Ukupan državni dug, bez depozita, na kraju juna, iznosio je 4,02 milijarde evra ili 62,42 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija.
„Ukupan državni dug sa depozitima, na kraju juna iznosio je 3,75 milijardi evra ili 58,19 odsto BDP-a”, navodi se u danas objavljenom izvještaju Ministarstva.
Spoljni dug iznosio je 3,61 milijardu evra, odnosno 56,05 odsto BDP-a, dok je unutrašnji dug iznosio 411,07 miliona evra, odnosno 6,38 odsto BDP-a. Depoziti na kraju juna iznosili su 273,22 miliona evra, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, čija je vrijednost na kraju juna 67,27 miliona evra ili 4,24 odsto BDP-a.
„Tokom drugog kvartala došlo je do smanjenja državnog duga u odnosu na prvi kvartal oko 56 miliona evra. Na smanjenje duga je u najvećoj mjeri uticala otplata državnih zapisa u iznosu od 39 miliona evra, kao i redovna otplata obaveza po osnovu duga”, navodi se u izvještaju.
Za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično u toku drugog kvartala povučeno je oko 12,53 miliona evra, dok u istom kvartalu nije bilo novih zaduživanja za potrebe finansiranja budžeta.
„Tokom drugog kvartala, realizovana je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 115,84 miliona evra, od čega se 50,76 miliona evra odnosilo na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 65,08 miliona evra. U istom periodu otplaćena je i kamata u iznosu od 40,72 miliona evra, od čega je otplata domaće kamate iznosila 7,18 miliona evra, dok je otplata ino kamate iznosila 33,54 miliona evra“, rekli su iz Ministarstva.
U toku drugog kvartala, nakon detaljne analize mogućnosti u vezi sa daljom realizacijom hedžing aranžmana i zaključka Vlade, Ministarstvo finansija je realizovalo prekid hedžing aranžmana.
„Prekidom transakcije država je prihodovala oko 64 miliona dolara. Izlaskom iz hedžing aranžmana došlo je do povećanja vrijednosti duga prema kineskoj Exim banci u eurima, imajući u vidu da se postojeći dolarski dug više ne prikazuje po kursu EUR/USD iz hedžing aranžmana od 1,18, već po srednjem kursu Centralne banke (CBCG) na dan izvještavanja”, objasnili su iz Ministarstva.
U drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal došlo je do porasta duga prema Exim banci za 47,1 milion evra. Valutna struktura je takođe pretrpjela promjene pa je, na kraju drugog kvartala, udio eurskog duga u ukupnom državnom dugu, u odnosu na kraj prvog kvartala opao sa 95,58 na 79,68 odsto.
(vijesti)
