Nebojša Pavković je dobio poverenje vojnika: Jednim potezom zbunio čitavu NATO avijaciju

Današnja emisije „Ni pet, ni šest“ koja se emituje na Kurir televizji, a koju vodi Jovana Grgurević, bavila se temom o kojoj se neprestano priča od dolaska generala Nebojše Pavlovića u Beograd zbog zdravstvenog stanja.

General je osuđen u Hagu na 22 godine, a zbog pogoršenog stanja, hitno je prebačen na VMA gde se doktori bave sanacijom njegovih problema.

Gosti u studiju naše televizije koji su diskutovali o ovoj temi bili su Nikola Šainović, bivši premijer Srbije, Vinko Pandurević, general u penziji, Vojislav Šešelj, predsjednik SRS i Vladan Dinić, glavni i odgovorni urednik lista „Svjedok“.

Šainović se osvrnuo na prve reakcije po saznanju da se general vraća u Srbiju:

Šah na bojnom polju

– Generala poznajem kao saborca o proljeća 1998. znam ga iz najgorih uslova, a svi ti komentari po mrežama za njegov dolazak u Srbiju nisu mi toliko relevantni, mene zanima suština. Ona je da je Pavković prvo dopriieo na dva načina, intelektualno i komandno. Efikasnija je odbrana i borba protiv terorizma. Njegov koncept je borba u kojoj se vodi operacija tzv. niskog inteziteta, a eliminišu grupe OVK 1998. na način da za to nismo ni optuženi. Dakle, to se smatra legalnim. Niko nam nije prozivao 1998. godinu. Pavković je iznio koncpet odbrane kada je otpočeo napad NATO, to je koncept u kojoj svaka jedinica ima više rezervnih položaja i stalno se pomjera, odnosno ne samo kada je napadnuta, već i kada nije.

Šainović je nastavio, pa odgonetnuo kako je to bunilo avijaciju NATO pakta:

– To je stvorilo zabunu kod NATO avijacije koja snimi jedinicu na jednom mjestu, a kada dođe bombarder, jedinica se pomjerila i NATO gađa u prazno. To je stvorilo povjerenje kod vojnika i policajaca da komanda zna šta radi. To je u vojsci najvažnije jer vi rizikujete život kada izvršavate naređenje. Samim tim, ako su naređenja smislena i ako se vidi jasan koncept, onda to stvara autoritet i povjerenje. Pavković, Lazarević, komandanti brigada, Stevanović u policiji, zbog njih se stvorila pouzdana mreža koja ratuje jednim koncpetom. U odnosu na napad, mi smo prošli sa relativno malim žrtvama, odnosno bez masovne pogibije pored onakvog bombardovanja.

Zdavstvena zaštita u Hagu

Pandurević je komentarisao kako se staraju o srpskim zatvorenicima i da li su diskriminisani u odnosu na druge:

– Radujem se njegovom dolasku, raduje se svakom dolasku i povratku naših ljudi koji su tamo i sa mogućnošću da izdržavaju kaznu ovde, ali sam zabrinut s obzirom da je pušten po tako restriktivnim uslovima i sa tako snažnim humanitarnim razlozima kako oni navode, gdje ima niz ograničenja, a sve ukazuje na to da on jedino može da boravi u bolnici ili stanu. On svakako to ne može da prekrši zbog zdravstvenog stanja. Ako naruši mjere koje su propisane, može da bude vraćen, naložiće se nalog državi. Kažu da mora da boravi u stanu ili bolnici, da se dostavi izvještaj, a ako hoće da napusti neka od ta dva objekta, mora da zatraži odobrenje. Iz ličnog isksutva, tamošnja zdravstvena zaštita je bila odgovarajuća.

Šešelj se nadovezao na riječi Vinka Pandurevića, pa rekao:

– Ne slažem se uopšte, mogu da potvrdim da se nikada nijedan sukob među robijašima nije dogodio na nacionalnoj osnovi. Bilo je svađa i malih incidenata, ali to je vezano za fudbal ili igranja karata. Svi smo se našli tamo kao kada je šumska poplava, pa se razne zvijeri nađu na istom deblu, pa gledaju kako da se spasu. Što se tiče uslova u zatvoru, svuda u Srbiji je neuporedivo bolja nego u Hagu. Prvi put kada sam u Holandiju došao, hrana je bila solidna, nakon toga su ukinuli zatvorsku kuhinju zbog uštede, pa su nam nabavljali unaprijed spremljenu hranu, a tada je bila užasna i nejestiva. Neki su znali sami da spreme hranu, ali ja nisam. Pavković i ja smo nekada bili u istom bloku, imali smo dogovor, on sprema, a ja perem i to je tako funkcionisalo. Što se tiče zdravstvene zaštite, bila je očajna, Slobodan Milošević je tamo ubijen. Njemu su dodavali, a da nije znao, neki teški antibiotik koji se koristi za liječenje lepre i tuberkuloze. Taj antibiotik suzbija dejstvo ljekova za srce.

Dinić je odgonetnuo koliko je ne vođenje brige uticalo na zdarvstveno stanje generala:

– Ja sam sa njim razgovarao barem dvaput nedeljno, on je u Finskom zatvoru imao dobre uslove za zatvor. Dozvoljeno mu je bilo da slika, imao je mini atelje, cio zatvor je oslikan od Pavkovića, te slike sam objavljivao. Igrao je fudbal i imao je sreću kako je rekao, da mu je vojno lice bio upravnik zatvora. Taj upravnik je rekao „moglo je da se desi da vi mene čuvate“ to je velika rečenica. Njemu nije dobro, juče je imao temperaturu, danas mu je bolje.

(Kurir.rs)