Snažan adut za odbranu Kosmeta: Srbija u džepu drži osam nota država koje hoće da povuku priznanje Kosova* i iskoristiće ih kad bude bilo potrebno

Osam nota država koje hoće da povuku priznanje lažne države Kosovo veliki je adut u kapital u džepu Srbije u borbi za Kosovo i Metohiju. To bi moglo da navede i druge države članice UN da krenu istim putem. Ujedno, to je i vjetar srpskoj diplomatiji ali i dodatni argument za pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo, saglasni su sagovornici Sputnjika.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji boravi u Njujorku na zasijedanju Generalne Skupštine UN rekao je da mu je na jednom od sastanaka uručena još jedna nota o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova i da će Srbija i dalje raditi na tom procesu.

Kapital za odbranu Kosova i Metohije

On je dodao da u džepu Srbija ima trenutno osam nota o otpriznavanju kosovske državnosti, ali da će ćutati dok kosovska strana ne bude pokušala da uđe u neku od međunarodnih institucija.

Sagovornici Spunjika, profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić i politički analitičar Vladimir Dobrosavljević saglasni su da je u pitanju veliki uspjeh srpske diplomatije i jak argument Srbije.

„To jeste snažan adut u našim rukama u borbi za Kosovo i Metohiju ali bi trebalo i objelodaniti imena tih država. Ujedno, to daje snagu Srbiji i srpskoj diplomatiji da se na neki način argumentovano suprotstave raznim savjetnicima i njihovim planovima i ultimatumima i da ta zapadna agresija popusti jer se vidi da najveći broj članica UN podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji a ne, dakle, zapadnu politiku u stvaranju kosovske državnost“, ističe Perišić.

Podstrek za druge članice UN

Sagovornik Sputnjika ističe i da je činjenica da je sama UN izgubila snagu pod pritiskom Amerike, ali je uvjeren da bi govor predsjednika Srbije Aleksandra Vučića mogao da utiče na neke članice.

„Ujedinjene nacije su razvaljene i ruinirane geopolitikom Amerike i to stvaranje kosovske države nije imalo saglasnost UN kao i sve drugo po pitanju KiM što je urađeno mimo saglasnosti UN. Međutim, ove činjenice bi mogle da dopru do drugih pojedinačnih članica UN koje bi mogle da preispitaju svoje odluke o priznanju Kosova, što bi svakako išlo Srbiji u prilog“, mišljenja je Perišić.

Dobrosavljević podsjeća da smo Vašingtosnkim sporazumom na sebe preuzeli obavezu da nećemo lobirati na otpriznavanju Kosova ukoliko Kosovo ne bude radilo na učlanjenju u međunarodne organizacije i napominje da se pred ovaj samit šefova država u Njujorku pričalo da Priština namjerava da traži stolicu u UN.

„U ovom trenutku više od polovine članica UN ne priznaje Kosovo kao državu, čime je onemogućeno Kosovu da dobije čak i stolicu države posmatrača u UN kao što to ima Palestina“, ističe on.

To je, kako navodi, dodatni razlog što su note tih osam država koje bi povukle svoje priznanje Kosova veliki kapital u džepu Srbije.

„Na kraju krajeva, to je dodatni argument ne samo nama, već i članicama pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo. Tako da, čim postoji veliko insistiranje na tome da ne idemo dalje u tu vrstu aktivnosti, znači da to svakako negdje remeti planove zapada i željeni kontekst zapadnih saveznika u odnosu prema Srbiji i Kosovu“, smatra Dobrosavljević.

Na spisku država koje bi mogle da povuku priznanje Kosova su i neke veoma uticajne zemlje u svojim regijama, čija bi odluka mogla da izazove i domino efekat novih povlačenja priznavanja Kosova.

Adut za pregovore

Od kada je Srbija započela diplomatsku akciju lobiranja za povlačenje priznavanja Kosova, podrška Prištini se osula u Ujedinjenim nacijama, tako da sada od 193 članice, Kosovo priznaju tek 84 države, dok 104 južnu srpsku pokrajinu ne smatraju posebnim državnim entitetom. Tu je i pet država u takozvanom fluidnom statusu – formalno priznaju Prištinu, ali više ne glasaju u njenu korist.