Ministar finansija Siniša Mali danas je ocijenio da je Srbija jedna od najuspješnijih ekonomija u Evropi, kao i da je pokazala da je otporna na šokove izazvane pandemijom virusa korona.
Mali je reagujući na ocjenu predsjednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da Srbija zaostaje u privrednom rastu istakao da ta ocjena nema realno utemeljenje.
Petrović je u intervuju agenciji Beta naveo da je glavni razlog zbog koga Srbija podbacuje u privrednom rastu za zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) Rumunijom, Mađarskom, Poljskom i Slovačkom, loš kvalitet institucija koji se prije svega ogleda u prevelikoj korupciji i nedovoljnom nivou vladavine prava.
Na pitanje hoće li Srbija smanjiti zaostatak za uporedivim zemljama ako ove godine dostigne privredni rast od šest odsto, Petrović je rekao da visok privredni rast u jednoj godini ne znači mnogo, naročito u sadašnjim veoma turbulentnim vremenima.
„Privredni rast bi trebalo posmatrati u nešto dužem vremenskom horizontu, a kad se gleda nešto duži horizont vidi se da Srbija ima prosječan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 do četiri odsto godišnje, a trebalo bi da bude oko pet odsto da bi pristizali razvijenije zemlje CIE“, rekao je Petrović.
Mali je u saopštenju kazao da je „opšta karakteristika fiskalnih saveta kao nezavisnih tijela širom Evrope prisustvo opreznosti i određene doze konzervativizma u javnim nastupima i analizama, ali da Fiskalni savet Srbije na čelu sa gospodinom Petrovićem već duže vrijeme u svojim analizama prevazilazi uobičajne okvire konzervativizma, te stavovima, više političkog nego ekonomskog karaktera, pokušava da umanji dostignuća koja Srbija postiže poslednjih godina“.
„Gotovo po pravilu Fiskalni savjet je taj koji redovno potcjenjuje stope privrednog rasta Srbije. Podsjetimo se samo da je za 2020. godinu Fiskalni savet procjenjivao da će pad BDP-a iznositi tri odsto, dok je Srbija sa padom BDP-a od svega jedan odsto zaboilježila jedan od najboljih rezultata u Evropi“, naveo je ministar finansija.
Takođe, kako je dodao, „i za 2021. godinu prvobitna procena rasta Fiskalnog savjeta iznosila je četiri odsto, a čak i MMF ima veći projektovani rast od pet procenata. Pri tome, rezultati iz prvog tromesečja 2021. godine su ohrabrujući, s obzirom da će rast BDP-a biti veći od jedan odsto, iako smo u prvom kvartalu projektovali negativnu stopu rasta, minus 1,3 odsto, a koji je podrazumijevao godišnju putanju BDP-a od šest procenata“, rekao je Mali.
Po njegovim riječima, netačne su tvrdnje Fiskalnog savjeta da podaci s početka 2021. godine idu u prilog projekciji godišnjeg rasta BDP od četiri odsto, „već naprotiv, tekući trendovi u svim privrednim sektorima pokazuju da postoji više razloga za optimizam u pogledu revidiranja Vladine projektovane stope rasta BDP-a naviše“.
Ministar je istakao da se ovakvi rezultati postižu u doba najveće ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona, „kada su mnogo jače i razvijenije zemlje imale ogroman pad svojih privrednih aktivnosti“.
On je naveo da „za razliku od pojedinaca iz Srbije, velike međunarodne institucije prepoznaju rezultate odgovorne ekonomske politike koja se vodi“.
„Prognoze Svjetske banke i MMF-a za ovu godinu su da će privredni rast naše zemlje biti 4,5, odnosno pet odsto. Naša Vlada je optimističnija, jer vjerujemo u preduzete mjere, pa je stoga projektovan rast od šest procenata. Naime, u drugom kvartalu planiran je rast od 10 odsto, ali smo uvjereni da možemo da rastemo 11,5 procenata. Ukoliko to uspijemo, a nema razloga da gubimo optimizam, Srbija će se vratiti na stare staze ekonomskog uspeha i imaćemo rast od šest procenata na kraju godine. To znači da ćemo biti na vrhu Evrope po pitanju uspješnosti naše ekonomije“, procijenio je Mali.
On je rekao da su poslednjih par godina stvorene osnove za dalje ubrzanje privrednog rasta, a da udio investicija u BDP-u konstantno raste.
„Nizak nivo javnih investicija je upravo bila jedna od glavnih zamjerki Fiskalnog saveta koji je tvrdio da taj nivo treba da iznosi pet odsto. Taj nivo je dostignut još 2019, a za 2021. godinu udio javnih investicija bi trebalo da bude rekordnih 7,2 odsto BDP-a. Srednjoročna poređenja sa zemljama CIE su neumjesna, budući da su one znatno ranije završile proces tranzicije, a Srbija je dodatno zbog neodgovorne politike prethodne vlasti morala da sprovodi fiskalnu konsolidaciju koja se dodatno odrazila na rast“, naveo je Mali.
Kako je dodao, Srbija je zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji uspjela da četiri godine ima suficit u budžetu, zahvaljujući brojnim uštedama i domaćinskom upravljanju.
„Upravo zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji koja je počela na prijedlog Aleksandra Vučića, Srbija je uspjela da se otrgne iz zagrljaja ekonomske propasti i da se čvrsto pozicionira kao zemlja koja ispred sebe vidi samo put uspjeha. Ne nižemo samo sportske uspjehe, jer ovo što Srbija danas može nije samo zabava za mase, već je plod ozbiljnog promišljanja i vraćanja na pravi kolosjek, odnosno temelje realne ekonomske politike“, naveo je ministar finansija.
On je istakao da je „zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji ekonomija zemlje počela da raste, da je postignuta makroekonomska stabilnost, kao i da je i građanima i privredi država pomogla onda kada je to bilo neophodno, sa čak tri paketa pomoći“.
„Bez obzira na to što Srbija ide strahovitom brzinom naprijed, što je u mogućnosti da pomogne i građanima i privredi, to pojedincima smeta. Ali, mi ne odustajemo od naših građana i izgradnje zemlje zarad boljeg sjutra. Zato je samo treći paket pomoći građanima i privredi vrijedan 257 milijardi dinara, što je 4,3 odsto BDP-a. Uključujući prethodna dva paketa pomoći, u vrednosti od 704 milijarde dinara, država je uspjela da izdvoji ukupno 17,2 odsto BDP-a“, naveo je Mali u saopštenju.
On je uvjeren da javni dug, bez obzira na planirana davanja, kako za pomoć građanima i privredi i za kapitalne investicije, neće premašiti 60 odsto BDP-a.
„Uz vakcinaciju, a podsjetiću i da smo među najboljima u svijetu po tom pitanju, vrlo brzo ćemo se otrgnuti iz nemilosti u koju nas je pandemija virusa korona uvukla i otvorićemo našu ekonomiju“, naveo je Mali i dodao da Srbija ipak nije usamljeno ostrvo, te da u velikoj mjeri ekonomija zavisi i od otvaranja drugih država, ali da ni po tom pitanju ne treba gubiti optimizam.
Izvor: danas.rs
