Sekretar tužilaštva na novom snimku tvrdi: Ivica je ucijenjen već 20 godina, “tatini investitori, su mu sinu kupili stan u Beogradu! (AUDIO)

Sekretar tužilaštva Nenad Neno Vujošević, u najnovijem snimku koji borba objavljuje, otkriva da zna da je sin Ivice Stankovića startovao biznismena Duška Kneževića da zajedno rade.

Na ovom snimku Vujošević prepričava svoj sastanak Vrhovnim državnim tužiocem Ivicom Stankovićem u Igalu i obavještava Kneževića da se Stanković „uozbiljio“ kada je čuo da će izaći snimak sa informacijom da je uzimao novac.

Stanković daje uputstvo Vujoševiću da se obrati tužiteljki Lidiji Vukčević, koja pristaje da se iz pritvora pusti Dejan Sekulić, ali kaže da za to mora dobiti saglasnost SDT-a Milivoja Katnića.

Vujošević kaže da je Stankovic ucijenjen već 20 godina, da je znao imena svih firmi kojima je tužilaštvo trebalo da deblokira novac, a za šta je Stanković prethodno uzimao mito. Vujošević ga obavještava da zna da je njegov sin sa izvjesnim Boričićem od Kneževića zahtijevao da njemu daje novac za tužioce, da on bude posrednik umjesto Vujoševića. Pominje „tatine investitore“, koji su sinu Stankovića kupili stan u Beogradu…

Vujošević: Alo
Knežević: Alo. Oni počeli tamo da mu… kao, jutros istragu, kao telefon…
Vujošević: Šta su počeli?
Knežević: Pa zvali su advokata u petak da dođe hitno, da mu otvore telefon tamo i da ga dodatno saslušaju. Pretpostavljam…
Vojošević: Dejana?
Knežević: Pretpostavljam da je to ovaj… nešto što je ovaj…
Vujošević: Da, da ubrzaju, misliš… sad ću ja da zovem ovoga…
Knežević: Pa ne znam, ne znam, otkud ja znam. Ti moraš nešto i sebe da čuvaš, jer ovi iz službe su te namirisali…
Vujošević: Ko ti je to rekao?
Knežević: Pa rekli su mi iz službe.
Vujošević: I što misliš – kako, na koji način?
Knežević: Nemam pojma, otkud znam, mora da im je on rekao, sigurno.
Vujošević: Ivica?
Knežević: Pa da.
Vujošević: Aaaaaaaaaa…
Knežević: A to je rekao da zaštiti sebe, nije sigurno da zaštiti tebe.
Vujošević: Da, da. A on sigurno gleda, ali se bogami uozbiljio kad sam mu rekao da imaš ono za, za… da ti je rekao na onom prijemu da imaš spisak i to… firmi. Dao mi je Nenad spisak i da je sve znao imena firmi. Tu se bogami izbečio bio, u Igalo kad sam bio. I znam da te sin njegov startovao na utakmicama, i onaj Boričić, tužilac što si ga ti, znaš onaj…
Knežević: Da, da, Boričić.
Vujošević: I što su ti rekli…
Knežević: Da treba da radim sa njim.
Vujošević: Javi se, tata te čeka, direktno tati, bez Nenada i to… Da izbacimo Nenada. I tatini investitori, ti imaš sve to… tatini investitori po Beogradu da zidaju… Ko su ti tatini investitori?
Knežević: Da, da, tatini investitori, da…
Vujošević: Da, sve sam mu to rekao. Tatini investitori su mu već dali stan u Beogradu. Tatini investitori, to je… Pa bogami nema što govorit službi. Služba i ovo neka sluša, neće mu bit dobro. Nego on je, on je… u stvari, on ne može ništa da završi, njega bez Boričića… nije ovo tačno da su ga imenovali za VD-a, to tek u oktobru će se vidjeti jer on je potpuno nebitan, on nema uticaja, razumiješ li?
Knežević: Ovaj ga ne konstatuje uopšte.
Vujošević: Ovaj ga ne j.be uopšte, razumiješ. Ovaj će prije mene da učini, nego njemu.
Knežević: Da, da sprži njega.
Vujošević: Da sprži njega, razumiješ li.
Knežević: To su mi rekli ovi ljudi. Kažu – on će ga spržiti namjerno.
Vujošević: Ovaj Kata?
Knežević: Aha.
Vujošević: I zamisli, ja sam, ja sam bio ovaj, tamo sa njim, znaš kako je ljubazan prema meni bio. A ti veli ovo sam intervenišeš, nije Ivica. A ne rekoh, ne, ja sam bio juče kod njega u Igalo, i po njegovom dogovoru sam došao kod Lidije. A on veli – jeli ste i pili, vi se zaje.avate, ovo-ono. A ne, rekoh, ne za.bavamo, nego… Razumiješ? Ali on uopšte nema, to što je on imao uticaja on je pomogao, a on za ove krupne stvari nema uticaja, razumiješ?
Knežević: Pa ne, ovo ide direktno od, od ovoga…
Vujošević: Ti znaš odakle ide, eeee, eeee… i on se ne pita. On je… Ti znaš da je on ucijenjen 20 godina.
Knežević: E, ali tu je jedan problem, što je ova sigurno htjela da mu učini, Lidija, a ovaj je to zaustavio, znaš.
Vujošević: Lidija je meni obećala i htjela da učini, ali Lidija kaže – ja moram obavijestit šefa. Je li ti Neno ovo intervenišeš sam, ili? Ja rekoh – bio sam sad kod vrhovnog. E kaži mu da je OK, ali, sa rezervom, samo da obavijestim. E onda si ti napravio pogrešan potez sa onom najavom, gdje je on meni rekao – Neno ja ga sad ne bih puštio, prije bih skočio kroz ovaj prozor. Samo da čekamo dva dana, da vidimo šta će da objavi. Meni dao nije ništa, to znam. E onda da vidim kome je dao. Razumiješ. Kome je gumica? Gumica znači pare da je dao, i onda… sad ću ja da zovem Lidiju. A on je rakao – možemo ga, nije problem, možemo ga pustit posle dva dana i ako se produži kroz jemstvo. E sad koliko je jemstvo tražio ja ne znam.
Knežević: Imam ja za Katnića bombu, ali spržiću ove druge ljude koji su ovamo sa druge strane, pa mi je to… Onda ću izgubiti podršku i tih ljudi, znaš li? Nije on naivan, da znaš.
Vujošević: Ne, ali meni je bio krajnje onako prijateljski raspoložen…
Knežević: On sve laže, on sve laže…
Vujošević: On veli – ja protiv njega nemam ništa, evo neka kaže koga sam mu od porodice gonio.
Knežević: Sve, sve, hapsio je, sve…
Vujošević: On kaže da mu je ovo kum, evo (nerazumljivo)…
Knežević: Sve znam, sve znam, uhapsio ga je posle saslušanja, kad su pare koje su podizane za…
Vujošević: Ali je bila greška da dolazi on tu…
Knežević: Nije on dolazio tu, on je non-stop bio tu, čovječe.
Vujošević: Aaaaa…
Knežević: Non-stop je bio tu. Išao za Hrvatsku, išao za Crnu Goru.
Vujošević: Da.
Knežević: On je stalno dolazio tu, dolazio je deset puta u Crnu Goru u zadnje dva mjeseca.
Vujošević: Aaa. Aj sad ću ja da zovnem ovu Lidiju, ili da zovem ovoga… da vidim šta su pripremili…
Knežević: Važi, ajde.
Vujošević: Aj pa se čujemo. Pozdrav.