Istoričar Stefan Radojković ocijenio je da je zabrana Srpske liste na lokalnim izborima jasan pritisak na srpsku zajednicu i poruka da na izborima treba da učestvuju samo „pogodni Srbi“. Naglašava da na ovaj način Aljbin Kurti testira i „crvene linije“ Zapada, ali da ne treba očekivati značajniju reakciju međunarodne zajednice.
„Slične najave su već postojale i sada je došlo do njihovog djelimičnog ispunjenja. Pritisak na srpsku zajednicu je očigledan i ovo je sve u skladu sa ideološkim usmjerenjem Pokreta Samoopredjeljenje. Oni su zagovarali da se isključivo lokalno albansko i srpsko stanovništvo mora pitati u vezi samouprave na Kosovu i Metohiji. To je zapravo značilo da Srbi sa Kosova i Metohije mogu da učestvuju na izborima, ali ne mogu da imaju nikakve veze, bilo da su realne ili percepirane sa Srbijom i naravno njenim institucijama“, kazao je Radojković za Kosovo onlajn.
Naglasio je da je „posebna ironija“ što je Srpska lista „prozvana“ kao „teroristička organizacija“.
„Meni je posebno bilo interesantno da su oni Srpsku listu nazvali terorističkom organizacijom imajući u vidu istoriju albanske borbe na Kosovu i Metohiji protiv institucija Srbije. To ima posebnu ironiju“, istakao je on.
Centralna izborna komisija juče nije sertifikovala Srpsku listu za učešće na lokalnim izborima 12. oktobra.
Ova odluka je donijeta sa dva glasa „za“, dva „protiv“ i sedam uzdržanih.
„Protiv (Srpske liste) su bila dva predstavnika Samoopredjeljenja, a predstavnici ostalih albanskih stanaka su se prosto uzdržali od glasanja što je sugerisalo nekoliko stvari. Prvo, da uzrok ovakve odluke CIK-a isključivo pada na pleća Pokreta Samoopredjeljenje, što ono naravno i želi. Želi da se pokaže kao stranka koja je isključiva po pitanju uticaja ili postojanja nečega što se percipira kao uticaj Srbije na Kosovu i Metohiji“, kaže Radojković.
Uzdržanost opozicionih stranaka, a prije svega DSK i DPK tumači kao njihov pokušaj da se „ne asocira“ da su „saveznici Srba“.
„Ali isto tako ne žele da se pridruže Pokretu Samoopredjeljenje, već se distanciraju, ako dođe do određenih reakcija, prije svega iz Vašingtona“, smatra ovaj analitičar.
Upozorava da je ovakva odluka CIK-a uslijedila nakon susreta otpravnice poslova u Ambasadi SAD Ane Pratipati i premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija na kome je ona „jasno stavila do znanja“ da se očekuje da „ne bude nekih opstrukcija“ i oko Srpske liste, ali i drugih stranaka koje dolaze iz srpske zajednice.
„Ovo je poruka srpskoj zajednici da jedini ’dobri Srbi’ su oni Srbi koji se isključivo oslanjaju na prištinsku privremenu administraciju, a posebno na premijera Aljbina Kurtija. Ali to prosto neće ubijediti srpsku zajednicu da glasa za bilo kakvog proksija Aljbina Kurtija, već će vjerovatno, ako ostane na snazi ova odluka, oni glasati za bilo koju drugu stranku koja autentično predstavlja Srbe Kosova i Metohije“, uvjeren je Radojković.
Upitan očekuje li reakciju međunarodne zajednice na zabranu Srpske liste Radojković kaže da ona želi da „vidi leđa“ Kurtiju zato što se pokazao kao nekooperativan, posebno za Vašington, ali da ipak ne treba očekivati „žestoke reakcije ili velike osude“.
„Ne očekuje nikakve žestoke reakcije ili velike osude, a posebno ne neke konkretne poteze međunarodne zajednice, pogotovo Vašingtona. Ali, biće interesantno da se vidi koliko Aljbin Kurti u stvari može da pomjera ’granicu’ i da pokazuje nekooperativnost“, smatra Radojković.
Otuda odluku o zabrani Srpske liste vidi i kao svojevrsno Kurtijevo testiranje međunarodne zajednice.
„Aljbin Kurti testira koje su ’crvene linije’ za međunarodnu zajednicu iako je uoči ove sjednice otpravnica poslova američke ambasade jasno stavila do znanja da tako nešto nije poželjno ili se neće tolerisati“, ističe Radojković.
Smatra da konkretni potezi koji bi uključili i sankcionisanje pojedinih političara bila prava reakcija Zapada.
„To bi bio konkretan potez, ali nisam pretjerani optimista“, zaključuje Radojković.
(Kosovo online)
