Nastavljen postupak protiv Belivuka i Miljkovića; Lalić tvrdi da nisu sve žrtve ubijane u Ritopeku

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas se nastavlja postupak protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih optuženih za pripadnost njihovoj kriminalnoj grupi.

Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti ih za sedam ubistava, otmice, trgovinu narkoticima, nelegalno posedovanje oružja, a pojedinima se na teret stavlja i silovanje. Tokom današnjeg glavnog pretresa okrivljeni saradnik, Srđan Lalić, nastavio je sa svedočenjem, tačnije da nastavi da odgovara na pitanja.

Punomoćnik: Ko je za vas bio lider organizacije?

Lalić: Oni su po karakteru i drugim stavrima različiti. Teško je odgovoriti ko je bio lider. Veljko je imao harizmu, bio je prirodan. A Miljković je mnogo lukaviji, on je vukao više poteza. U principu su se dopunjavali. Kada saopštavaju odluku, oni su govorili zajedno, većinu naloga smo dobijali i na grupama, jedan inicira, drugi ga dopuni. Ne mogu da kažem ko je za mene bio veći autoritet. Nisam siguran da bih od nekog drugog iz grupe nešto doživeo kao naređenje.

Punomoćnik: Govorili ste da ste pripadnik grupe postali kad ste obezbedili plac

Lalić: To nije bila prva aktivnost. Taj plac je obezbeđen na zahtev Belivuka i Aleksandra Stankovića.Taj plac je mislim u Žarkovu.

Punomoćnik: Koliki su bili mesečni prihodi koje je grupa ostvarivala?
Lalić: 2019. jako slabo, tek 2020. i to u drugoj polovini je grupa počela ozbiljnije da prihoduje. Prihodi su progresivno rasli. Belivuk je odlučivao koliko će ko para da dobije. Ja nikada konkretno nisam bio plaćen za ubistva u kojima sam učestvovao. Rekao sam da sam dobio kilogram kokaina od Zvicera, ali sam uspeo da od toga prodam i naplatim samo za 200,300 grama.

Punomoćnik: Vi kažete da niste dobili ništa više od kilograma kokaina i 15.000 evra koje ste pomenuli

Lalić: Pa da tako je.
Sudija: Pa koji vam je bio motiv?

Lalić: Stalno se pominjalo samo što nije stigao novac, pominjali ste neki brodski transporti. To je bilo u stvari neko isčekivanje da ćemo moći mi da uđemo u te brodske transporte i da ćemo mi onda moći da prihodujemo od robe koja se čeka.

Punomoćnik: Da li je grupa imala strah da je na merama prisluškivanja, praćenja

Lalić: Jeste, ja sam bio siguran u to i ukazivao sam na to. Ja sam to primetio nekoliko meseci pre hapšenja.

Punomoćnik: Zašto vam je advokat Dejan Lazarević ustupio kuću u Lisičijem potoku?

Lalić: Ne znam.

Lalić otkriva kako su dolazili do žrtve – nisu svi ubijani u Ritopeku

Kada su Belivuk i Miljković pričali o Goranu Mihajloviću govorili su da je veoma opasan i da pripada škaljarskom klanu.

Punomoćnik: Rekli ste da su od Mihajlovića oduzete neke stvari?

Lalić: To sam čuo od Belivuka i Miljkovića. Znam da mu je uzeto nešto oružja, da su od njegovog prijatelja na prevaru oduzeli pola kilograma kokaina i mašinu za tabletiranje, koju sam viđao Ritopeku. Ta mašina nije bila korišćena, bilo je planirano. Oružje oduzeto od Mihajlovića se kao i svo drugo čuvalo u Ritopeku. Koristilo se za razna krivična dela.

– Neke mete su morale biti upucane na ulici, nisu svi mogli biti oteti. Jer su se dobro pazili, kao na primer Aleksandar Šarac i Kića Marković, koji su upucani.

Nisu svi ubijani u Ritopeku. Taj modalitet ubistva je primenjivan kad može da se dođe do žrtve. Ako se opservacijom utvrdi da nije moguće dovesti ih u kući, onda se primenjuje upucavanje. U Ritopeku niko nije ubije iz oružja – izjavio je Lalić.

Lalić: Goran ubijen sipanjem cijanida direktno u usta

Punomoćnik porodice Gorana Mihajlovića

Punomoćnik: Da li je kad pričate o ubistvu Mihajlovića sa Belivukom i Miljkovićem bio okončan postupak za ubistvo Vlastimira Miloševića (ubistvo na šinama)

Lalić: Da, bilo je okončano.

Punomoćnik: Koliko fotografija ste videli na kojima je ubijeni Mihajlović
Lalić: Nekoliko, ostalo mi je u sećanju upečatljivo uglenisano njegvo telo na imanju u Surduku, a video sam i nekoliko fotografija na kojima je još bio živ. Na jednoj od njih mu je pena na ustima i tada su mi rekli kako je ubijen.

