Piše: Vuk Kovačević
Nije prošlo mnogo otkako je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić stao pred cijelim svijetom, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, i jasno poručio da Srbi nisu genocidan narod. Tog dana nije branio samo Srbiju, već istinu. Tog dana, na tom mjestu, bio je glas svih onih koji znaju šta se zaista dešavalo devedesetih, i koji neće da ćute dok neko preko noći piše novu istoriju.
Ali upravo tada je Vučić prešao crvenu liniju. Ne onu koju je prešao za svoj narod – već onu koju nikad nije smio da pređe ako želi da ostane „poželjan sagovornik“ Zapada. Tada je odlučeno – mora da padne.
Jer istina koju je izgovorio u UN-u nije bila dobrodošla. Nisu mogli da mu oproste što je kao predsjednik jedne male zemlje imao dovoljno snage da se suprotstavi licemjernoj rezoluciji kojom se Srbi proglašavaju genocidnim narodom, a sve to pod plaštom „pomirenja“. Pomirenja koje podrazumijeva da ćutiš, da klimaš glavom, i da se saglasiš s tim da si kriv – čak i kad nisi.
Zato danas gledamo šta gledamo. Proteste, upade u institucije, napade na predsjednika, laži u medijima, organizovane grupe koje glume spontane demonstracije. Iza svega stoje isti oni centri moći koji godinama pokušavaju da naprave Srbiju poslušnom.
Kad nisu uspjeli rezolucijom, pokušavaju revolucijom.
Ova „pobuna“ nije nastala zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, nije zbog ubistva u školi Ribnikar, nije zbog izborne krađe, nije zbog slobode medija. To su samo izgovori. Ovo je dobro osmišljena akcija, u kojoj učestvuju i pojedini domaći političari, i stranci, i mediji, i NVO sektor – svi sa jednim ciljem: kazniti Vučića jer se usudio da kaže NE.
Kazniti ga jer je pokazao kičmu.
Jer je pokazao da Srbija nije kolonija.
Jer se usudio da stane pred one koji su bombardovali Srbiju 1999. godine i da im kaže: „Dosta je.“
Sad je red na nas.
Na nas, pripadnike srpskog naroda. Da se ne pravimo da ne vidimo šta se dešava. Da ne ćutimo dok onaj koji je branio istinu o našem narodu sada postaje meta jer je imao hrabrosti da kaže ono što svi znamo – da Srbi nisu genocidan narod.
Ako sad okrenemo glavu, ako ćutimo, nismo izdali samo Vučića – izdali smo sebe.
Ovo nije napad samo na srpskog predsjednika. Ovo je napad na sve nas, na pravo da budemo narod sa svojim dostojanstvom i istinom.
Zato nemojmo da imamo iluzije. Ovdje nije u pitanju Vučić. Ovdje je u pitanju Srbija.
I neka se zna – obojena revolucija nije počela na ulicama Beograda. Počela je onda kad je predsjednik Srbije ušao u salu UN-a, podigao glavu i rekao:
„Srbi nisu genocidan narod. I nikad neće biti.“
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
Неће бре људи да их виде више са лудацима. Чак ни они који су против Вучића неће да се придруже овим контејнер револуционарима, да их се после потомство стиди читав живот.
Kako je brzo postao nepoželjan u očima zapadnih sila kad nije hteo da igra kako oni sviraju.
Narod više ne želi da podrži olose koji guraju kontejnere i prave cirkus od države.
Za Vučića je Srbija najvažnija, i učiniće sve da sačuva njenu čast.
Vučić nikada neće dopustiti da Srbija bude proglašena kao genocidna država.
Narod ne želi obojenu revoluciju. Narod želi mir i napredak.
Dok se Vučić bori za interese srpskog naroda, blokaderi na svakom koraku blate Srbiju.
Ponosni smo na našeg predsednika!!!
Vucic zasuo u lice istinu zapadnim centrima moci.
Boleci ih ta istina, resili su da organizuju obojenu revoluciju u Srbiji, misleci kako ce Vucic brzo da padne ali pogresno su mislili, cak su mu pomogli da se jos vise izdigne kao predsednik Srbije, kao politicar i kao covek.
