Kurti: Srbi mu kvare plan za spajanje sa Albanijom

Lider „Samoopredeljenja“ Aljbin Kurti još nije zasjeo u fotelju premijera privremenih institucija na Kosmetu, a već je predstavnike Srba u parlamentu označio kao problem koji se ispriječio ostvarivanju težnji da se „Kosovo“ ujedini sa Albanijom.

Naime, prema slovu kosovskog ustava, ujedinjenje sa drugom državom nije dozvoljeno, a promjena ustava nije moguća bez makar tri glasa srpskih poslanika. Zato je Kurti i zavapio:

– U predizbornoj kampanji obavezali smo se na donošenje zakona o referendumima. Ali zakon o referendumima nije dovoljan. Na nesreću, kada je ustav Kosova usvojen u junu 2008. godine, član 1.3 kaže da nemamo pravo da se pridružimo drugoj državi. Moramo to promijeniti jednog dana, ali to se ne radi brzo i lako. Jer su nam takođe potrebni glasovi dve trećine manjina u skupštini, naveo je Kurti.

Ustav tzv. Kosova kaže da neće biti zahteva za ujedinjenje „sa bilo kojom državom ili delom države“, a za izmenu ovog akta potrebna je podrška dve trećine poslanika, uključujući dve trećine svih poslanika koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike nevećinskih zajednica. Kako je u parlamentu rezervisanih 20 mesta (deset za srpsku zajednicu i deset za ostale pripadnike manjinskih zajednica – Rome, Aškalije, Egipćane, Bošnjake, Turke i Gorance), dve trećine svih nevećinskih poslanika je 13. To znači da kada bi svih deset poslanika koji zastupaju druge nevećinske zajednice bili za promjenu ustava, za konačnu odluku falila bi još tri srpska glasa.

Na izjavu Kurtija da bi glasao za ujedinjenje „Kosova“ i Albanije reagovao je izaslanik bivšeg predsjednika SAD Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, koji je na svom tviter-nalogu upitao „zašto Aljbin Kurti govori o urušavanju sopstvene zemlje?“ Grenel je ujedno pozvao novog predsednika DŽozefa Bajdena i njegovu administraciju da osude te Kurtijeve reči.

Kosovske vlasti već su imale problem sa srpskom „rampom“ kada su htjele da „Kosovske bezbjednosne snage“ pretvore u oružanu silu, jer ustav ne prepoznaje „vojsku Kosova“. Pošto su im ovdje falili srpski glasovi za izmjenu ustava, u decembru 2018. poslužili su se trikom i doneli set zakona koji su omogućili transformaciju KBS u kosovsku vojsku: Zakon o ministarstvu odbrane, Zakon o kosovskim bezbednosnim snagama i Zakon o službi u kosovskim bezbjednosnim snagama. Za usvajanje tih propisa nisu im bili potrebni srpski glasovi, a toj sjednici parlamenta poslanici Srpske liste nisu prisustvovali. Time su zaobišli sopstveni ustav.

Taj manevar ujedno je bio i gaženje međunarodnih normi koje su tada osudili ne samo Beograd, već i Moskva, jer je formiranjem „vojske Kosova“ prekršena Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja dozvoljava da na KiM postoje samo međunarodne bezbednosne snage.

Hoće li se Kurti dosjetiti neke slične prečice kojom bi se ipak stiglo do ujedinjenja sa Albanijom?

SRPSKA LISTA – JEDINA BRANA

Poruka Kurtija da „dokle god Srpska lista ima deset mjesta u parlamentu, Kosovo neće moći da promijeni ustav kako bi se ujedinilo jednog dana sa Albanijom“, sugeriše da je on smatra da bi možda predstavnici nekih drugih srpskih opcija na KiM bili voljni da podrže njegov projekat. Ali, u novom sazivu parlamenta svih deset rezervisanih mandata za srpsku manjinu je u rukama SL. Povodom Kurtijeve izjave, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio da je i Kurti priznao da je Srpska lista jedina brana opasnom projektu velike Albanije.