Goran Mihajlović je prema optužnici otrovan

Vezano za frazu nema tela nema dela, kaže da se uvek išlo da je ako je moguća otmica išlo se na otmicu, ali kad s edođe do zida onda se planira ova druga opcija

Punomoćnik: Da li set sa Belivukom i Miljkovićem razgovarali o motivu ubsitva Mihajlovića

Lalić: Oni su rekli da je on opasam, da je mali opasan i da je ubica. Nisam ulazio koga, šta i kako, mogu pretpostaviti samo da je vezuano za klanove. Goran je ubijen ubacivanjem cijanida direktno u usta, to su uradili Belivuk i Miljković, ko je još ulčestvovao ja ne znam. samo znam ono što sam čuo, jer ja u tome nisam učestvovao.

Punomoćnik: Fotografije koje bekapujete, da li su među njima i fotografije Gorana Mihajlovića?

Lalić: U Miljklovićevom uređaju je bilo oko 3.500 fotografija, ne samo Mihajloivićeve, fotografije su raznog sadržaja.

Punomoćnik: Odakle grupi cijanid u posedu?

Lalić: Ne znam, nije mi poznato. Ja sam u kući video jedan špric s cijanidom, ali ne znam odakle je.

Punomoćnik: Da li su vam belivuk i Miljklović govorili da imaju podršku bilo kod pojedinca iz državnog vrha?

Lalić: Nisu. Ja sam rekao sve što mi je poznato.

Zašto je ubijen Lazar Vukićević

Pitanja postavlja advokat oštećenih Aleksandar Šćekić, koji zastupa porodicu Lazara Vukićevića

Advokat: Koji je pištolj imao kod sebe Vukićević?

Lalić: Glok, prva tri četri metka su bila drugačiji tip. Taj pištolj, posle njegove otmice, rasklopili smo ga. Ne znam da li je negde posle odnešen.

Advokat: Da li je fotografisan Vukićević?

Lalić: Jeste, Miloš Budimir je slao slike Veljku i Marku.

Advokat: Da li znate gde je živeo?

Lalić: Znam, jer su njegovo ubistvo planirali Veljko i Marko. Više puta je opservirana njegova porodična kuća na Čuburi.

Advokat: Zašto je planirano ubistvo?

Lalić: Zato što je po nalogu škaljarskog klana aktivno pripremano ubistvo Veljka i Marka. Kada je to otkriveno, čak su on i Veljko komunicirali o tome. Ja posle ubistva nisam dobio novčanu naknadu.

Slike ubijenog LJepoje poslate Zviceru

Zastupnica Slavice LJepoje ispituje Lalića

Advokat Aracki Sonja, zastupnik porodice ubijenog Milana LJepoje počinje da ispituje.

Lalić: Nisam ga poznavao, nisam imao razloga da mu se svetim, sve je rađeno po nalogu Belivuka i Miljkovića

Advokat: Ko je fotografisao?

Lalić: Nisam ja, ali na jednoj fotografiji vidim Belivukovu patiku, nosio je naik patike, ne znam da li je slikao on ili Miljković. Kada sam bekapovao sadržaj Miljkovićevog telefona video sam tu sliku, gledali smo ih i ovako. Ja ih lično nisam čuvao. Ta slika je poslata odmah Radoju Zviceru, da se izvesti. Obaveštavan je i tokom akcije, sa njim su analizirali i sadržaj LJepojinog telefona.

Advokat: Kome su poslate te slike?

Lalić: Radoju Zviceru da se izvesti. NJemu su slate slike i poruke i tokom akacije.

Belivuku žao Veličkovića

Punomoćnik: Da li je Belivuku bilo žao zbog Veličkovića?

Lalić: Belivuku je bilo krivo. Znam da se sa njim čuo kad je Veličković izašao iz zatvora, probao je da nađe neki zajednički jezik zarad starog prijateljstva. Belivuk je bio revoltiran što su im se putevi razišli

Kako je Bojan Hrvatin došao u grupu

Punomoćnik: Kako je Hrvatin došao u grupu

Lalić:  Preko Miloša Budimira, oni su se upoznali u zatvoru.
Punomoćnik: Da li je on upao u grupu zbog ubistva Veličkovića?
Lalić: Ne mogu to tačno da kažem, ne mogu da kažem kad on kaže da je u kontaktu sa Veličkovićem.

Punomoćnik: Pošto je Veličković namamljen i savladan, govorili ste da je Belivuk uzeo njegov telefon i proveravao sadržaj. Da li ste vi na osnovu ispitivanja potrvdili sumnje da je Veličković imao nameru da bilo kog člana grupe povredi

Lalić: Ja nisam stekao takav utisak. Površno sam ga znao od ranije, belivuk me je sa njim upoznao na stadionu, mislim da on nije bio kapacitet da tako nešto uradi
Punomoćnik: Da li ste imali uvid u sadržaj njegovog telefona.

Lalić: Da, na dan njegove otmice, gledao sam kako se Miljović dopisuje sa njegovim kontaktima i šalje neke fotografije. Svi u njegovom telefonu su bili pod pseudonimima.

