Medenica: Draga moja ANB čestitam ti na akciji hapšenja ruskih špijuna
Piše Mihailo Medenica
Draga moja ANB, najpre da ti čestitam na veličanstvenoj akciji hapšenja ruskih špijuna, namnožilo se toga po Crnoj Gori, ne možeš se ni u žbunje popišat ko čovek a da u njemu neko ne čuči i beleži sve što činiš, i to na ruskom…
Verujte, eto me pre neki dan poteralo, ja trk u neki mrak, stao pred žbun, mislim nigde nikoga, taman da se olakšam kad žbun progovara: „Zdravstvuj, Mihailo! Kad završiš dal bi bio voljan da špijuniraš za majčicu Rusiju?! Samo polako, ne žuri…“
Da ne opisujem epilog i kako sam popišan trčao ulicom vičući: „Žbuuuun, žbuuun, Rusiiiii, Rusiiiii, svugde su…“, otad i od veverica u parku zazirem, svaka mi se čini da sluša šta pričam i zapisuje, na ruskom, naravno, a u svakoj po dva i po metra, ruske original!
No, na stranu to, postoji mnogo veći problem koji kao savesni građanin želim da vam prijavim, a verujem da ćete vi, kao vrhunski profesionalci, znati šta vam valja činiti!
Ima u našem selu jedan (zapravo, ima ih više ali ovaj je glavni), neću mu pominjat ime osim da je Perov sin i Ljubičin muž i da ga zovemo Dragi tepajuć mu od imena Dragan.
Taj se, navodno, godinama predstavlja kao alkoholičar, što mu je odlična maska, a zapravo se alkoholiše isključivo votkom pored onolike loze koju ima u kući, a dobro je pozato, barem vama, da nema časnog alkoholičara ako se ne opjani od „trinaestojulke“, ali ne i Drago,fukara špijunska!
Sve mu to dopremaju njegovi šefovi (kasnije ću o njima) kao materijal za rad, uz rusku salatu i one drvene lutke Babuške (matroške) što mu stoje u kredencu navodno kao ukras!
Jes, ukras, a svakoj se mrdaju oči i zuje mikrofoni u njima, lično sam čuo kad smo se jedno veče oštetili od rakije kod njega!
On od votke, naravno, koju je pokušao i meni da podvali pa da otrovan njome budem uvučen u to klupko špijunaže i otkrijem mu strateške informacije: kolko je sira baba usirila, jel odvajala kajmak, koliko je drva i što je najvažnije- koliko sena krave troše preko zime?!
Znam ja za one mirkočipove koje popiješ uz votku pa me posle prisluškuju iznutra, i šta mislim i šta u sebi govorim…
Bitanga je to velika, a u svemu mu pomaže i supruga, gorepomenuti subjekt Ljubica, koja je naspremala one ruske salate da potruje čitavo selo, pa i šire, bogami, i sve ide po kućama i nutka ali je mršnemo uz napomenu da to ne jedemo od ¬`48. otkad je prađedu poturena u aktovku i unutrašnje džepove sakoa pa ga OZNA omodrila u Kolašinu da prizna kako uz fitilj i sat ruska salata zapravo služi kao eksploziv što se aktivira na daljinu!
Da ne zaboravim, nisu to jedini gresi osobe koju neću imenovati bez kao Drago, od Dragan, sin Perov i muž Ljubičin, taj je čitavu osnosvnu školu i dobar deo srednje iz ruskog jezika imao jaku četvorku, a bogami se zamicala i poneka petica, dok smo mi iz poštenih kuća jedva namicali dvojke, i to uz prezir i idignaciju!
Sve sam ovo, o čemu pišem, i dokumentovao fotografijama, pre neko veče kad sam se uz merdevine uspeo do prvog sprata kuće mu, i kroz prozor video poster sa kalendarom onog Putina, i oko njega još nekoliko opskurinih s golim ženama, pretpostavljam ruskom porekla, jer koja bi se poštena slikala gola, bez Ruskinja?!
Zakleo bih se da je nešto šaputao onom kalendaru, sigurno mu je podnosio izveštaj, a onda se obratio i golim koleginicama sve se drpajući po međunožju (da prostite) što bi značilo (cenim): „E, za ovo mogu da me uhvate, ja sam ruski špijun, ne mogu mi ništa!“
E, vala mogu, mislim se, fotografišući i sačinjavajući ovaj izveštaj, uz naročitu napomenu da je krug saradnika proširio i na štalu, odnosno, na svoje dve krave koje je tendeciozna nazvao Olda i Ljudmila, i koje namerno pušta na naše livade da prate, osmatraju i javljaju šta se dešava?
Na sreću, imamo mi neke džukele koje smo treningom premetnuli u vrhunske NATO goniče, pa razjure oni to, al pretpostavljam da će subjekt Ljubica pokušati da ih potruje ruskom salatom, ili da će im Drago, od Dragan, ubačit mikročipove kroz votku pa će ih učinit dvostrukim agentima, da budu paščad ko i on i njegovi!
P. S. Pozvali su nas na večeru, otići ćemo radi bezbednosti Crne Gore makar i postradali, mada ćemo prevetivno poneti svoju večeru i piće, a pokuša li da povede kakvu rusku pesmu u glas ćemo mu odgovoriti nekom o Krstu Zrnovom Popoviću!
Kad se opjani i klone rastaviću one babuške, budite bez brige, neće one meni više subvezivno zujati i mrdati očima levo- desno!
Babu sam obučio za deminera tako da će biti zadužena da demontira rusku salatu ukoliko nam je postave pod auto u nameri da nas dignu u vazduh kad pođemo doma.
P. P. S. Nastavljam sa izvešatavnjem, ima u selu još sumnjivih elemenata, ima jedan Mašan R. (neću mu otkrivati identitet) koji godinama radi u Rusiji i sad dolazi na odmor, tobož! Baš sad, jel..?
Taj je keramičar, a ti su najopasniji: pustiš ga u kuću da ti uradi pločice a on sve pod njih turi mirkofone i kamere i isfuguje onim materijalom što upija glasove i prenosi sve do Moskve!
Meni, vala, neće: ne da ću ćutati ubuduće, već neću ni u sebi govoriti, a naročito ću se truditi da ne razmišljam, kako i dolikuje nama saradnicima službe, jer ako ne razmišljaš nemaju šta ni da snime, logično!
Dakle, radim i ne razmišljam, baš kao i vi, nema boljeg recepta za bezbednost naše Crne Gore!
Ovi misleći su vazda bili zlo, a zna se odakle zlo vreba- iz one čokolade „Aljonke“, jasno! Svaku koju mi je dao komisijski so uništili zakopavanjem u šumi, dok nas nisu napale one veverice što sve gledaju i beleže ali smo uspeli da se spasemo ostavivši, nažalost, đeda na braniku otadžbine.
Šta ću u ja, nije mogao da beži sa štapom, a veverice po dva i po metra, original ruske, rekoh već.
Vaš iskreni i odani saradnik.
(IN4S)