Portret Saše Čađenovića: Svi dilovi tužioca i vlasti

Zahvaljujući tužiocu Saši Čađenoviću, bivši gradonačelnik Podgorice Miomir Mugoša i kontraverzni biznismen Veselin Barović, nijesu krivično odgovarali zbog malverzacija oko Carina i Solane u Ulcinju. U biografiji Čađenovića zapisano je i da je zataškao aferu „crne trojke“, protiv policijskih službenika koji su prebijali političke neistomišljenike. Čađenović je, pod vrlo sumnjivim okolnostima prebačen u specijalno tužilaštvo, iako je u tom momentu bio pod zabranom da ne može napredovati u službi, jer je bez znanja kolege tužioca uzeo predmet i donio odluku na svoju ruku. Umjesto da ostane bez posla, Čađenović je na predlog Milivoja Katnića, prebačen u specijalno tužilaštvo.
Spekulisalo se i da je Čađenović godinama prikrivao svog bliskog srodnika koji se bavio organizovanjem ilegalnih borbi pasa, koje su donosile enormnu zaradu, a što je kažnjivo po zakonu. Na kraju, umjesto da bude sankcionisan, Čađenović je pored veoma sumnjivog unapređenja, početkom godine, pod sumnjivim okolnostima od Vlade dobio stan, u momentu kada je aktivno učestvovao u iskonstruisanoj aferi „državni udar“.

Spasio Miomira Mugošu
Pri­je če­ti­ri go­di­ne MANS je vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu do­sta­vio kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv za­mje­ni­ka osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca u Pod­go­ri­ci, Sa­še Ča­đe­no­vi­ća, zbog sum­nje da je u po­stup­ku od­lu­či­va­nja po kri­vič­noj pri­ja­vi u slu­ča­ju „Ca­ri­ne” zlo­u­po­tri­je­bio slu­žbe­ni po­lo­žaj i ne­sa­vje­sno po­stu­pao u iz­vr­še­nju slu­žbe­ne rad­nje, sa­op­šte­no je iz te or­ga­ni­za­ci­je. MANS je ta­da uka­zao na ključ­ne ele­men­te štet­no­sti sklo­plje­nog ugo­vo­ra, te na či­nje­ni­cu da je gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte otu­đe­no su­prot­no ta­da va­že­ćim za­ko­ni­ma, što je po­seb­no pod­vu­če­no i u kri­vič­noj pri­ja­vi. Go­di­nu na­kon pod­no­še­nja kri­vič­ne pri­ja­ve, tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci je in­for­mi­sa­lo MANS da je nji­ho­va kri­vič­na pri­ja­va od­ba­če­na „jer u rad­nja­ma pri­ja­vlje­nih ne­ma bit­nih ele­me­na­ta bi­ća kri­vič­nog dje­la zbog ko­jeg su pri­ja­vlje­ni, ni­ti dru­gog, za ko­je se go­nje­nje pred­u­zi­ma po slu­žbe­noj du­žno­sti“.
– Za­mje­nik tu­ži­o­ca Sa­ša Ča­đe­no­vić ko­ji je i do­nio rje­še­nje o od­bi­ja­nju na­še kri­vič­ne pri­ja­ve se u nje­go­vom obra­zlo­že­nju po­zvao na Od­lu­ku o gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu Od­bo­ra po­vje­re­ni­ka Glav­nog gra­da iz 2002. go­di­ne u ko­joj se na­vo­di da je pre­nos pra­va na ze­mlji­štu mo­guć i pu­tem do­kom­ple­ti­ra­nja par­ce­le, van jav­nog nad­me­ta­nja. Ono što je Ča­đe­no­vić pro­pu­stio da kon­sta­tu­je je i to da je spor­na od­lu­ka na ko­ju se po­zvao, pre­sta­la da va­ži 12. ju­la 2003. go­di­ne, te da sto­ga ni­je mo­gla ni pred­sta­vlja­ti prav­ni osnov za ne­ras­pi­si­va­nje jav­nog nad­me­ta­nja za spor­ne par­ce­le – pi­sa­lo je u pri­ja­vi.

