мото Црногораца.
Да грдило буде веће, у Црној Гори је владајућа паśја академичарска струја дугоносих и кратконогих напуваних гузичара, надри-хисторика са високом вечерњом школом, без мозга и образа, која другог посла у свом животу не види до да Србију приказује као најгорег непријатеља Црногораца. „Најволе“ да то чине из Бијограда.
Ишли су дотле да говорну аберацију, своје фрфљање, а по хрватским инструкцијама (сами се не би śетили), прогласе за поśебан, не-српски јеźик.
Уз то, како би Црногорци били виśљи народ од Србијанаца да им јеźик није богатији бар за две блесаве „фонеме“.[1]
Србијанци, супротно, зарад своје претеране љубави ка сународницима других племена и све ради труда да се као једнородан народ саберемо, уврнуте трпељивбости, бришу своју историју и своје хероје.
Тек примера ради, ко је чуо за Милорада Плазину и његов „Летећи одред“? [2]
А Плазина је епски херој који је храброшћу и способношћу од обичног војника заслугама дошао до чина пуковника.
Он је са својим ненадмашним јунацима у склопу „Дринско-албанског гонећег одреда“ први избио на Јадранско море 1912. године.
Колико људи је чуло за пуковнике Антонија Милошевића, Душана Туфегџића и Јована Ивковића и Космаско-Варовничку битку? [3] Колико је широј јавности познато шта је у оквиру те битке осам батаљона трећепозиваца ручним бомбама урадило вишеструко надмоћнијем непријатељу заглављеном у замку од глоговог трња, те је поришту битке остало име Касапско брдо?
Коначно, поменућемо и пуковника Љубомира Милића и „Лесковачки против-удар“? [4]
Ко о томе нешто више зна? Српска војска није спашена на Мојковцу, већ је у оквиру опште и страдалне Битке на Морави.
Током повлачења под борбом, извршен је, можемо рећи војно-тактички маестрални а за војску спасоносни контра-удар против Бугара код Лесковца у реону Пусте Реке. ( разбијање бугарске 9. дивизије / формацијски бугарска дивизија је одговарала јачини две српске/).
Једини правац за повлачење српске војске остао је тако преко Косова, ка Албанији.
Због овог подвига пуковник Љубомир Милић унапређен је у чин генерала.
Сваки војни историчар (ако није дукљанерски историјско-усташки шверцер, или патолошки титовац) ће потврдити да је и по обиму и по значају неупордиво битнији Лесковачки маневар од Мојковачке битке.
Мала битка од Дукљана презрених јунака
Свака од поменутих битака, као и небројене друге српске битке, по размерама, значају, употребљеним трупама, жртвама на обе стране, рангу и вредности официра који су их водили, превазилази значај Мојковачке битке.
Не оспоравамо ми све високе вредности и жртву Мојковачких јунака, али ваља једном рећи праву истину и релације довести на разумну меру. (Макар монтенегриско-хрватски стрвинари, међу којима и бригадир који је Црногорском капитулацијом узнапредовао до„дивизијара“ па чак и до „ђенерала“ кад су његови још једном капитулирали, Митар Мартиновић, умеју отићи у потпуну мизерију).
Није природно да име неспорно великог човека и јунака сердара Јанка Вукотића свако зна, а да су сви горепоменути србијански пуковници и генерали, бољи од Јанка Вукотића, потпуно заборављени.
Мојковачка битка није имала онај смисао и важност којом је ките. „Да није било оног крвавог Мојковца, не би било ни васкрса на Кајмакчалану“…и сл., само су песничке маглине и бескорисно подилажење црногорској шупљој гордости.
Када је почела Мојковачка битка, на територији Црне Горе налазила се још само заштитница српске војске – делови „Гвозденог пука“ и четници.
Још месец дана раније, 29. новембра 1915., немачка Врховна команда је издала саопштење: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта“ .
…Дана 16.Децембра 1915г.,прве српске трупе стижу у Скадар [5] и у току следећа три дана, већи део трупа стиже у околину града…Српска се војска у другој половини децембра налазила на албанском приморју. [6] Значи,црногорска војска није осигуравала одступницу српској војсци у повлачењу, већ је два дана бранила Црну Гору а онда капитулирала (а питање је да ли би и толико издржали да им маме нису дошле на фронт као потпора) .
Међутим, потпуно се забашурује да су истовремено са притиском на Мојковачки сектор, где је коначни резултат био нерешен, Аустријанци напали и са друге стране, из Боке Которске, Ловћен и Цетиње.