Narod Srbije je tolerantan, civilizovan i inteligentan narod, koji uvica pozadinu blokada, zaustavljanje rada fakulteta i drugih aktivosti.
Vucic i Srbija nisu i nece biti marionete i pioni zapadnim silama.
Koji ocigledno ne podnose nezavisnu, jaku i stabilnu politiku Srbije.
Blokaderi zele da u svet posalju sliku Srbije, sliku nasilne Srbije u kojoj vlada huliganizam, nasilje i opsti metez i mrznja.
Genocid u Srebrenici je izmiljena laz kako bi se celokupan Srpski narod u Srbiji i van nje proglasio kao prevashodno genocidan i krvolocan.
Vucic bez imalo straha i trepeta pred medjunarodnim politickim licnostima stiti vitalne i nacionalne interese Srbije i njenog naroda.
Srbija je teritorijalno mala ali politicki i diplomatski je ogromna zemlja koja svetu salje nedvosmilsneu poruku mira i stabilnosti ali poruku da se sa njom i njenim interesima nece igrati.
Srpska drzava i Srpski narod se od pocetka svog postojanja branio od fizickih napada i politickih napada jer je mentalitet Srba takav da ga niko ne moze pokoriti i podvoditi svojim interesima.
Predsednik Vucic je karakteran i moralan politicar koji sasvim jasno vidi Srbiju u buducnosti a vidi je kao jaku i stabilnu i nece dozvoliti da se ta buducnost promeni radi interesa zapada.
Obojena Revolucija je bila izazov za politiku nezavisnosti, mira i stabilnosti Srbije.
Koji je uspesno preprodjen i to je dokazalo da Vlast Srbije ima jaku politicku strukturu.
Uskoro ce biti gotova i ta njihova kontejner politika
za sve što se dešava Srbiji kriv je Vučić jel se šlifa zapadnim nacistima.Srbija nista ne može da uradi bez da pita Brisel za dozvolu kao i Crna gora a Brisel sve radi protiv Srbije.
Srbi nisu genocidan narod!
Srbija nije genocidna!
Srbija nije počinila nikakav genocid!
Revolucija je odavno propala!
Blokade nikada nisu imale smisla!
Rezolucija o Srbrenici nema smisla!
Gde su rezolucije o zlocinima nad Srbima!
Niko ne spominje stradanje Srba!
Pokušava opozicija da se za maskira iza ovih blokadera i studenata ali im ne ide za rukom.
Narod ne želi obojenu revoluciju. Narod želi mir i spokoj.
Je mnogo kratak put.
To je put koji iz jednog dela pakla vodi u drugi.
Narod ne zeli da vidi kotejner situaciju u drzavi.
Da vidi smece i propast drzavnog tela.
Da mu deca rastu i odrastaju u atmosferi neizvesnosti i nesigurnosti.
I kusato i repato se uperilo protiv Srbije i na sve načine ali izdržaćemo.
Od Rezolucije, Srebrenice, do Obojene Revolucije.
To su putevi koji su zacrtali zapadni faktori, kojim je trebalo Srbija da se krece.
Ali Srbija i njeni gradjani ne zele tim putevima da idu, vec putevima mira, stabilnosti, nezavisnosti, razvoja i napretka.
Srbija je izabrala napredak! Predsednik nastavlja da nam razvija zemlju
Sloboda da protestuješ ne znači pravo da uništavaš.
Vucic uvek cvrsto stoji iza svojih reci.Srbija će nastaviti putem napretka i razvoja
Blokade i ometanja izgradnje ne doprinose napretku društva.
Vučić svakog dana sve više žudi sa napretkom u Srbiji. Budućnost postoji naše države je u sigurnim rukama
Srbija ce se boriti za svoju buducnost
Poštovanje koje narod daje Vučiću i njegovom radu je rezultat za sve njegove borbe koje vodi za našu Srbiju.
Predsednik se uvek borio za Srbiju i srpski narod
Gradjani Srbije su svesni da se samo radom mogu postizati rezultati, samo radom se može ići ka napred, stoga i daju veliku podršku Vučiću, koji je dokazao da mu je Srbija i njen narod na prvom mestu.
Srbiji se teško prašta što je jedn mala i odvažana država