Mali: Minimalac ide na više od 35.000 dinara, stižu nova davanja i za penzionere

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali danas je istakao da Srbija, zahvaljujući dobrim ekonomskim rezultatima, ima dovoljno novca za povećanje penzija, plata u javnom sektoru, minimalne zarade, kao i za isplatu dodatnih 20.000 dinara penzionerima u februaru naredne godine.

„Prije svega bih građanima Srbije čestitao na ostvarenim rezultatima u prvih sedam mjeseci ove godine. Uprkos pandemiji virusa korona mi smo u junu i u julu ove godine imali neočekivani suficit u budžetu, od oko 60 milijardi dinara. U tom periodu, mi smo planirali minus od 198 milijardi, a na kraju sedmog mjeseca imamo minus od 38,5 milijardi dinara. Rezultat je bolji za oko 160 milijardi dinara, odnosno milijardu i 300 miliona evra. Bolji su nam prihodi, bolja je naplata PDV-a, sve ide bolje nego što je planirano“, naveo je on.

Ministar je podsjetio da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren rast od 1,7 odsto, a u drugom kvartalu 13,4 procenta, što čini da je rast u prvoj polovini godine oko 7,5 odsto. On je objasnio da je opredjeljenje države da dobre rezultate podijeli sa građanima.

„Uvijek smo bili usmjereni ka tome da pomognemo onima kojima je naša pomoć najpotrebnija, najugroženijima zbog pandemije virusa korona. Kao što je i predsjednik Aleksandar Vučić i rekao, penzije od januara sigurno neće rasti ispod 5,5 do šest odsto, u skladu sa švajcarskom formulom. I ove godine su penzije rasle 5,9 procenata, uprkos pandemiji. Želim da istaknem da kontinuirano podržavamo građane, posebno najstarije, penzije rastu iz godine u godinu. Plate u javnom sektoru takođe rastu i iz te perspektive treba posmatrati planiranu uplatu od 20.000 dinara penzionerima. Mislim da je to sjajna vijest za najstarije, a i pokazuje stepen naše brige za njih, za najugroženije“, naveo je on.

Ministar se osvrnuo i na mere podrške koje su sprovedena prošle godine, kada je počela pandemija virusa korona.

„Prva mjera koju je Vlada Republike Srbije preduzela bila je uplata 4.000 dinara penzionerima, kako bi se ublažile posledice pandemije, za kupovinu ljekova, maski, svega što je bilo najpotrebnije u tom momentu. Nakon toga smo svim građanima, uključujući i penzionere isplatili 100 evra. Krajem prošle godine, kada smo vidjeli da imamo prostora u budžetu, isplatili smo dodatnih 5.000 dinara za penzionere i ako se sjećate, 10.000 dinara za sve medicinske radnike, da im kažemo jedno veliko hvala. Pored toga, bile su im povećane i plate“, rekao je Mali.

Kako je objasnio, podrška građanima se nastavila i ove godine, uprkos nikada većoj ekonomskoj i zdravstvenoj krizi.

„Ove godine smo odlučili da uprkos pandemiji idemo sa povećanjem minimalne zarade od 6,6 odsto, da povećamo plate u javnom sektoru pet procenata, kao i penzije za 5,9 odsto. Ove godine isplatili smo svim punoletnim građanima 30 evra, preostaje još isplata 30 evra u novembru, a kao što je predsjednik Vučić obećao, i dodatnih 20 evra u decembru mjesecu. U septembru će biti uplaćeno dodatnih 50 evra za penzionere, a 20.000 dinara isplatićemo u februaru naredne godine“, rekao je Mali.

On je naveo da su mjere podrške države dale rezultate i istakao da je uspjeh vidljiv.

„Nama je naplata PDV-a bila veća nego 2019. godine, nismo imali nestašice na rafovima, ljudi su imali novca, dobili su prošle godine po 100 evra podrške od države, a ove godine 30+30+20 evra. Da ne zaboravimo, država je uplatila i pomoć od 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do kraja maja ove godine. Ova podrška države podigla je likvidnost našoj privredi, a s druge strane optimizam građana, jer ljudi su vidjeli da je država jaka, stabilna, snažna, da ima novca“, naveo je on.

Ministar je objasnio da novca ne bi bilo da predsjednik Vučić nije započeo teške ekonomske reforme 2014. godine, koje su za posledicu imale četiri godine suficita u budžetu.

„Reformama su najteže bili pogođeni naši najstariji sugrađani. Mi smo tada rekli da nam je potrebno godinu, dvije, tri da saniramo posledice neodgovorne politike i spasimo zemlju koja je bila na ivici bankrota. Teške mjere su nas dovele do toga da pred koronu budemo u potpunosti stabilni, da nam učešće javnog duga u odnosu na BDP bude pod kontrolom, da krenemo sa visokim stopama rasta, da rastu prosječne plate, penzije. Kada se pojavila pandemija, mi smo imali kapacitet da reagujemo sa osam milijardi evra, da podržimo i građane i privredu“, rekao je Mali.

Mali je naveo da će deficit do kraja godine biti mnogo manji nego što je projektovano, te da kontinuirana podrška i privredi i građanima nema veze sa političkim okolnostima.

„Koji izbori će biti organizovani ove godine? Koji su izbori bili u januaru ove godine kada smo povećali plate, penzije i minimalnu zaradu? Kada god nađemo realan prostor u budžetu, mi pomažemo onima kojima je najpotrebnije, i ne ponašamo se kao oni koji su ranije vladali, da plaćamo iz izmišljenog novca“, objasnio je ministar.

On je naglasio da se u Srbiji danas gradi sigurna budućnost naše djece, te da je najvažniji posao ove Vlade podizanje životnog standarda građana iz mjeseca u mjesec.

„Naš predlog poslodavcima i sindikatima će biti da povećanje minimalne zarade od 1. januara sledeće godine bude 9,4 ili 9,5 procenata, odnosno da sa 32.022 dinara koliko je sada u prosjeku, idemo na preko 35.000 dinara. Ako očekujemo stopu rasta BDP-a od 6,5 do 7 odsto, ovo je povećanje minimalne zarade koje je veće u odnosu na povećanje BDP-a. Tako je bilo od 2018. godine. Ovo je veoma važno i za socijalni status zaposlenih, jer rast minimalne zarade podiže prosječnu platu. Nije slučajno što smo već krajem 2019. godine imali prosečnu zaradu od preko 500 evra, a sada je već 65.000 dinara. Očekujemo da ćemo sa ovim podizanjem minimalne zarade, prosječnu zaradu sledeće godine podići na nivo od 612 evra, a to znači da će ona u decembru ići od 630 do 650 evra“, naveo je on i podsjetio da je prije samo nekoliko godina prosječna plata bila 329 evra.

Ministar je zaključio da u doba najveće krize ikada Srbija ostvaruje pobedu u ekonomiji – po stopi rasta, po nikada većim investicijama, kao i po stabilnosti javnog duga, koji je trenutno 56,2 odsto u odnosu na BDP, što je daleko od nivoa propisanog Mastriškim ugovorom.

(Kurir)