Milo Đukanović, isfrustriran porazom na izborima, ponovo napada Srbiju i Srpsku pravoslavnu crkvu, izjavio je Nenad Popović, ministar u Vladi Republike Srbije i predsjednik Srpske narodne partije.
„Odbačen od svojih mentora koji su godinama tolerisali njegovu autokratsku vlast i kriminal, sada pokušava da novim napadima na Srbiju dodatno podeli crnogorsko društvo i da pokuša da sačuva ono malo pristalica koje podržavaju svog poraženog vođu“, kazao je Popović.
Šireći laži o navodnom velikosrpskom nacionalizmu i pretnjama po Crnu Goru koje dolaze iz Beograda i Srpske pravoslavne crkve, ovaj konvertit, dodaje Popović, koji je zbog ucene, vlasti i novca prestao da bude Srbin, Milo Đukanović, pokušava da ovim bezumnim porukama grčevito traži nove gospodare da ga zaštite.
Vrhunac beščašća ovog čoveka je, kako navodi, njegova izjava u kojoj optužuje Srpsku pravoslavnu crkvu da je sponzor zločina i genocida, što niko nikada nije učinio tokom svih sukoba devedesetih godina.
„Ovaj mali, poraženi i uplašeni čovek, ostaće upamćen u istoriji samo po tome da je vladao tri decenije, promenio nacionalnost i veru, izdao sve i svakog koga je mogao, i udario na najveće svetinje svoga naroda u nameri da ih otme, proda i oskrnavi“, navodi se u saopštenju.
Kako dodaje Popović, ovakvim otrovnim izjavama Đukanović ne može da naudi Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, niti može da promeni tok istorije Crne Gore, koju su usmerili hrabri građani braneći svoje svetinje, pokojni Mitropolit Amfilohije i nova vlada i parlamentarna većina.
Popović je kazao da Srbija vodi politiku saradnje i mira u regionu, štiteći čvrsto svoje državne interese i prava Srba gde god živeli.
„To nikada niko neće moći da joj uskrati, niti bi na to pristali njen predsednik i njena Vlada. Na tim novim i zdravim osnovama, a ne na mržnji i bezumlju gubitnika Mila Đukanovića, gradiće se i novi, verujemo bolji i zdraviji odnosi Srbije i Crne Gore, jer to traže naši građani, jer to nalažu uzajamni interesi, i jer je to zavet naše duge, bratske i slavne zajedničke istorije, zajedničkih predaka, svetinja i svetitelja“, zaključio je Popović.
… ovaj gojni bas „ocinski“ … nema nade u Nenada, … „svadaju“ se dije glave, … jednog tijela, Vucko i Milo, … ne svadjaju se no lukave, … i „nas i „njih“, na veliko, … ne prolazi ni tamo ni ovamo, … no Nenadu nije javljeno, …