Andrija Mandić, jedan od lidera crnogorske opozicije, samo nekoliko dana nakon što je proglašen krivim u slučaju poznatom kao „Državni udar“ i osuđen na pet godina zatvora, u intervjuu za „Alo!“ poručuje da je na takav scenario bio spreman jer je znao koga on, ali i svi drugi Srbi i Rusi okrivljeni u tom slučaju, imaju za neprijatelja.
Iza presude, koji naziva silovanjem pravde, navodi on, direktno stoje braća Đukanović – Milo i Aco, a on je, tvrdi, spreman da se za istinu bori do kraja, pa makar ga ona koštala i glave…
– Za neprijatelja imamo pravu mafiju, koja ima svoja pravila i svoju logiku. Srpski narod i njegovi predstavnici su njihov najveći politički protivnik, što znači da je, iz njihovog ugla razmišljanja, protiv nas sve dozvoljeno. Osjećamo se spremnima da se i dalje borimo.
Da li možete da zamislite situaciju da se nađete u zatvoru na pet godina zbog „Državnog udara“ koji se nije ni desio?
– Ne mogu zamisliti takvu situaciju. Spreman sam da založim i glavu da je ne dozvolim. Branićemo se, ako nas napadnu, na sve moguće načine. Mafija može i da nas ubije, iznenada zaskoči i uhapsi, ali će joj udarac biti tako snažno uzvraćen da će zbog toga zažaliti najviše oni koji stoje iza ove odluke, a to su braća Đukanović i njihova klika.
Đukanovića ste nazvali vašim krvnikom, a šta je on zapravo želio da postigne ovim presudama?
– Dobili smo ključni dokaz da mi odavno braći Đukanović nismo politički protivnici. Zato smo i konstatovali realno stanje i rekli da su oni nama ne politički protivnici, ne neprijatelji, već krvnici. Đukanovići su prije svega željeli da se obračunaju sa svojim najvećim protivnikom – srpskim narodom. Zato su udarili mučki na njegove političke predstavnike, jverujući da Srbima u Crnoj Gori mogu slomiti političku kičmu.
Vi ste mu politički protivnik, ali šta je njemu skrivila, recimo, Branka Milić?
– Branka Milić je progonjena kao državljanka Srbije koja nije pristala da nas lažno optuži i da prizna da je kriva za nešto sa čim nema veze i što je izmišljeno. Cijenu su platili i ostali državljani Srbije koji na to nisu pristali. Niko od njih nikada prije ovog sramnog procesa nije znao nikoga iz Demokratskog fronta niti su znali da naša politička organizacija postoji, ali su kreatori ove farse na silu povezali njih s nama. Oni koji su prihvatili igru tužilaštva i priznali nepostojeću krivicu odmah su pušteni svojim kućama.
Bilo je mnogo reakcija na presudu, a zapadne ambasade u Crnoj Gori su je oduševljeno pozdravile?
– S obzirom na činjenicu koji je datum izabran za izricanje presude, bilo je jasno da će se osuđujuće presude protiv nas koristiti u međunarodnim političkim obračunima među velikim silama. To su iskoristile upravo one zemlje iz NATO, koje su Srbiju i Crnu Goru bombardovale osiromašenim uranijumom, a danas su, navodno, zabrinute za vladavinu prava, sve lijući za njom krokodilske suze. Za potrebe ovih nalogodavaca iz NATO, koji žmure na činjenicu da Crnom Gorom upravlja mafija, i jeste napravljeno ovo brutalno silovanje pravde. Te zemlje su učestvovale u kreiranju ove farse protiv nas sa Đukanovićem i još jednom su pokazale da im podrška nedemokratskim i diktatorskim režimima nije strana, a u Crnoj Gori predstavlja pravilo. Vjerujem da je svima postalo jasno da nam slobodu i demokratiju ne može donijeti niko sa strane nego jedino mi koji smo u Crnoj Gori.