Заправо, може се рећи да су Аустријанци остварили циљ, јер су тим „нерешеним резултатом“ оне нешто боље Црногорске трупе приковале за Тару.
Али, битнија је пропаст „лоше брањеног“ Ловћенског фронта. Главни напад аустроугарске војске није био ка Мојковцу, већ је усмерен на Ловћен, брањеног чудно малобројним снагама, под командом „неискусног“ принца Петра Петровића.
8. јануара отворена је артиљеријска ватра на ловћенске положаје и до 11. јануара аустроугарска војска је овладала свим стратешким тачкама у масиву Ловћена, да би 13. јануара ушла у небрањено Цетиње и до 15. овладала потпуно градом и околином.“.
Свака част шаци храбрих војника Ловћенског одреда.
Али, ваља рећи да је црногорска војска бројала 50.000 војника. Ако се око Таре борио 6.500 људи, а Ловћен бранило 8.000 хиљада, куд се деде „остатак“ од 35.000 „јуначина“?
За Србијанцима нису пошли, бранили своју земљу нису. Разбежало се све то као последња фукара, бабама под сукње.
Дакле 2/3 Црногораца су били кукавни дезертери.
Величина јунака са Мојковца није у томе што су штитили одступницу Србијанцима, већ што су како-тако држали своје положаје иако су сазнали да су сви други црногорски положаји срамно напуштени, а краљ Никола брже-боље капитулирао.
Коначно, када се чита о Мојковачкој битки, мислио би човек да су ту десетине хиљада изгинуле.
Непристојно је претеривање у томе.
Колико је стварно изгинуло Црногораца тада, сасвим тачно се не зна.
Негде сам наишао на податак да се тај број креће око 390 људи.
У извјештају команданта Прве санџачке дивизије, о борби на Бадњи дан 1916. бригадира Петра Мартиновића стоји: “Колашинска бригада је имала 55 погинулих и 101 рањеног борца, а само Доњоморачки батаљон 19 погинулих и 50 рањених”… Према подацима из Војно-историјског института у Београду, само у борбама 6. и 7. јануара бројно стање ових батаљона сведено је на по 150 војника од 716 колико је, по регрутским пописима, имао сваки батаљон у почетку рата.
А, Божо Бауцал наводи да је “Трећи регрутски батаљон, некада елитна јединица, остао са 110 бораца, или мање…
Моја чета сведена је на 47 бораца од некадашњих 186…”
Према другим изворима аустоугарски губици на Мојковцу су били око 700 људи избачених из строја, од чега 224 погинула, а црногорски 204 погинула.
Не може та жртва да се мери са са онима где се број мртвих пише са пет и шест цифара.
Негде бар педесет пута више него на Мојковцу.
Само је „Гвоздени пук“ пет пута потпуно променио борбени састав, и само се, да се испуни ћеф савезника, „На Легету Тимок улио у Саву“, са 6,500 погинулих војника Тимочке дивизије првог позива.
Митар Мартиновић [7] :“Ја се нећу упуштати у даљу оцјену улоге коју је санџачки црногорски одред извршио у погледу заштите одступања српске војске,само ћу навести оцјену коју је о тим операцијама вођеним у Санџаку од стране црногорског Санџачког одреда под командом дивизијара сердара Јанка Вукотића, дао шеф Штаба заједничке њемачко-аустријске Врховне команде генерал Фалкхајм који је, у својим мемоарима о Првом свјетском рату написао ово „да су аустријске трупе лако потискивале пред собом мала раштркана одјељења црногорске војске по Санџаку и да Црногорци нијесу засвједочили своје ратничко име из њихове прошлости“.
Толико од Митра Мартиновића, трећег човека Црногорске војске.
Црногорска воска – гомила дешперадероса
Црногорска војска се од почетка рата показала као лоша до неупотребљивости. Не без разлога, Руски генералштаб и дипломатија су тражили да се Црногорци у опште не укључују у војне операције, већ само у случају крајње нужде као помоћне јединице.
За разлику од Црногорске војске која је била тзв „милицијског“ илити „паравојног“ карактера, Српска је била професионална (оновремени термин), са професионалним официрима, са пруским дрилом и гвозденом пруском дисциплином, тада већ 30 година примењиваном.
