Luka Bojović sinoć sletio u Beograd: Nakon deportacije iz Španije na aerodromu ga sačekali pripadnici MUP-a Srbije, niko ne zna njegove dalje korake

On dec 1, 2022

Redovnim letom iz Madrida, sinoć je oko 20.30 u Beograd, posle 12 godina, stigao Luka Bojović.

Njega su na aerodormu „Nikola Tesla“ sačekali pripadnici MUP Srbije i odvezli na utvrđivanje identiteta u službene prostorije aerodroma, ali i vađenje ličnih dokumenata. Iz Španije, iz koje je protjeran, stigao je samo sa putnim listom, koji mu je pripremila srpska ambasada u ovoj zemlji.

Prema nezvaničnim informacijama, Bojoviću je saopšteno i da je bezbjednosno ugrožena osoba. Da li će se i koliko zadržati u Beogradu i kakvi su mu dalji planovi u ovom trenutku niko, osim njega, ne zna. U kratkoj izjavi za medije, koji su se sa njim našli u avionu, rekao je da sada ništa ne može da govori javno i da će biti vremena da se priča o svemu. Dobro raspoložen samo je kratko rekao da je srećan što je ponovo došao u Srbiju.

Inače, Bojović je u avionu putovao sa putnicima u ekonomskoj klasi, a uz sebe je imao obezbjeđenje. U odnosu na prethodni period vidno je omršao, ali je istovremeno djelovao i veoma zadovoljno. Po izlasku iz aviona, kao i tokom leta, samo nakratko dok se osvježio sokom i kafom skinuo je kačket sa glave i masku sa lica.

Nakon što je završena procedura oko njegove papirologije Bojović je iz službenih prostorija aerodroma izašao na glavni ulaz, odnosno iz dijela gdje su odlazni terminali, oko 22 sata. Tu ga je sačekao njegov advokat Borivoje Borović koji se, između ostalog, na beogradskom aerodromu pojavio dva sata prije slijetanja aviona iz Madrida. Tom prilikom nije želeo ništa da komentariše o Bojoviću i daljem toku postupka. Samo je kratko rekao da će za sve biti vremena.

Luka Bojović se, inače, po izlasku sa aerodroma srdačno pozdravio i izljubio sa Borovićem, a zatim su se njih dvojica i još jedan muškarac upitili prema obližnjoj taksi stanici. Pretpostavlja se da je Bojovića tu već čekalo privatno vozilo kojim se odvezao.

Na aerodromu je do njegovog dolaska, kao i po odlasku, bilo policije u uniformama ali i civilu, kao i vidan broj muškaraca obučenih u crno za koje se pretpostavlja da su Bojovićevi prijatelji.

Ko je Luka Bojović?

O njemu se najviše govorilo posle policijske akcije „Sablja“, kada su ga operativni podaci dovodili u vezu sa tada odbjeglim pripadnicima „zemunskog klana“. Govorilo se i pisalo da je on preuzeo vođstvo kriminalnom grupom posle smrti Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, i da pomaže u skrivanju begunaca. To je bio i jedan od razloga što je te 2007. godine uhapšen u Beogradu.

Tada je saopšteno da se iza rešetaka našao sa Veljkom Banovićem, zvanim Votka, i da je riječ o „vođama jedne od najopasnijih kriminalnih grupa“ u Srbiji. Oni su tada sumnjičeni za skrivanje članova „zemunskog klana“, ali i više teških krivičnih djela počinjenih u Srbiji i inostranstvu.

Uslijedilo je suđenje za nelegalno nošenje oružja, posjedovanje droge i falsifikovanje dokumenata, posle kog su obojica osuđena za falsifikovanje i nelegalno držanje oružja. Bojoviću se avgusta 2010. godine izgubio svaki trag, sve do hapšenja u Valensiji 2012.

Uslijedilo je suđenje na kojem je bio optužen i za ubistvo Milana Jurišića Jureta 2009. godine, čiji su ostaci kostiju nađeni u rijeci u Madridu, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Ipak, osuđen je na 18 godina robije kao vođa organizovane kriminalne grupe i zbog falsifikovanih ličnih isprava koje je koristio. Španske vlasti, međutim, odlučile su da ga posle izdržanih deset godina puste na slobodu i protjeraju iz zemlje.

Paralelno sa španskim sudskim procesom, Bojoviću se sudilo i u Beogradu. On se teretio da je predvodio grupu koja je naslijedila „zemuski klan“ i koja je počinila tri ubistva i dva pokušaja ubistva. U ovom sudskom postupku, o njemu, ali i grupi, gotovo sve je ispričao jedan od optuženih – egzekutor „zemunaca“ Sretko Kalinić.

