Nestorović: Mnogi žive od korone, sviđa im se da traje još dve, tri godine

Mnogi žive od projekata u vezi sa koronom. Njima se sviđa da ta korona traje još dve, tri godine, da imaju šta da rade, rekao je pulmolog dr Branimir Nestorović, član Kriznog štaba.

On je govorio o svom optimizmu i rezultatima Srbije tokom pandemije u Jutarnjem programu TV „Prva“.

„Ja sam bio optimističan sa dosta razloga, većina ih se pojavila kao realni. Mislim da bismo imali mnogo bolji rezultat da nije bilo incidenta u Nišu. Od 200 umrlih petina je odatle“, kaže dr Nestorović.

Dodaje da „mi Srbi imamo tu osobinu da popustimo u poslednjih pet minuta utakmice“.

„Pokazalo se da je to zatvaranje na početku bila odlična stvar, meni je mnogo smešno kad hvale Švedsku i njihov model. Čak njihov epidemiolog kaže da su se iznenadili širenjem kod starih. Nema tu iznenađenja“, rekao je on kritikujući broj umrlih i obolelih u toj skandinavskoj zemlji.

Rekao je da ne veruje u drugi talas, jer virus pokazuje definitivnu tendenciju slabljenja.

Da danas neko oboli od virusa korona, kaže da bi imao minimalne simptome, ali i najavljuje da će polovina koja je i dalje na respiratoru umreti.

„Sada kada je virus ovako slab, smešno zvuči, ali treba sve pustiti da se inficiraju. Sad je trenutak da svi koji se nisu inficirali inficiraju. Virusi korona su od decembra do aprila. Ako se bude desio drugi talas, a ne verujem da će se desiti, ne razumem kako može da bude jači nego prvi. Sada ga znamo, znamo kako se leči… Prvi talas je bio takav kakav jeste jer nismo imali nikakvog iskustva“, kaže pulmolog koji je i član Kriznog štaba.

„Ubeđen sam potpuno da je virus bio kod nas i u januaru. Bila je Nova godina, praznici… Mi smo imali teške pneumonije“, kaže Nestorović.

Početak epidemije je kod nas, kako kaže, najverovatnije bio krajem februara.

„Izgleda da su Italijani imali tešku sezonu gripa, pa su imali koronu 1, da ga tako nazovem, pa onda i B koji je bio još virulentniji“, navodi dr Nestorović.

On tvrdi da je smrtnost veća i da mnoge zemlje to ne saopštavaju.

„Uglavnom umanjuju. Nisu umrli u bolnici, ne ulaze u statistiku“, rekao je Nestorović, dajući kao primer SAD i Francusku. Kod nas ne vidi razloga da bi se lažirali podaci.

„U Hrvatskoj, recimo, mnogo zavisi od turizma, tako i Grčka. U SAD su optuživali da su povećavali brojeve jer su privatne bolnice, pa su dodavali“, dao je primer zašto bi neke zemlje lažirale podatke.

Govoreći o neslaganjima u Kriznom štabu, kaže da ga nema po pitanju mera koje su donete i da li je tako trebalo da bude kroz ono što smo prošli.

Kroz šalu dodaje: „Sad kad dođe lepše, onda svađe“, ali objašnjava da bi razlog tome bio to što ni u jednoj knjizi na svetu nema zatvaranja čitavih država.

„Ovo je nešto potpuno novo. Neko me je pitao da li sme da se kupa u moru, to je potpuna paranoja. Preko leta neće ništa biti“, ističe Nestorović.

Kazao je da do 1. juna neće biti pozorišta, odnosno skupova u zatvorenom većih od 50 ljudi, a da se razgovaralo šta će biti sa festivalima kao što je „Egzit“.

Procenio je da ćemo ponovo moći da se ljubimo tri puta kada se pozdravljamo od 15. juna.

Nestorović dodaje da je u ovoj fazi važno da se u zatvorenom prostoru peru ruke i nose maske.

Rekao je koji su kriterijumi za proglašenje kraja epidemije — potrebno je da prođe dupli period inkubacije, da ne bude nijednog slučaja mesec dana.

„Ne znam ni kako će izbori da budu 21. juna. Kako ćeš da znaš da je taj što je došao taj. Mislim da će sve posle 1. juna da bude po starom“, dodao je pulmolog.

Na pitanje koja je jedna stvar za koju bi rekao da nije dobro urađena, istakao je respiratore.

„Ono gde smo se svi prešli, to su respiratori. Pokazalo se da kod pacijenata koji su imali probleme sa zgrušavanjem krvi, nisu potrebni. Onda smo ustanovili u Francuskoj da nemaju pneumoniju i ne trebaju im respiratori. To je nešto, ali to nismo znali. Ja mislim da nema nešto da nisam pročitao više o tom virusu. Sad su postali kontradiktorni, zavisno od zemlje iz koje dolaze. Tačno se vidi taj rascep i u SZO. Moram da kažem i nešto što nije popularno. Mnogi žive od projekata u vezi sa koronom. Njima se sviđa da ta korona traje još dve, tri godine, da imaju šta da rade“, zaključio je dr Nestorović.