Оптужбе монтенегринских квази-историчара да је Србија намеравала сасвим да потчини себи црногорску војску су сасвим неосноване. Већ у октобру 1914-те, након пробоја у Босну, показало се да црногорска војска благо речено није довољно дисциплинована, нарочито када треба да се после претрпљеног удара повуче на нове положаје. Њено „нагло повлачење“ изазвало је оштре оптужбе са српске стране па је војвода Путник претио и прекидањем сарадње. Ипак преовладао је став који је заступао Никола Пашић да је политички једино оправдано „ неговати досадашње односе с Црном Гором и појављене несугласице братски решавати “.
“На сам дан Гласиначке битке, баталион умјесто да врши напад, према већ издатој диспозицији од стране Врховне команде – напуста позицију и иде, самовољно, под команду Раичевића“. [8]
Србијанци су о Црногорској војсци, још за време рата са презиром писали. Примера ради, након поменуте неуспеле офанзиве у источној Босни , за шта одговорност сноси управо Санџачка војска (без стварног разлога се изненада и у нереду 21. октобра 1914. повукла на положаје чак 20 километара северно од Горажда, и тиме потпуно оголила крило Ужичке војске), српска Врховна команда је захтевала да се прекину сва заједничка дејства са Црногорском војском. Српски посланик на Цетињу М. Гавриловић пише 28. октобра да је у црногорској војсци завладала таква анархија да је чини неупотребљивом за какву озбиљну акцију. Та војска претворила се у хорде… Од 35 батаљона побунило се…11 батаљона. Старешине шаљу очајне извештаје о нередима. На пример : Херцеговачки одред заузео је важан положај Гат. Црногорци се одмах после тога разишли у пљачку. Непријатељ се прикупио, разбио их и повратио отете топове ( Архив Југославије, 80-3-33-34)
Прави хаос је настао када су разуларени Црногорци напали без ичијег знања и стварне потребе Скадар. Краљ Никола наредио Старосрбијанском одреду да заузме Скадар. Приоћало му се. Из протеста због ове акције Црну Гору је демонстративно напустио српски генерал Божа Јанковић. Ђенерал Јанковић није макар-ко. Дошао да помогне браћи Црногорцима. Замислите какво је стање у тој јадној држави било кад ђенерал-Штаб не зна шта војска ради?! Само благонаклоном интервенцијом Русије, афера око Скадра је заташкана.
Монтенегрини ће загуслати: „Оно што је извјесно јесте да је начелник црногорске Врховне команде српски официр Петар Пешић, „у интересу српске Врховне команде и државног врха“, у току повлачења црногорске Санџачке војске ка Тари и Лиму, средином децембра 1915, послао сердару Јанку Вукотићу наређење у коме, између осталог стоји: „Издајте најстрожије и најенергичније наређење да се наши положаји на Тари имају бранити најодсудније и до последњег човека“. Значи, до посљедњег Црногорца! [9]
А шта мисле Црногорци, као се има бранити држава? Мојковац је био северна граница тадашње Црне Горе. Дакле, напала војска друге државе а Црногорци јој на својим границама природно пружили отпор (мада мизеран). И онда од тога направе конструкцију да су заправо бранили не своје границе већ неку војску друге државе која је већ била у Грчкој у време битке.
Права истина је да су пуковник Петар Пешић и други србијански официри напустили Црну Гору међу последњима, тек када више нису имали коме командовати јер су се Црногорци разбежали кућама.
И опет, не можете да се браните од уникума црногоског хвалисања…“епопеја“, „историјски феномен“, „легенда“… „Опјеван и као “Термопилска епопеја”, Бој на Мојковцу убраја се међу оне историјске феномене који свједоче о томе како један историјски догађај, с временом, надраста себе и прераста у легенду.“ [10]
Све ненадмашиво и чудо херојства, незапамћено у свјетској хисторији….“ Црна Гора је тад убрала нове ловорике. Битка на Мојковцу саставни је дио ланца славе који се вјековима ковао у Црној Гори. Она је блистави примјер највећег херојства и самопожртвовања. Том битком исписане су златне и ненадмашиве странице у историји ратовања, нације и свијета…“ [11]
И ову неумерену разметљивост, Србијанци су зарад братске љубави истрпели.
