Politički bezobrazluk ili samozaljubljenost: “Javite mi se kad se dogovorite”!

0

Kako ulazimo u foto finiš, kada su u pitanju kandidature za predsjednika države, tako sve više opoziciona politička scena počinje da liči na pijacu ili da bi nas mlađe generacije bolje razumjele, na rijaliti šou. Poruka jednog opozicionog prvaka ostatku opozicije, da se dogovore, pa da mu se jave, je vrhunac drskosti i bezobrazluka. Napaljenost Milovim anketama o 20 ili 30 odsto podrške, a sve to propraćeno “neovisnim medijskim spinom”, na ruku ide samo DPS-u, a od toga jedinu štetu mnogu imati građani. Onaj ko to ne vidi, ili je zaslijepljen političkom mržnjom, izgubio je osjećaj za realnost ili je toliko samozaljubljen u svoj lik i djelo, da i ne vidi dalje od nosa. Stanje u opoziciji je, najblaže rečeno haotično, i tome su svi, bez izuzetka doprinijeli, ali poruke tipa “javite mi kad se dogovorite”, su neozbiljne, drske i bahate. I sve je to na nivou djece u prvom ili drugom razredu osnovne škole, kad ne mogu da se dogovore ko će s kim da igra u ekipi fudbala. A najžalosnije je, kad bahatost zasnivate na naručenim anketama, a uporište u trenutnoj popularnosti nalazite u Milošu Bešiću, onda je valjda svima jasno, da je ono što se danas dešava na opozicionoj političkoj sceni, najjači adut bilo kojeg kandidata DPS-a.
Da ne bude dileme, onaj koji sa neke partijske govornice poziva opoziciju da se dogovore, (a ostaje nejasno šta je on, opozicija ili nešto drugo kad ne želi da učestvuje u dogovorima), ne želi da opozicija ima zajedničkog kandidata, koji bi bio nestranačka ličnost. Najmanje pravo ima onaj, koji je razbio svoju partiju, a zatim više od godinu dana zavlačio ostatak “građanske” opozicije, zamajavao javnost sa par popravljenih toaleta u nekoj seoskoj školi, a usput prekinuo saradnju i sa DF-om, da sada velikodušno poziva da se svi dogovore, pa da mu se onda jave.
Po opoziciono biračko tijelo, koje pati već skoro tri decenije, tragično je da se neko, ko sjedi na lovorikama naručenih i spinovanih anketa, igra sudbinom ljudi koji su ostali odani opozicionoj ideji sve ove godine.
A najtragičnije i najžalosnije bi bilo, da sjutra isti oni Milovi anketari objave da neko drugi ima najveću podršku u opoziciji, isti ovi likovi koji danas na osnovu tih anketa sebe promovišu u lidere, zapjenili bi na sav glas da nas ubijede da su to naručene ankete. Jer, sve ono što vam ne odgovara, tako razmišljaju današnji umišljeni liderčići opozicije, onda je to naručeno od vlasti, ali kad vas podignu u neslućene visine, onda tome svi, bespogovorno moramo vjerovati.
Opoziciono jedinstvo, se ne gradi vikom i drekom sa partijskih govornica, u susret izborima u Beranama ili bilo kom drugom gradu.Još manje spinovanjem javnosti, preko dva, odavno provaljena medija. Jer, koga podržavaju Vijesti, samo treba bježati od toga što dalje, i ne možete da pogriješite, ako ste opozicionar.
Ozbiljna politika se vodi pregovorima i dogovorima. Za jednim stolom. Sviđa li vam se oni sa kojima treba da pregovarate ili ne. Ako vam je stalo do promjena. Ako, pak želite, da pred izbore u Beranama ili nekom drugom gradu, demagoškom retorikom prikupite još koji glas više, onda, jasno je, niti vas zanimaju promjene, a još manje pobjeda na predsjedničkim izborima.
Priznajem, možda sam imao iluzija da će se naći rješenje za nestranačku ličnost, koja jedina, ako želimo da budemo realni, ima izgleda da pobijedi bilo kod kandidata DPS-a, pa makar se on zvao i Milo Đukanović. Međutim, upravo najava mladog lidera, ultimativnom ponudom sa partijskog skupa “dogovorite se, pa mi se javite”, razbila je moje iluzije. Jer, upravo iza ovakve demagoške floskule, krije se prava ponuda. Jer, nema naivnih i neznavenih, a svi smo elementarno pismeni da čitamo između redova. Niti ćete se vi dogovoriti, niti ću vas ja podržati. A ako se i dogovorite, ja to prihvatiti neću. A izgovor će se naći, ili frizura ili krvna grupa kandidata. Svejedno je, za onog koga interesuje samo partijski rejting. I koji je odlučio da izađe na crtu Milu. A tamo, još jedan debakl u najavi, uz opravdanje, bilježimo rast i najjači smo u opoziciji.
Čini mi se da se, slično ovakvom ultimatumu, ne tako davno ponašala i Pozitivna u Nikšiću, koja je na kraju prebrojavala i krvna zrnca predloženih kandidata za prvog čovjeka tog grada, a sve u namjeri da nađu izgovor da ne podrže opoziciju.
I koga danas briga što se Pozitivna nakon ovakvog ponašanja ugasila, kad je narod zbog toga upao u još veću agoniju, iz koje se, čak i ne nazire izlaz.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.