Konsultant iz oblasti geopolitike i bezbjednosti Nikola Lunić ocijenio je da, bez obzira što deklaracija o vojnoj saradnji između Albanije, Hrvatske i Kosova suštinski predstavlja „besadržajni list papira“, eventualno proširenje na Sjevernu Makedoniju i Tursku bi predstavljalo realnu opasnost po Srbiju.
Kosovo, Albanija i Hrvatska planiraju da kupovina odbrambenih kapaciteta iz SAD bude prva konkretna obaveza iz deklaracije koja je potpisana 18. marta u Tirani.
Lunić kaže da, bez obzira što je ovaj sporazum „besadržajni list papira“, za cilj ima pokušaj zajedničkog lobiranja u Vašingtonu.
„Deklaracija je besadržajni list papira koji eksplicitno navodi da zemlje potpisnice nemaju apsolutno nikakve obaveze jedne prema drugima, a sama deklaracija ne može da utiče na međunarodne obaveze u odnosu na te zemlje. Samim tim i ova inicijativa je besadržajna“, kaže Lunić.
Komentarišući namjeru zajedničke kupovine naoružanja iz SAD, ovaj stručnjak podsjeća da Hrvatska to već čini nabavkama „bredlija“, „himarska“ i helikoptera „blek houk“, a da slično radi i Kosovo porudžbinama raketa „džavelin“ i helikoptera „blek houk“.
Međutim, ističe da je suština ove namjere u pokušaju zajedničkog lobiranja u Vašingtonu.
„Da li će oni uspjeti da te akvizicije objedine kako bi dobili povoljniju cijenu? Nije baš izgledno. Ali, pitanje je i koliko će to biti uspješno. Međutim, ono što je veoma važno je što im to trenutno služi kao lobiranje u SAD“, uveren je Lunić.
Precizira da se ovakvim nabavkama oružja ne može „lako promijeniti odnos vojne moći“ u regionu, ali da je za Srbiju mnogo važnija buduća percepcija SAD prema Zapadnom Balkanu.
„SAD percipiraju Zapadni Balkan kao region gdje se sprečava efikasno upravljanje i integracija u transatlantske institucije. Direktno se navodi da to predstavlja prijetnju pod nacionalnu bezbjednost i spoljnu politiku SAD“, naglašava Lunić.
Upozorava da bi za Srbiju bila realnost opasnost ako bi se ovaj vojni savez proširio Sjevernom Makedonijom i Turskom.
Takav scenario, kaže, ne bi bio iznenađenje.
„Ne treba se iznenaditi da se toj inicijativi priključe Sjeverna Makedonija i Turska. U tom kontekstu, ukoliko se ta inicijativa dalje bude širila, to bi moglo da predstavlja realnu opasnost po Srbiju. U ovom trenutku to ona nije“, ističe Lunić.
Upitan na koji način treba posmatrati ulogu Kosova koje nije ni u NATO-u, ali ni u Partnerstvu za mir, Lunić kaže da bi došlo do „velikog presedana“ ukoliko bi došlo do promjene i Priština postala partnerska ili saveznička zemlja NATO-u.
„Napravio bi se stvarno veliki presedan ukoliko bi se Kosovo primilo u NATO ili bilo kakve druge bezbjednosne strukture u ovom trenutku. Međutim, ne treba zanemariti percepciju budućeg razvoja geopolitičke situacije. Ukoliko Srbija ostane zarobljena u nametnutoj, oktroisanoj vojnoj neutralnosti, onda možemo očekivati prijetnju po nacionalnu bezbjednost. Na kraju krajeva, nije teško lobirati u SAD ukoliko se politika bezbjednosti svodi na strategiju nacionalne bezbjednosti“, smatra Lunić.
(Kosovo online)