Али, не, ту је тек почетак црногоризирацији историје: „Док из црногорске војске, упркос очајном стању, тих дана нико није дезертирао, (sic!) из српске војске се то чинило масовно, непријатељу су се предавале цијеле јединице. Овдје нећемо наводити лицемјерне апотеозе црногорској војсци оних који су криви за њен и државни слом. Историчар и ректор Београдског универзитета др Владимир Ћоровић је о учешћу Црне Горе у Првом свјетском рату написао: „Црна Гора се за време овога слома Србије држала веома бедно. Њена војска се уопште, за читаво време овога рата, није истакла ниједном сјајном победом … Једна ружна љага у њеној новијој историји биће женско упуштање Ловћена, који је ма да са онако владајућим положајем, заузет од Аустријанаца, са мање жртава него ма које мачванско село“ … Слично је писао и др Владан Ђорђевић. Благо, одвећ добронамерно према Црногоима су писали Владимир Ћоровић и Владан Ђорђевић.
Истина од које се бежи: Српска Голгота над Голготама кроз Црну Гору
Врховна команда Србије је уочила да је сасвим извесно да ће, у случају новог напада Централних сила, српска војска морати да се склони у Црну Гору, па је направила план да изгради прометан пут: Косовска Митровица – Пећ – Андријевица. Своје обавезе према путном пројекту, Влада Србије је извршила и Влада Црне Горе је требало да обави грађевински део посла. Краљ Никола је, за ове послове, наименовао свог интимног пријатеља Смодлаку. Рашовић каже да је Смодлака био инжињер, али му не наводи име, ни порекло. Према презимену, сигурно је да је из Аустроугарске. Градња пута је започета, али се остало на томе. Руководиоци пројекта, под управом Смодлаке, одуговлачили су с радовима. У Београду су сазнали за ово, па су понудили црногорској Влади и материјал и радну снагу. И оно што се не би могло очекивати, уследило је. Влада Црне Горе је потпуно обуставила рад на деоници пута Пећ – Андријевица!
Да не бисмо о последицама овакве одлуке Цетиња нагађали, преузећемо о томе текст Лазара Рашовића. Он их је, непогрешиво, био свестан: “Да је овај пут био готов, читави догађаји – иза бугарског напада на Србију, ишли би другим током. Србија би, полагано одступајући, пренијела тешку артилерију, аутомобиле и комору у Црну Гору, ту би се утврдила и са црногорском војском давала успјешни отпор непријатељу. Овако је српска војска морала сву своју тешку артилерију, све аутомобиле и кола да уништи у Метохијској равници, јер се од Пећи нијесу могла даље вући. Сва ратна спрема српске војске уништена је због тога, што је неискрена и небратска политика са Цетиња спријечила довршење пута Пећ – Андријевица и тиме проузрочила ону страшну катастрофу и оне неописиве патње српске војске преко снежних гудура албанских планина“.
На жалост, и мало је рећи, бруку и срамоту, то је тек почетак пострадања србијанског кроз црногорске пределе.
Блебеће црногорски филистар…“Баш ових дана један српски историчар, професор Универзитета и академик САНУ, тврди да је краљ Никола свим силама саботирао дјејства црногорске војске, те да је ,,ликовао када је гледао те јадне и несрећне Србијанце… како прелазе и повлаче се преко Црне Горе.“ (НИН, 26. 06. 2014) Да је краљ ликовао, свједочи, наводно, италијански посланик на Цетињу. То је, наравно, потпуна неистина. Као доказ да овај историчар говори неистину, наводим реченицу о истом догађају из његове књиге ,,Италија и Црна Гора 1914-1925“ (1998), у којој каже да је краљ Никола ,,био запањен и разочаран оним што је видео“ (стр. 172). [12]
Наравно, свако добре памети може закључити да се и друга наведена тврдња може оборити првом. Верујемо да је краљ Никола, као дупла личност, имао различите емоционалне испаде. Дела међутим говоре.
„…Српска војска је прешла црногорску границу на неколико мјеста… Било је јединица које прије доласка у Метохију нијесу по три дана ништа за храну добиле. Али, војници још нијесу губили наду. Пред њима је била Црна Гора, а тамо ће наћи окрепе и души и тјелу. Али су се мученици у нади преварили. Већ око Рожаја, на путу до Андријевице, попадао је велики број војника – од глади. На путу од Пећи до Плава, уз Ругову, на сваких десет метара, могли сте видјети српске војнике, гдје леже крај пута, изморени глађу, жеђу и страшним штрапацима! Многи су већ били мртви. Арнаути, као хијене, нападали су на ове мученике, скидали са њих одијела, претраживали их ради новаца, а са многима су задовољавали своје дивље нагоне, размрскавајући им главу камењем, или му сијекући уши, руке, ноге, вадећи очи и томе слично. На једном мјесту усред Ругове, на мјесту Ханови, осам српских војника је нађено потпуно голих и одсјечених глава“.
