Ministar finansija Republike Srbije i potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke Siniša Mali, koji se pominje kao jedan od kandidata za mesto premijera u budućoj Vladi Srbije, izjavio je da mu funkcija u novoj Vladi nije važna, ali da je na raspolaganju svojoj državi i da će o tome odlučivati stranka i predsednik.
Na pitanje vidi li sebe na toj funkciji ili smatra da je u novoj Vladi potrebniji u resoru finansija, Mali je rekao da mu je najvažnije da bude u timu predsednika Vučića sa kojim se slaže oko vizije razvoja Srbije.
„Tako da meni funkcije, sa te strane, nikada nisu bile važne. Građani će reći da li dobro radim svoj posao, ja dajem sve od sebe“, naveo je Mali uz konstataciju da mu je značajno to što je imao priliku, kao neko ko se bavi finansijama već 30 godina da svoje znanje primeni u toj oblasti.
„Ako sam u timu (buduće Vlade), to će mi biti drago, a o pozicijama i svemu ostalom odlučuju stranački organi i predsednik. Meni je važno da sam na raspolaganju mojoj državi Srbiji“, zaključio je Mali.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da postoje četiri kandidata za predsednika nove Vlade, te naveo da je zadovoljan radom odlazeće, a posebno rezultatima premijerke Ane Branbić i ministra finansija Siniše Malog.
Pad evra u odnosu na dolar bez većeg uticaja na javni dug Srbije
Mali je izjavio, povodom najvećeg pada evra u odnosu na dolar u poslednjih 20 godina i izjednačavanja vrednosti te dve valute, da to neće imati značajan uticaj na javni dug i građane Srbije, pošto je naša zemlja zahvaljujući tzv. hedžing transakcijama već smanjila udeo dolarskog duga u ukupnom dugu sa 33,9 odsto 2016. godine na 10,9 odsto.
Mali je rekao, na pitanje kako će pad vrednosti evra u odnosu na dolar uticati na privredu, građane i javni dug, rekao da je to još jedan od aktuelnih izazova sa kojim se država suočava, ali da je vlada ranije već konvertovala dugove u evro i samo na osnovu četiri takve transakcije zaradila oko 480 miliona evra.
Istakao je da se prethodna vlast zaduživala u dolarima i da je, na primer, 2011. godine kamata na zaduženje bila čak 7,25 odsto godišnju u dolarima.
Na pitanje kako vidi pojedine kritike u javnosti u vezi sa zaduživanjem u dolarima i izjavu ekonomiste Gorana Radosavljevića da je rast vrednosti dolara u odnosu na evro i dinar od gotovo 20 odsto u poslednjih 10 meseci uticao na rast javnog duga Srbije denominiranog u dolarima i da bi to moglo da dovede do rasta javnog duga za oko 65 milijardi dinara ili oko 580 miliona evra, Mali je rekao da je neverovatno da o tome govore oni koji su zemlju zadužili u dolarima.
„Pročitao sam tu izjavu, reč je osobi koja je radila u Ministarstvu finansija, u to vreme kada nam je udeo dolarskog duga bio 33,9 odsto, a danas je 10,9 odsto i kada smo se zaduživali po 7,25 odsto na dolarske dugove, dok su nam kamate danas mnogo niže. Dakle, to licemerje jednostavno ne mogu da razumem, da se prave pametni oni koji su nas doveli u dužničku krizu i na ivicu bankrota 2012. i 2013. godine“, istakao je Mali.
Kaže da se sadašnja vlast malo ozbiljnije pozabavila tim pitanjem i koristi sve finansijske instrumente kako bi ublažila ovaj problem.
„Pošto ne postoji tzv. prirodan hedž u odnosu dolar, kao što imate u odnosu na evro, s obzirom da je EU naš najveći trgovinski partner i da su uvoz i izvoz uglavnom u evrima i imamo priliv i odliv u evrima – logičnije je da imate što veće obaveze i javni dug u evrima pre nego u dolarima“, naveo je Mali.
Generalno hedžing u finansijama predstavlja investiciju koja služi da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju i strategijski je kreiran da minimizira izlaganje investicije nepoželjnom poslovnom riziku, ali i takođe da profitira.
Mali je naglasio da bi, da nije smanjen udeo dolarskog duga sa 33,9 odsto na 10,9 odsto u ukupnom javnom dugu, sada dug bio za 2,1 odsto BDP-a veći.
Objasnio je da bi to javno dug u nominalnom iznosu bio za 140 milijardi dinara ili 1,2 milijarde evra veći da to nije urađeno.
Napomenuo je da je i vreme vraćanja postojećih kredita produženo i dodao da smo ranije uglavnom uzimali kratkoročne kredite, dok se sada zadužujemo i na 10 i 12 godina.
„Veoma pametno koristimo svaki instrument koji nam je na raspolaganju kada je upravljanje javnim dugom u pitanju. Mislim pre svega na hedžing i na korišćenje instrumenta svopa“, dodao je Mali.
Precizirao je da javni dug Srbije trenutno iznosi 53,7 odsto BDP-a.
Objašnjava da je država pre imala dolarske dugove, ali i dugove u dirhamima i juanima i da je konvertovanje u evro urađeno upravo zato da država ne bi preuzimala rizik promene vrednost tih valuta.
Kako je rekao, samo za zaduženje u juanima nam je kamata na kredit bila 2,5 odsto godišnje u juanima, dok je nakon konvertovanja u evro kamata iznosila minus 0,07 odsto, samo zahvaljujući hedžing transakciji.
Mali je rekao da je obaveza prema Kuvajtu bila u dolarima i da je kamata bila 1,5 odsto, a nakon konvertovanja u evre svega 0,3 odsto godišnje.
Mali je naglasio da država može za uštedu od 480 miliona evra da izgradi, na primer, čak četiri ili pet novih mostova u Beogradu.
„Dakle, to se zove odgovorno upravljanje javnim dugom. Tako da mi nemamo veliki uticaj jačanja dolara na naš javni dug“, zaključio je Mali.
Kada je reč o razlozima slabljenja evra u odnosu na dolar, Mali je rekao da se to dešava zbog sukoba u Ukrajini, povećanjava kamatnih stopa i zato što se veliki broj zemalja EU približava recesiji.
„Građani treba da budu spokojni, naše upravljanje javnim dugom je takvo da godinama unazad razmišljamo o njemu i sada se vide rezultati“, naveo je Mali.
Dodao je da se ta zaduženja koriste pametno, za infrastrukturne projekte koji doprinose povećanju BDP-a i životnom standardu građana, rastu plata i penzija…
Poslednja, četvrta svop transakcija je realizovana 24. novembra 2021. godine, kojom su obaveze po osnovu zajma zaključenog sa Fondom za razvoj Abu Dabija 2016. godine, inicijalno ugovorene u dirhamima, sa plaćanjem u američkim dolarima, konvertovane u evre.
Dug i obaveze po osnovu navedenog zajma na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,25 odsto godišnje, zamenjeni su u evre po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,96 odsto.
Samo otplatom jednog anuiteta navedenog zajma načinjena je ušteda od čak 7,4 miliona evra.
