Velika je stvar tradicija u evropskom fudbalu, odvajkada je služila kao osnovni parametar za određivanje veličine klubova, ali u vremena kad caruje novi fudbalski poredak, tradicija je uglavnom tu da biva srušena. Do noćas u Lisabonu su se šepurili činjenicom da su osam puta igrali protiv engleskih klubova u eliminacionim fazama evrokupova i da su ih uvek izbacivali. Za 60 godina gostovanja na vrelom terenu Žoze Alvalade stadiona Englezi su postigli jedan jedini gol, međutim ovo danas je neki drugi fudbal. A Sporting i Mančester Siti potpuno različiti svetovi. Demonstrirali su to Gvardiolini momci i Portugalcima i celom svetu na veoma surov način, obezbedivši plasman u četvrtfinale Lige šampiona već nakon prvih 90 minuta. Zovu ih Lavovi i oni su na to ponosni, Alvalade je umeo da bude jazbina u kojoj su nestajali najveći… Danas su, ipak, za jednog od glavnih favorita za evropski tron, samo male mace: Sporting – Mančester Siti 0:5!
Kolika god razlika u kvalitetu bila – a to niko neće moći da ospori – radi se o velikom poniženju i jednom od najtežih poraza portugalskog velikana otkako se takmiči u Evropi. Konkretno, izjednačen je najteži poraz kod kuće u istoriji Lige šampiona, pošto ga je Bajern 2009. tukao istim rezultatom. Pa opet, publika u Lisabonu pronašla je razumevanje za svoje miljenike. Uvidevši moć rivala i u kakvoj se ustvari neravnopravnoj bici tuku njihovi mezimci, praktično ceo stadion ustao je na noge u samom finišu i aplauzom ispratio zeleno-bele.
Počeli su smušeno. Tako su izgledali tokom čitavog prvog poluvremena. Neko bi rekao dok su se ofrkestili već su bili ispali, na semaforu 0:4 (Marez, Bernardo Silva, Foden, pa opet Bernardo Silva), ali istini pre odgovara konstatacija da domaći zapravo nijednog momenta, sve do samog kraja susreta, nisu mogli da se sastave s loptom. Portugalci za 90 i kusur minuta nisu uputili udarac u okvir Edersonovog gola. Siti je peti pogodak postigao u 58. minutu i povukao ručnu.
Pun sebe, siguran, motivisan, „nagruvanog“ samopouzdanja stečenog iz sigurnog marša ka novoj tituli u Premijer ligi, Mančester Siti je sve kontrolisao. Svaki pedalj terena. I golove postizao gotovo u jednakim intervalima – na svakih 10 do 15 minuta.
Da Sporting igrački ne može da se nosi sa moćnim rivalom bilo je za očekivati. Uzdala se četa Rubena Amorima u već pomenutu tradiciju, a možda i u neku vrstu prokletstva što je iz senke pretila gostima. Sećate li se gde je Siti izgubio prošlosezonsko finale od Čelsija? Jeste, u Portugalu, na Dragau. Sećate li se možda gde ga je Lion onako šokantno tukao 2020. u četvrtfinalu Lige šamiona? Jeste, u Portugalu. I to baš na večerašnjem poprištu. Ili da idemo još dalje: sećate li se kako su Građani prošli kada su poslednji put igrali protiv Sportinga? Jeste, izgubili su u Portugalu, na ovom istom stadionu, i posle ispali iz Lige Evrope. Bilo je to pre deset godina.
Ali sve se od tada izokrenulo… Kud ćete bolji dokaz od noćašnjeg rezultata?
Ako ćemo po papiru i formaciji počeli su domaći hrabro. Amorim je poznat kao trener koji voli da se nadigrava, da podigne linije visoko. Ali kada nemate potreban kvalitet za borbu prsa u prsa, a nudite je Gvardioli, onda uglavnom prođete ovako, kao Sporting. I onda je malo važno to što ste bili hrabri, malo ko će to pominjati kad prođu godine. A 0:5 ostaje za sva vremena. Kao istorijsko žigosanje.
Kada jedna ekipa ne stvori ozbiljnu priliku za 90 minuta teško možemo da govorimo o ozbiljnoj utakmici. Ali to nikako ne umanjuje sve ono što je Siti pokazao. A pokazao je čvrstinu u odbrani, stabilnost na lopti u vezi, gotovo savršenu produktivnost u poslednjoj trećini terena. Pablo Sarabija, Pote i Paulinjo kao udarna trojka „opeglani“ su maltene u svakom duelu sa Stonsom, Rubenom Dijasom i Laportom. Rodri je neutralisao Palinju, dok su Bernardo Silva, Marez, Foden i Sterling radili šta su hteli u završnici – špacirung po Adanovom šesnaestercu!
Brza razmena pasova i mesta, onda malo „čekalica“, pa malo uragan. Promena ritma koja ubija. Uvidevši da je sve rešeno Gvardiola je u poslednjih pola sata uglavnom smireno gledao u jednu tačku dok su njegovi držali loptu pod ključem i polako okretali misli ka novom izazovu.
Ovakav Siti, nema sumnje, prvi je favorit za „ušatog“. Posebno ukoliko bude u stanju da iznova i iznova ponavlja izdanje poput večerašnjeg.