Честити Лазар Рашовић, види се, не може а да не исприча истину до краја. Без обзира што је она болна, јер је у питању српско самосатирање, такво да је нација била на граници биолошког опстанка. Погледајмо шта је даље пратило војску и народ Србије кроз Црну Гору:
“Заједнички циљ је свима лебдео пред очима: не пустити да буде окаљано српско име… Вођени тим мислима, сваки појединац је ишао напријед. Једни су падали покрај пута, ту остајали – умирали. Тела су разносила гладна звјерад и тице грабљивице, мрцварили их дивљи Арнаути. Други, који су имали још мало снаге, стремили су напријед. И што год су дубље улазили у Црну Гору, све је било теже. На цијелом путу од Пећи и Рожаја па све до Подгорице, црногорска влада није подигла ни једне коморске станице“.
“У Пећи је, например, било толико хране да је сва војска могла бити лако снабдјевена до Подгорице. Говорили су да није било довољно пећи. У том случају, оскудица у хлебу, могла се надокнадити месом. А стоке у Метохији је било доста. Зашто се нијесу подигле коморске станице у: Плаву, Андријевици, Матешеву, Биочу и Подгорици?… Сам народ, и поред свих оскудица, могао би организовати те станице. Али, то црногорска влада није дозволила. У Кучима су села сама, бесплатно, износила на пут храну војницима. Међутим, власти су и то забраниле, с мотивацијом да ће се о њима држава побринути“.
Рашовић, на крају овог дела своје књиге, закључује да је краљ Никола имао на уму две обавезе према Аустроугарској: да помогне што масовнији помор становника Србије и да постави темеље за неслогу и поделу српског народа – да отуђи житеље Црне Горе од оних у Србији.
Може се донекле разумети и да народ није прискочио измученој браћи јер је краљ Никола забранио народну помоћ; може се разумети да су Црногорци и сами у великој оскудици били. Али да не ураде ништа, да пасивно гледају док измучени људи на сваких десет метара падају, да их не примају ни да се огреју „због патријархалног морала“ (јер је женске чељади у кућама било, па би им полумртви Србијанци што срамотно учињели?), који је иначе пљачку кућа тих истих мученика касније дозволио, једноставно је паśја лаж. И кад се помисли да је братско око довољно дубоко ископано, Црногорци могу дубље:
Краљ Никола даје новац шиптарским бандама – да убијају Србијанце.
Лазар Рашовић нас обавештава да је истина о антисрпској политици краља Николе откривена захваљујући и изненадној афери у Банци Црне Горе. Све је почело тиме што је црногорски конзул у Скадру Алекса Мартиновић, несмотрено, некоме испричао да је благајник Црногорске банке (извесни Ђурашковић) однео аустроугарском конзулу у Скадру 300.000 златних круна. Новац је искоришћен, што су на Цетињу знали, за организовање шиптарске племенске војске, која ће се побунити против власти у Тирани и кренути да убија српске војнике и народ у албанским планинама.
Аустроугари расрбљивају Црногорце
Успостављањем власти у Црној Гори, Аустроугари показују предусретљивост породицама блиским династији. Издају им пасоше, да би отпутовале у Француску. Краљеве присталице присно сарађују са окупатором (митрополит Митрофан, Филип Јерговић, Славо Рамадановић, др Перазић, Поповићи – Јабучани), шаљу неподобне у аустроугарске логоре, а пријатељима Аустроугарске дају задатке. Главни се састоји у обавези хрваћења Црногораца. За ту сврху, из Босне и Херцеговине су допутовали фрањевачки (католички) свештеници. Српски уџбеници су паљени, ћирилица забрањена и српско име се није смело изговорити. Црногорци су могли да се називају само Хрватима.
Црногорцима је ваљда највећи терет на кривој мождини Његош. Јес’ да би волели да је њихов, али није. Зато су његове земне под аустроугарима, као мародери под окриљем ноћи, склањали из гроба. [13]
Посматрао је Лазар, испод старе букве, како војници „кришом као лопови“, сносе низ Ловћен Његошеве земне остатке. Сјутрадан је, с двојицом Чеха, отишао на раскопани гроб Владике Рада, на којем су Аустријанци спремали ломачу, да „гробу нестане и трага а камење растуре“. Матковић је сишао у празну раку и „нашао један краљешак, који је вирио из земље. Костур владике Рада био је расут“. Потом је нашао „пету и затиљак“. Понијели су те три кости. Србин и два Чеха су о томе ћутали.
