Srbija: Modernizacija i rekonstrukcija željezničkog saobraćaja nastavljaju se ubrzanim tempom i u ovoj godini, još 300km pruge

Vožnja vozom vraća se u Srbiju na velika vrata! Ova, 2022, započela je radovima na rekonstrukciji i modernizaciji na ukupno 300 kilometara pruga, a već od 15. marta građani će moći da se voze brzom prugom od Beograda do Novog Sada, i to brzinom od oko 200 kilometara na sat.

I dok se prva vožnja brzim vozom do Novog Sada očekuje za nešto više od mesec dana, do kraja 2024. godine nastaviće se i do granice sa Mađarskom. Očekuje se da će komšije svoj deo posla završiti u prvoj polovini 2025. godine.

– Izgradnja pruge za velike brzine do 200 kilometara na sat između Beograda i Budimpešte najveći je i najznačajniji investicioni i infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope – kaže Nenad Stanisavljević iz „Infrastrukture železnice Srbije“.Izgradnja pruge za velike brzine Beograd – Budimpešta je prvi prekogranični projekat u okviru saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, koji zajednički realizuju Srbija, Mađarska i Kina. Kada brza pruga bude završena, vozom će se na ovoj međunarodnoj relaciji putovati manje od tri sata.

Na deonici od Beograda do Novog Sada su od prvog januarskog dana počele provere kako bi se videlo šta je još ostalo da se uradi. Nadzor obavljaju nemačke železnice „Dojče ban“, a izvođači radova su kompanija ruskih železnica „RŽD internešnel“ i kineski konzorcijum. Sa najavom završetka radova na nadvožnjaku u Kisačkoj ulici, gde je drumski saobraćaj obustavljen do marta, završiće se i radovi na samoj pruzi od Beograda do Novog Sada.

Paralelno uz rekonstrukciju pruge, renovira se i glavna železnička stanica u Novom Sadu koja će posle gotovo 60 godina postojanja dobiti novi izgled. Prva faza radova podrazumeva rekonstrukciju staničnih koloseka na koja će stizati vozovi iz Beograda, nakon kojih se prelazi na ostale koloseke, te naposletku na enterijer i eksterijer same stanice, a planirano je i postavljanje lifta ka kolosecima. Biće rekonstruisane i sve druge železničke stanice na čitavoj deonici brze pruge sve do Beograda.

Druga korist je izgradnja 120 novih objekata, odnosno podvožnjaka, nadvožnjaka, pothodnika, tunela, kako bi se drumski i železnički saobraćaj razdvojili na mestima gde su se ukrštali i tako bili bezbedniji za sve učesnike. Na pojedinim mestima su postavljeni zvučni zidovi koji će buku smanjiti na minimum.

Nedavno su počeli i radovi na izgradnji deonice od Novog Sada do Subotice (108 kilometara), a privode se kraju i radovi na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10, između Jajinaca i Male Krsne (68,8 kilometara). Septembra prošle godine počeli su radovi na pruzi Niš – Brestovac (22,8 kilometara) kao delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Niša i Preševa, a u oktobru i na izgradnji pruga od velikog međunarodnog značaja Subotica – Horgoš (26,6 kilometara). Kada se na to dodaju i regionalne pruge ukupne dužine oko 150 kilometara, čija je rekonstrukcija završena u 2021, to znači da se radilo na oko 450 kilometara pruga.

Reč je o regionalnim prugama Niš – Zaječar (108 kilometara), Kumane – Banatsko Miloševo (28,5 kilometara) i Novi Sad – Bogojevo (9,5 kilometara staničnih koloseka). Pruga Niš – Brestovac biće završena do juna 2023. uključujući i izgradnju osam novih armirano-betonskih mostova, na mestu postojećih. Najduži će biti most preko Južne Morave kod Malošišta (180 metara). Rekonstruisana pruga Niš – Brestovac biće osposobljena za brzine do 120 kilometara na sat.

(Novosti)