Taktički, na papiru, idealno: uspavanka od 75 minuta, a onda nokaut iz dva poteza, brzinom mungosa.
Jeste da je do tog momenta odluke utakmica bila teška za gledanje, kao sudar dvojice boksera teškaša koji previše respektuju rivala, plašeći se da im ne sevne neki udarac u bradu, ali posle munjevite akcije Zdjelar – Menig sve je to sad manje važno.
Partizan je ostvario veliku pobjedu u Pragu. Savladao je Spartu sa 1:0 i otvorio vrata osmine finala Lige Konferencije. Ostala je još polovina posla, da se i drugom nogom zakorači na narednu stepenicu takmičenja. Revanš je sledećeg četvrtka u Beogradu, a crno-beli imaju sve u svojim rukama: rezultatsku prednost, domaći teren, podršku publike.
Ništa manje značajno: Sparta nije pokazala baš ništa za 90 minuta meča na svom terenu. Česi su se predstavili kao tim bez ikakvog plana igre, kojem se i te kako povijaju redovi kada se nađe pod pritiskom. Partizan je čak rutinski, gotovo bez ikakvih iskušenja, sačuvao svoju mrežu, a Miloš Jojić je u 84. minutu propustio kolosalnu šansu da timu iz Praga potpiše ispisnicu iz Lige Konferencije još na Letni.
Ni posle primljenog gola, kada je po logici stvari trebalo da napadne, Sparta nije našla način kako, samo je više upadala u nervozu i olakšavala crno-belima posao u defanzivi.
Kada se podvuče crta posle 90 minuta u Pragu – obećavajuće. Smeši se Partizanu da ponovi uspeh iz 2005. godine, kada je igrao dva prolećna evropska kola.
Sve što je bilo iole vredno pomena u prvom poluvremenu desilo se u prvih 15 minuta. Partizan je najbolje lice pokazao u samom otvaranju, kada je imao dve vrlo solidne šanse preko Markovića i Meniga, čije je udarce sa distance golman Holec odbranio, jer su išli pravo u njega.
Potom je usledio odgovor Sparte. Prvo je Popović pokazao da ga potres mozga u Nišu nije i igrači potresao, sjajnom odbranom je zaustavio pokušaj Čeha, da bi u 13. minutu katastrofalno reagovao ceo tim crno-belih, pustili su Karabeca da pretrči celu polovinu terena, ali je Miletić klizećim u poslednjem trenutku preusmerio fudbal van okvira gola.
I posle toga – uspavanka. Kao da su se igrači oba tima izmorili već posle četvrt časa igre. Pregršt grešaka sa obe strane, bez ijedne čestitke akcije i gol šanse… Dosta prekršaja, povika na sudiju Ekberga, međutim, od nekih fudbalskih poteza tanak sadržaj.
Drugo poluvreme – još slabije. Novinarskim žargonom rečeno: beležnice su ostale prazne. Odlukom da već na pauzi pošalje Natha na klupu, a Jevtovića na teren Stanojević je rešio da još „betonira“ blok ispred odbrane, što je donelo rezultat u smislu da Sparta nije imala gotovo ni šut ka golu.
I onda, gotovo ni iz čega – gol! Maestralna dijagonala Saše Zdjelara sa svoje polovine, potez koji je prepoznatljiv za njega i te „strele“ šalje savršeno, lopta je pala u prostor između Meniga i golmana Sparte, a napadač Partizana je lobom poslao fudbal u mrežu. Šah-mat! Iz dva poteza.
Golobradi Milovanović i Jojić su skovali zicer neki minut posle toga, ali je ovog puta golman praškog tima uspeo da odbrani i da sačuva svom timu šanse za revanš u Beogradu.
Sve je sada u rukama Partizana. Samo još jedan korak…
(MozzartSport)
