Prošle godine izvještaj o radu Vrhovnog državnog tužilaštva nije prošao u Skupštini. Parlamentarna većina tada je poslala jasnu političku poruku da nije zadovoljna rezultatima institucije koja bi trebalo da bude predvodnik u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Rasprava je bila toliko oštra da su predsjednik Skupštine Andrija Mandić i lider DNP-a Milan Knežević otvoreno tražili ostavku vrhovnog državnog tužioca Milorada Markovića, ocjenjujući da rezultati nijesu na nivou očekivanja države koja želi članstvo u Evropskoj uniji.
Godinu kasnije postavlja se isto pitanje – ima li dovoljno razloga da se ovog puta izvještaj podrži ili će se ponoviti scenario iz 2025. godine?
Marković smatra da razloga za negativnu ocjenu nema.
Pred skupštinskim odborom poručio je da tužilaštvo radi profesionalno i da odgovornost za rad postoji unutar samog tužilačkog sistema.
„I raniji izvještaji o radu su imali preporuke od parlamenta iako, recimo, nijesu bili usvojeni“, kazao je Marković.
Odgovarajući na kritike poslanika, naglasio je da „tužilaštvo ne odgovara nikome“ u političkom smislu, već da tužioci odgovaraju kroz zakonom propisani sistem odgovornosti.
„Imamo u tužilačkom sistemu gdje tužioci zakonski odgovaraju za svoj rad. Oko učešća na odborima, ako govorimo o konkretnim predmetima, zakonska norma je da se ne treba odazvati kako bi odgovarali na konkretne slučajeve“, rekao je Marković.
Dodao je da je „politički interesantno da se u parlamentu razgovara o konkretnim predmetima“, ističući da je spreman da snosi odgovornost za rad tužilačke organizacije, ali da će „uraditi sve da zaštiti svakog tužioca“.
Međutim, upravo su konkretni predmeti ponovo dominirali skupštinskom raspravom.
Poslanik Evropskog saveza Nikola Zirojević ocijenio je da u Izvještaju o radu Državnog tužilaštva „sve puca“, ali da postoji veliki broj slučajeva o kojima, kako je rekao, Vrhovno državno tužilaštvo ili ćuti ili odbija da postupa. Kao primjere naveo je slučaj Telekom, ali i predmete ratnih zločina, ocjenjujući da upravo takvi slučajevi predstavljaju ozbiljan test za instituciju na čijem je čelu Marković.
S druge strane, godinama jedan od najglasnijih kritičara rada tužilaštva bio je lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević. On je više puta tvrdio da vrhovni državni tužilac raspolaže gotovo „faraonskim ovlašćenjima“, ali da ih ne koristi u punom kapacitetu. Medojević je u javnim nastupima iznosio tvrdnje da se na taj način faktički štite bivši predsjednik Milo Đukanović i članovi njegove porodice, zbog čega je insistirao da tužilaštvo pokaže mnogo odlučniji pristup u predmetima visoke korupcije i organizovanog kriminala.
Upravo zbog takvih kritika ovogodišnja rasprava nije samo glasanje o jednom izvještaju. Ona je svojevrsna provjera da li se u međuvremenu nešto suštinski promijenilo.
Nesporno je da je bilo hapšenja, podizanja optužnica i intenzivnije međunarodne saradnje. Međutim, jednako je nesporno da građani i dalje čekaju pravosnažne epiloge u predmetima koji godinama opterećuju crnogorsku javnost.
Organizovani kriminal nije nestao. Švercerski kanali nijesu postali prošlost. Borba protiv visoke korupcije i dalje predstavlja ključni uslov za zatvaranje pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom.
Posebno pitanje ostaje trajno oduzimanje imovine stečene kriminalom. Uprkos određenim pomacima, javnost i dalje ima utisak da država mnogo lakše privremeno blokira nego što trajno oduzima nezakonito stečenu imovinu. A upravo je oduzimanje kriminalne dobiti jedan od najefikasnijih načina da se organizovanim kriminalnim grupama oduzme ekonomska moć.
Zbog toga su pojedina poređenja koja su se danas mogla čuti izazvala dodatne polemike. Marković je ukazao da je Crna Gora oduzela više kriminalne imovine nego Francuska.
Statistika, međutim, bez konteksta može biti varljiva. Francuska je jedna od najstarijih članica Evropske unije, sa višedecenijskim institucionalnim iskustvom i bez bezbjednosnog ambijenta kakav godinama prati Crnu Goru. S druge strane, upravo od rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije zavisi brzina evropskih integracija Crne Gore.
Zato će poslanici, kada budu odlučivali o izvještaju, vjerovatno manje gledati statistička poređenja sa Francuskom, a mnogo više odgovore na jednostavna pitanja: da li su najmoćnije kriminalne strukture zaista razbijene, da li je nezakonito stečena imovina trajno oduzeta i da li je pravda jednaka za sve.
Jer, ako su razlozi zbog kojih je izvještaj prošle godine odbijen ostali isti, biće teško očekivati da će ovog puta politički epilog biti drugačiji.
Ђомбе има задатак да уз плату од 6 ке плус хонорари с округлих столова са златком њу њу њу…ОПЕРЕ БИОГРАФИЈЕ ЛОПОВА И КРИМИНАЛАЦА..
Да на папиру добију уверења од државе коју су ојадили да је нису ојадили.
Да су чисти и да им се ПЛАТЕ душевни болови…из државне спајкетјапанске касе.
Шућур алаху ефендијо таслиџијо .алахиманет.