Srbija izgubila od Austrije, rukomet ne pamti ovakvu dramu!

Srbija i Austrija ne samo da su igrale rukomet, nego su priredile izuzetno uzbudljivu borbu za plasman u drugu fazu Evropskog prvenstva 2026. Na kraju, konačan rezultat, na koji su izuzetno uticale sudije iz Švedske, bio je 26:24 u korist Austrijanaca, pa Srbi sada samo teorijski mogu da prođu dalje. I to ako u večerašnjoj utakmici Njemačka izgubi od Španije.

Znalo se i prije ovog meča da Austrijanci uopšte nisu „mačji kašalj“, iako su izgubili i od Njemaca (koje su Srbi pobijedili) i Španije (od koje su naši izgubili). U oba ta duela austrijska selekcija je igrala vrhunski i nije joj baš mnogo nedostajalo za podvig/e. A opet, na red joj je došao meč sa takmacom koji se našao u situaciji da ga pobjeda sigurno vodi dalje, što je i njoj samoj bio imperativ.

U sudaru dvije velike želje, kako to obično biva, presudila je „hladnija glava“. Bravura tu uopšte nije nedostajalo.

Na uvodnu austrijsku prednost naši su odgovorili preokretom koji je režirao čudesni Dejan Milosavljev, koji je čak i sa dva (sa)igrača manje branio zicere. Na drugoj strani terena Stefan Dodić je igrao kao iskusni majstor, iako su mu tek 22 godine, Nemanja Ilić je rešetao mrežu suparnika ko god da ju je čuvao (iako je Mestl zaista bio impresivan), a kolektivno posmatrano – odbrana „orlova“ bila je dugo, dugo – baš kako treba.

Međutim, i ona je popuštala. Naročito kada bi se Konstantnik Mustl „razbranio“ ili Markus Mar dobio šansu da, poput Dodića, „diriguje“ napadima. Zato se igralo „gol za gol“, sa minimalnom prednošću, koja +2 nije prelazila, a često je i „nestajala“.

U drugom dijelu meča drama je počela da narasta kada se od srpskog vođstva od dva razlike, poslije čudnog kriterijuma Šveđana Mirze Kurtagića i Matijasa Vettervika, na semaforu pojavilo dva razlike za Austrijance.

Bilo je to pred ulazak u posljednjih deset minuta, jer je serija majstorija Milosavljeva na liniji (u jednom trenutku je odbranio sedmerac, pa i dva zicera koja su potom uslijedila) bila „nagrađena“ novim penalom za Austrijance, koji su tada došli do vođstva, a iznerviranim Srbima potom dali i još jedan brzi gol, za 20:22.

Raul Gonzalez, selektor srpske reprezentacije, pokušao je da vrati mir u ekipu kojom rukovodi, ali odluke tandema Kurtagić – Vettervik su, u seriji, počele da bivaju sve nevjerovatnije. Isključivalo se „kad je ko htio“, a kada bi naši i imali igrača više na koji sekund, sviran bi im bio „pasivni napad“, i to čak dvaput u tim situacijama. Dodate li tome i prvi put dosuđenih „dva minuta isključenja zbog glume“ (a i to je „svirano“ našima, zaista, iako se to u rukometu gotovo nikada ne dosuđuje), pa je i epilog bio kakav je bio.

Šteta, poslije svega viđenog na ovom šampionatu Evrope.

Jer, naši su bili izvrsni protiv Španije, kada im je podvig „izmakao“. A podvig su napravili protiv moćne Njemačke. Na kraju, ovakav poraz – ova ekipa nije zaslužila.

(Novosti)