Prepravio odluku kolege, pa unaprijeđen
I po­red iz­re­če­ne mje­re za­bra­ne na­pre­do­va­nja u slu­žbi, tada za­mje­nik osnov­nog tu­ži­o­ca Sa­ša Ča­đe­no­vić je po­čet­kom sep­tem­bra 2015. godine, na pred­log spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, pre­šao u Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo. Iako je Ko­mi­si­ja za Ko­deks tu­ži­lač­ke eti­ke Ča­đe­no­vi­ću iz­re­kla za­bra­nu, od­no­sno od­lu­či­la da dvi­je go­di­ne ne mo­že na­pre­do­va­ti u slu­žbi, on je i po­red za­bra­ne za­stu­pao op­tu­žni­ce Osnov­nog tu­ži­la­štva, a sa­da po­stu­pa u spe­ci­jal­nim pred­me­ti­ma.
Di­sci­plin­ski po­stu­pak pro­tiv ovog tu­ži­o­ca po­kre­nut je po­što je ot­kri­ve­no da je bez do­zvo­le pre­u­zeo pred­met svog ko­le­ge. Na­i­me, Ča­đe­no­vić je, mi­mo po­slov­ni­ka o ra­du tu­ži­la­ca, uzeo pred­met dru­gog za­mje­ni­ka i do­nio svo­ju od­lu­ku, što su u tu­ži­la­štvu ci­je­ni­li kao kr­še­nje po­slov­ni­ka i sa­mo­vo­lju. Ta ne­pra­vil­nost je uoče­na to­kom kon­tro­le pred­me­ta od stra­ne tu­ži­o­ca, na­kon če­ga je pro­tiv Ča­đe­no­vi­ća po­kre­nut di­sci­plin­ski po­stu­pak. Pred­met je do­sta­vljen Ko­mi­si­ji za Ko­deks tu­ži­lač­ke eti­ke, ko­ja je Ča­đe­no­vi­ću iz­re­kla mje­ru ne­mo­guć­no­sti na­pre­do­va­nja u funk­ci­ji dvi­je go­di­ne. Ta di­sci­plin­ska mje­ra iz­re­če­na je u skla­du sa Za­ko­nom o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu Cr­ne Go­re.

Dozvolio zastaru za Veska Barovića
Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT) od­ba­ci­lo je kri­vič­nu pri­ja­vu MANS-a pod­ni­je­tu pro­tiv de­vet li­ca zbog po­di­za­nja vi­še kre­di­ta fir­mi po­ve­za­nih sa Euro­fon­dom i Ve­se­li­nom Ba­ro­vi­ćem, za či­je je obez­bje­đe­nje kao hi­po­te­ka sta­vlje­no dr­žav­no ze­mlji­šte So­la­ne „Ba­jo Se­ku­lić”. Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić je pri­ja­vu MANS-a, pod­ni­je­tu u apri­lu pro­šle go­di­ne, od­ba­cio na­kon go­di­nu da­na is­tra­ge, jer je, ka­ko je na­veo, na­stu­pi­la za­star­je­lost kri­vič­nog go­nje­nja.

Ilegalne borbe pasa o kojima je Čađenović ćutao
Javna je tajna da je bliski srodnik Saše Čađenovića organizovao ilegalne borbe pit bul terijera širom Crne Gore, iako je to krivično djelo. On je čak i uzgajao te krvoločne pse, za koje su kasnije organizovane borbe, u kojima su učestvovali i ljudi iz Srbije, Albanije i Republike Srpske. Naš izvor iz policije nam je potvrdio da je to lice, inače najbliži srodnik Čađenovića, godinama bilo pod policijskom obradom i da je tužilac sve to znao, ali je ćutao.
Zapaljen auto, nema počinioca
Krajem oktobra 2014. godine neko je zapalio automobile porodice Saše Čađenovića, u naselju Zlatica. Riječ je o automobilu BMW, a još uvijek nije otkriveno ko je počinioc, kao ni da li je to bila poruka tužiocu Čađenoviću. Spekulisalo se da je vozilo njegovog brata, ali da je ustvari tužilac bio meta napada.

“Crne trojke” ne postoje samo za tužioca
Aferu koju je otvorio Brajuško Brajušković, optužbama protiv policijskih funkcionera zbog prebijanja političkih neistomišljenika, dobio je u rad Saša Čađenović. Kao i sve sporne istrage protiv ljudi koji su povezani sa režimom, Čađenović je i ovu istragu zatvorio, iako svi znaju das u postojale “crne trojke”, a jedan od napadnutih od tih lica bio je i Duško Jovanović, prvi čovjek Dan-a. Brajušković je optužio Veselina Veljovića, nekadašnjeg direktora policije da je formirao “crne trojke”, ali je on to negirao.
Umjesto da odgovora, država ga nagradila stanom
I na kraju, umjesto da zbog svega ovoga Čađenović bude sankcionisan i da krivično odgovara, on je, em napredovanja u službi, nagrađen i stanom. Demokratski front je optužio Čađenovića, da je nakon namještanja svog rođaka Mihaila, u montiranoj aferi “državni udar”, nagrađen stanom od Vlade Crne Gore, za dobro obavljen posao. Mihailo Čađenović je optužio Sašu Čađenovića da mu je nudio slobodu samo da lažno optuži Andriju Mandića, u aferi “državni udar”.