Srbija na korak od vraćanja obaveznog vojnog roka

U 17 zemalja u Evropi postoji obavezni vojni rok, 75 dana nije dovoljno, koliko bi trajao u Srbiji, neće moći da se postignu norme iz bivše JNA, ali će naučiti neke stvari, kazao je general u penziji za RT Balkan.

Prvih 800 regruta ući će u hrvatske kasarne od 1. marta 2026. godine. Srbija je jedina vojno neutralna država u svijetu koja nema obavezno služenje vojnog roka.

To bi uskoro moglo da se promijeni, a Vlada Srbije tokom vikenda donijela je pet zaključaka o svom budućem radu i u okviru njih stavila i uspostavljanje strukturnih elemenata za uvođenje i služenje vojnog roka i osavremenjivanje i osnaživanje vojske.

Povratak vojnog roka u Hrvatskoj i u nekim zemljama Evropske unije i NATO-a svjedoči o početku kraja profesionalne vojske u Evropi.

Za „Jutro na RT“ o ovoj temi govorio je Stanko Vasiljević, general u penziji, a na konstataciju da budžet za 2026. godinu predviđa izdvajanje za obavezno služenje vojnog roka, naš sagovornik rekao je da je to jedan od preduslova da bi se desio povratak obaveznog vojnog roka.

„To je jedan znak da smo sve bliže povratku obaveznog služenja vojnog roka i velika vjerovatnoća je da će se to desiti ove godine“, kazao je Vasiljević.

Naveo je da se uvijek odlagalo, jer obavezno služenje vojnog roka prate određene kontroverze i prigovori i dodao da je sve to zlonamjerno, a da je i narod podijeljen po pitanju stava o nacionalnoj bezbjednosti.

„Ljudi ne sagledavaju realno, imamo vojsku koja ima aktivni i rezervni sastav. Kada imate kombinovani model popune, određena mjesta popunjavate aktivnim vojnim licima i nadomjeste se rezervnim vojnim sastavom“, kazao je Vasiljević.

Istakao je da 17 zemalja u Evropi ima obavezni vojni rok i dodao da 75 dana, koliko bi on trajao u Srbiji, nije dovoljno, neće moći da se postignu norme iz bivše JNA, ali će se naučiti neke stvari.

„U 75 dana je stavljeno toliko toga, teško je realizovati, ali ako je to prvi korak da vojnici steknu prva znanja, onda je to to. U nekim zemljama se kreće od 18 mjeseci, a u Hrvatskoj dva mjeseca“, kazao je.

Ocijenio je da su izvršene pripreme i da se na ovome radilo duži niz godina, rađene su detaljne analize, izvršene logističke pripreme.

Da li je vojska strateški prioritet u okruženju koje je nestabilno ili je to trošak?

Vasiljević je naveo da je vojska svakako u ekonomskom smislu trošak, ali i dobitak, to nisu bačene pare.

„Ne postoji država bez vojske, ni vojska bez države. Vojska Srbije je stub nacionalne bezbjednosti. Ukoliko mi ne budemo imali našu vojsku, plaćaćemo tuđu čizmu i to će biti mnogo skuplje“, naveo je general u penziji.

Kazao je da NATO nema svoju vojsku i uzima vojne kontingente iz nacionalnih država, a ono što ljude treba da vodi na odsluženje vojnog roka je patriotizam, ne novčana nadoknada.

Istakao je da je pitanje da li država ima autoritet da natjera ljude da idu u vojsku. Postojaće zakonska regulativa, ali postojaće i načini da se ona izbjegne: toga je bilo i biće, kaže sagovornik RT Balkan.

„Patriotizam treba da bude ključni motiv za mlade ljude i mislim da država nije dovoljno uradila da popularizuje te stvari“, kazao je Vasiljević.