Dobijali smo naloge od vođa grupe

Vesna Golubić, punomoćnik porodice Gorana Veličkovića: Vi ste govorili o hijerarhiji optuženih u grupi. Vi ste u dobrom delu govorili o vašem operativnom radu, logistici, a onda govorite i o vašem učestvovanju u ubistvima. Da lio vi lično donosite odluku da uzmete učešće u ubistvima ili dobijate zadatak od nekoga?

Lalić: To je sve bilo po zadatku. Ja nisam bio u zavadi sa tim ljudima koji su ubijeni. Sukcesivno smo bili uvlačeni u ta krivična dela. Dobijali smo naloge od vođa grupe. Sigurno da sam razmišljao da odbijem.

-Ali niko nije negodovao, pa ja nisam mogao da prvi tako nešto uradim. Niko nije pokazivao slabost, a sigurno da je bilo toga među pripadnicima.

-Nisam se osećao slobodnim da odbijem zadatak, nisam razmišljao da se usudim na tako nešto, mislim da su svi razmišljali isto kao ja. Nikada međusobno nismo o tim stvarima razgovarali. Svi su prihvatali sve. Naučili smo da u okviru grupe može lako da se izgubi život, pa nije bilo mudro odbijati zadatke. Ja sam delovao u načelu sa stavovima grupe, u tom delu nisam strahovao za svoj život, znao sam da će taj model ponašanja da bude zaštita za moj život. Miljković je mogao da inicira nečije ubistvo u sklopu grupe. Možda je u nekim slučajevima imao i čist finansijski interes.

Sve o ubistvu Nikole Mitića

Vezano za ubistvo Mitića, sudija mu je predočio iskaz Bojana Hrvatina, u kom ima nekih nepoklapanja u njihovim iskazima, kad je reč o tome gde se ko od optuženih nalazi u trenutku otmice. Lalić navodi da je tačno onako kako je on ispričao.

Sudiju je interesovalo i zašto je u slučaju otmice Nikle Mitića korišćena radio stanica, a ne komunikacija preko „skaja“. Okrivljeni saradnik objašnjava da je u tom slučaju bila neophodna brzina u prenošenju informacija.

 

Po kilogram kokaina na čast

Sudija: Rekli ste da je Zvicer poslao po kilogram kokaina posle ubistva LJepoje?

Lalić: Miloš Budimir je tada imao koronu, ušao je na kratko u bunker, učestvovao je u pratnji i Zviceru ga nisu ni pomenuli jer je imao manju ulogu. Zvicer je pitao ko je učestvovao, znam da je Zvicer rekao meni i Marku Budimiru po kilogram.

Svedok saradnik Srđan Lalić odgovara kako se održavala prostorija u Ritopeku

– Detaljno sam čistio prostoriju u Ritopeku gde su ubijane žrtve. Draganić je bio zadužen za sklapanje i rasklapanje mašine i za njeno održavanje. Ja sam uglavnom pomagao u ispiranju i posipanje sone kiseline i varikine, kako bi se uklonili dnk tragovi žrtava. Miris varikine i sone kiseline je jak, a prostorija zatvorena, dolazilo je do iritacija u grlu, kašljanja. Posle ispiranja vodom prostorije i delova mašine, u kadi se pospe kiselina da se još opere mašina, a onda se pospe kiselina po podu prostorije.

Pojašnjava da su pojedini su nosili autolimarske kombinezone i naočare za brušenje, prilikom ubistava.

-Ja sam leti bio u donjem vešu, a koristila su se i radna odela. Od obuće su se koristile čizme, koje su se posle izvršenja krivičnog dela bacale. Posle bi se kupovale nove.

Sudija: Da li je mašina mogla da melje i kosti?

Lalić: Ja nisam primetio, mislim i da je jeste nekome bilo loše, mislim da to ne bi smeo ni da pokaže.

-Pre usitnjavanja lobanje, ugalvnom mesarksim nožem je uklanjan skalp, kako se ne bi zaglavila kosa u mašini. Kupovali smo mesarske noževe u raznim radnjama, sigurno smo četiri puta kupovali. Ja sam uglavnom išao po te noževe, a išao je i Draganić sa Jankovićem.

Podsetimo, pre dva dana sa ispitivanjem su otpočeli zamenici tužioca Zoran Babić i Saša Ivanić, kao i sudsko veće na čijem čelu je sudija Vinka Beraha Nikačević. Kad oni budu završili sa postavljanjem pitanja, na red će doći optuženi i njihovi branioci. Inače, Srđan Lalić je sklopio sporazum sa TOK da mora pred sudom da ispriča sve što mu je poznato o delovanju kriminalne grupe, kako bi mu sud izrekao kaznu od 18 godina zatvora. Pored Lalića, sporazume su sklopili i optuženi Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević. Prvi ima dogovor za 15 godina robije, dok je Spasojević napravio sporazum za dve godine manje.

(Novosti)