Е, муко наша!
Gotovo da se nema šta dodati a ni oduzeti. Verujem da je tako nekako i bilo.
Ta vojska o kojoj pričte i taj kralj o kome vi pričate, mada se on izjašnjavao kao Srbin, je potpisala kapitulaciju i nastala je opšta bežanija osim Srba pod komandom serdara Vukotića koji su se samoinicijativno organizovali i pružili otpor Austrougarima i ustašiji. A u to vreme srpska vojska je već bila kod Skadra, koliko znam. „Istoričar“, čitaj arhivsku građu a ne mitomaniši o crnogorskoj hrabrosti. Kapitulirali ste i predali Crnu goru praktično bez borbe a shodno tome ne možete pričati ni o kakvom državnom pravu posle rata, niti ste imali vojsku niti ste učestvovali u ranim dejstvima protiv austrougarske i nemačke voske a srpska vojska je oslobodila teritoriju današnje Crne Gore. Državu su vam ponovo dali ’45 oni pred kojima ste kapitulirali ’15 a vi ste sa njima upali ’44 u Srbiju sada kao „komunistička oslobodilačka vojska“ i pomogli toj ustašiji i nacistima da dovrše ono što nisu uspeli ’15, zajedno sa njima ste napravili neviđena nepočinstva po Srbiji, izmislili raznorazne narode i podelili srpsko nacionalno biće po tim državicama koje je kominterna izmislila,a u stvari vatikansko – austrougarso – nemački plan ste pomogli da se sprovede u delo. Još se nismo oslobodili od toga i još trpimo teške posledice vašeg pomaganja u oslobođenju Srbije. Nesrećniče.
Све су то Срби, Срби из Црне горе, Срби из Шумадије, Срби Црно травци… Срби. А дотични господин хоће да пише историју а не зна ни историју Срба, па раздваја народ као западна секта. Уџбенике историје пишу албанци и уче децу о некој Грчкој и глупостима,поред наше огромне историје преко 7533 година. Уместо у школству да уче нашу историју они уче глупости. Па самим тим и дотични ко зна какву историју он прича.
И Црногорске победе су победе српског народа. Ми смо једно.
Poginulo bi više srba ,ali bi iste pobede srbi ostvarili.Dokle da drugi sebi prepisuju naše borbe i pobede .
Crna gora makedonija covece ti 8 neznas istoriju dovoljno su rekli drugi a film sam kaze celu istinu aj nauci dobro istoriju i ponovo se pojavi a ovako sakrise
Црногорци,
људи, браћо, истог корена, комшије- како год ко воли.
Не треба бити историчар па знати да се је за тај Божић, кад се Мојковачка битка одиграла, повлачење српске војске преко гудура Албаније већ увелико било завршено. Толико о томе да се битка водила зарад одступања српске војске.
Значај битке: погледајте аустријске архиве, непријатно ми да кажем.
Хвала и слава свим погинулим, али „браћо мила“, докле и чему више прећеривање над прећеривањима,?. Чему?. Не можемо стално ћутати над истином и гутати само да се мањи брат не наљути штогод.
Драга браћо доста је свађе, једно сме семе и племе. У мом родном граду Алексинцу имамо Црногорско гробље. Читајте историју мало из релевантних књига. Знате ли да је 500 људи из Паштровића учествовало у Србији у Српско-Турском рату. Дајте да се грлимо, волимо и поштујемо два смо ока једне главе. Поштујте жртве наших предака које падоше у одбранама од тиранина. Дај Боже да се што пре загрле Принцеза Ксенија и Милош Велики па да се чешће посећујемо.
Свети Василије посреди нас!
У основи наше православне вере је човекољубље.
Свакаквих будала има али ова будала је на челу колоне.
Sreća te nas spasiste …. Šta bi mi da nam nije bilo vas… Rođo, leči se ili se vrati u školu. Bolje ti potraži lekarsku pomoć.
Da,mi Srbi smo oteli od svih ponesto jbg. Morali smo da se kurcimo kada si 500god. Pod Turcima onda nemas nista i nema nikog da te brani…sta ces beda ziva,ali meni je leoa i dobra moja Srbija…bar se pitaju Srbi a ne oni sto prodaju bukvakno VERU ZA VECERU.
Odjednom na Balkanu ima toliko naroda, toliko jezika, i svi imaju istoriju još iz kamenog doba. Da li će ovi naučnici prestati već jednom da jedu govna i početi da uče decu istoriju kakva je i bila!