Kalinić, koji je u tom trenutku već izdržavao kaznu od 40 godina zbog ubistva premijera Zorana Đinđića i drugih zločina, priznao je izvršenje dela, okrivivši Bojovića da je rukovodio grupom. Kako je stajalo u optužnici, Bojović je, osim što je odbeglim „zemuncima“ pomagao pri skrivanju, obezbeđivao i novac, lažna dokumenta i štek-stanove, a oni su zauzvrat izvršavali njegove naloge, među kojima je i niz ubistava.

Ipak, sudsko veće nije poverovalo Kalinić u tom delu i na kraju oslobodilo Bojovića krivice, nalazeći da iskaz optuženog, koji je ispričao da je ubijao po njegovom nalogu, nije bio dovoljan dokaz za osuđujuću presudu. Osim ovog postupka, nijedan drugi se ne vodi protiv Bojovića u Srbiji i on je u našoj zemlji slobodan čovek.

Dok je bio u pritvoru u Španiji, krajem aprila 2013, godine u centru Beograda, ubijen je rođeni brat Luke Bojovića, Nikola. Na suđenju optuženima za ovaj zločin moglo je da se čuje da je to učinjeno zbog krvne osvete. Naime, sukob između Bojovića i braće Šaranović iz Crne Gore, navodno je počeo 2009. otmicom Slobodana Radonjića, čiji je otac Danilo kum Branislava Šaranovića.

Oni su sumnjali da iza otmice stoji vođa barske grupe Luka Đurović, koji je navodno sarađivao sa Bojovićem. Ubrzo je i Branislav Šaranović ubijen u Beogradu, a dve godine kasnije i njegov kum Danilo Radonjić. Slobodan Šaranović ubijen je u Budvi 2017. godine.

S druge strane, više osoba bliskih Bojoviću je ubijeno u sličnom periodu. Rade Rakonjac, bivši telohranitelj Željka Ražnatovića Arkana ubijen je 2014. u Beogradu. Četiri godine kasnije, ubijeni su Bojovićev kum Dragoslav Miloradović, ali i Dragoslav Miša Ognjanović, prijatelj i advokat, koji ga je branio u postupku pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.

Mnogi se sada pitaju šta može da znači dolazak Luke Bojovića u Beograd. Jedni veruju da bi moglo doći do rasplamsavanja sukoba između kriminalnih grupa, koje su u ratu, ali i osvete za njegove pobijene prijatelje i kumove. S druge strane, i Bojović je bezbednosno ugrožen, jer druga strana strahuje da bi mogao da krene u obračun sa suparničkim ekipama.

Iz zatvora pravo u avion

Bojović je oko 17 sati krenuo letom iz Madrida za Beograd. On je u pratnji španske policije ukrcan na komercijalni redovni let, a u avionu su bili i naši policajci. Bojović se nije čekirao, već je jedan od policajaca na šalteru „Er Srbije“ priložio putni list za njega. Bojović je direktno iz zatvora u kom je služio kaznu sproveden na aerodrom. Prema nezvaničnim informacijama, maršruta kojom je Bojović prebačen do španskog aerodroma čuvana je u najstrožoj tajnosti, a u celu akciju bilo je uključeno tek nekoliko ljudi.

Rat klanova odnio mnogo žrtava

U ratu između dve do krvi zavađene ekipe iz Kotora, bilo je desetine mrtvih na obe strane. Ime Luke Bojovića pominjalo se i u sukobu dva tamošnja klana, „škaljarskog“ i „kavačkog“. Navodno, on se sa svojim saradnikom Filipom Koraćem dovodio u vezu sa „škaljarcima“, posebno sa njihovim ogrankom iz Bara, koji je predvodio Alan Kožar. Na suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, čiji je pravi vođa „kavčanin“ Radoje Zvicer, otkriveno je da su članovi grupe slali preteće poruke Koraću, koji se sa Bojovićem vezivao za „škaljarski klan“.

Porodica i prijatelji

PROTERIVANJE Luke Bojovića iz Španije je i dalje velika enigma, posebno jer mu tamo živi supruga Barbara (na slici) i troje dece. Ona je juna 2011. godine u jednom mestu, praktično u predgrađu Valensije otvorila kafeteriju i poslastičarnicu. Kada je on uhapšen i ona se, sa deverom Nikolom našla iza rešetaka, ali su španske vlasti utvrdile da njih dvoje nemaju veze sa kriminalom i pušteni su.

U Beogradu će Bojovića sačekati majka Anđelka, kao i rođena sestra Marija, inače nevenčana supruga Kapetana Dragana. Takođe, on ima i polusestru Mašu, po ocu Vuku Bojoviću. Sa nestrpljenjem, međutim, čekaju ga i prijatelji.