Šolakova antievropska agenda: Licemjerna igra sa EU bila je interesna i politička-kad zvaničnici EU kažu pohvale o srpskim vlastima, na meti su Šolakovih medija

Kritike na račun Evropske unije i negativno pisanje o visokim evropskim zvaničnicima postali su sastavni dio Šolakove agende, posebno u vrijeme kad je bio ugrožen njegov monopol i za to okrivljen državni vrh Srbije.

Mediji u rukama Dragana Šolaka pretvarali su se u njegov bič, kojim je pokušavao da animira i disciplinuje sve one koji mu stoje na putu sticanja enormnog ličnog profita, ali i da im njime prijeti i napada ih. On je s Junajted grupom razvio mehanizam za uništavanje konkurencije, o kojem je Kurir godinama pisao i tako raskrinkao pojavnu fasadu koja je bila sve ono što Šolakovo poslovanje nije.

Pokazali smo na brojnim primjerima da je srž njegovog biznisa uvijek bilo gaženje preko svih proklamovanih vrijednosti, ali i zakona i propisa, kad god je bilo potrebno zaštititi ili uvećati profit.

Tako su i kritike na račun Evropske unije i negativno pisanje o visokim evropskim zvaničnicima postali sastavni dio Šolakove agende, posebno u vrijeme kad je bio ugrožen njegov monopol i za to okrivljen državni vrh Srbije. Šolak je od EU očekivao maltene da ugasi Telekom, smijeni Vučića i na njegovo mjesto dovede ortaka Đilasa. Kad se to, naravno, nije dešavalo, Šolak je vadio svoj medijski bič i širio negativno raspoloženje prema EU.

Broj napada iz Junajted grupe na evropske zvaničnike i negativno pisanje o njima sasvim sigurno su uticali i na pad podrške EU među građanima Srbije. Jer publika N1, Nove S, Danasa i drugih medija iz Junajted grupe očekuje negativne ocjene za EU ili evroskepticizam na svim drugim mjestima, osim u pomenutim medijima. Zato je ova Šolakova igra bila ne samo licemjerna već i štetna za dostizanje strateškog cilja Srbije.

Došli smo do toga da članstvo Srbije u EU podržava 33 odsto građana, što je najniži nivo podrške među zemljama kandidatima, pokazuje istraživanje javnog mnjenja Eurobarometar o percepciji proširenja Unije u zemljama članicama i zemljama kandidatima, koje je u septembru objavila Evropska komisija.

Građani Srbije najveći stepen povjerenja imaju u Rusiju (59) i Kinu (57 odsto), dok je EU sa 38 odsto podrške tek na trećem mjestu. Nalazi Eurobarometra pokazuju da čak 45 odsto građana Srbije ne vjeruje da će njihova zemlja ikada postati dio EU, dok pozitivnu sliku o EU ima 38 odsto građana, što je takođe najniži nivo u odnosu na sve zemlje Zapadnog Balkana.

Doprinos Šolaka i njegovih medija ovim poraznim brojkama ne može se egzaktno izmjeriti, ali sasvim sigurno postoji. U tom smislu, veoma je važna fasada Šolakovog biznisa o prozapadnom i proevropskom, čak evrofanatičnom kursu uređivačke politike njegovih medija.

To mu je bilo potrebno da izgradi imidž s kojim se udvarao američkim, evropskim i uopšte zapadnim centrima uticaja i preko toga obezbijedi kanale finansiranja svog biznisa. Stavljanje antiruskog predznaka dobilo je specifičnu političku težinu i svakako je prednost pred zapadnim finansijerima, posebno nakon ruske agresije na Ukrajinu.

Kad god neki zvaničnik EU nije bio eksplicitan u kritikama na račun Srbije i njenog predsjednika, redovno je kroz obrade N1, Nove S i drugih Šolakovih medija bio stavljen u negativni kontekst. Tako je bivši evropski komesar za proširenje i susjedstvo Oliver Varhelji svih ovih godina, čak i danas, kada nije na toj funkciji, prisutan sporadično u medijima Junajted grupe da se optuži zbog pohvala koje je svojevremeno davao našoj zemlji.

Naslov „Kako je Varhelji pod Orbanovim instrukcijama ‘peglao’ izvještaje o Vučićevoj vlasti“ ili „Brisel ne može dati Beogradu šargarepu dok Vučić na ulici ljudima nudi batine“ neki su od naslova koji to ilustruju. Kad god je Šolaku zatrebao negativan ton prema EU, njegovi mediji su se služili i tekstovima drugih kritičara Unije i citirali samo negativne ocjene. Neki od takvih su tekstovi pod naslovom „Politiko: Varhelji favorizuje Srbiju i ublažava kritike o vladavini prava“ i „Fajnenšel tajms: Zašto je EU meka prema Srbiji“.

Kada predsjednica Evropske komisije pohvali napredak Srbije u određenim segmentima, N1 i Nova S se utrkuju ko će da smisli zlobniji naslov i napiše tekst u kojem se Ursula fon der Lajen bukvalno optuži za trend pada podrške građana Srbije evropskim integracijama, pa je tako Nova S prošle godine, nakon njene posjete Beogradu, napisala da „izjave najviših evropskih zvaničnika ‘ubijaju’ ionako nisku podršku naših građana evropskim integracijama“, a naslov tog teksta je „Kako je padala podrška EU u Srbiji i kakve veze s tim imaju izjave i postupci najviših zvaničnika Evrope“.

Šolakova igra toplo-hladno bila je isključivo interesna i politička, iako predstavljena kao principijelna borba njegovih medija da koriguju anomalije vlasti. Ništa od toga nije bilo onako kako su to N1, Nova S i drugi mediji predstavljali.

Kurir je detaljno pisao o lažnoj slici koju je Šolak stvorio, a u ovom kontekstu posebno relevantna je priča o njegovim ruskim vezama, koju smo, zajedno s međunarodnim istraživačkim medijima, takođe objasnili. Argumentovano smo pokazali kako je Šolakov prozapadni imidž bio ne samo laž, na kojoj je temeljio mesijansku ulogu u navodnoj borbi za slobodu medija, nego i paravan za paralelne biznise duboko uvučene u tokove finansija zvanične Moskve i ruskih oligarha.

Ovaj segment u Šolakovom poslovanju ilustruje prevarantski štih koji ga je pratio bukvalno od začetka njegovog privatnog biznisa, o čemu je Kurir naširoko pisao, i to u vrijeme kad je on za mnoge bio nedodirljiv i moćan igrač.

(Kurir.rs)