Predsjednik Opštine Nikšić Marko Kovačević oglasio se povodom toga što su mu prištinske vlasti zabranile ulazak na teritoriju Kosova i Metohije nakon što je pozvan da prisustvuje Vidovdanskom pomenu na Gazimestanu. Kovačević se prvi put nakon sramnog poteza tzv. Kosova obratio javnosti stihovima blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija o Vidovdanu koji Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas:
„Vidovdane, moj očinji vide,
tobom vidim što drugi ne vide.”
„Iako sam mnogo puta bio na Kosovu i Metohiji, obilazio naše svetinje i naš narod tamo, čini mi se da ga nikad nisam jasnije vidio nego prekjuče, na administrativnoj liniji na Brnjaku, kada sam od strane policajaca prištinske administracije obaviješten da mi je zabranjeno da stupim na teritoriju Kosmeta“, kazao je Kovačević.
On je rekao da su razlozi bili smiješni i neozbiljni, a čitav potez napravljen sa željom „da se kroz bijes i ljutnju, za koje su računali da će ih izazvati, dođe do nekog nepromišljenog poteza s naše strane“.
„Računali su da će naići na plitki potok srpske politike koji huči. Naišli su na duboku vodu“, istakao je Kovačević.
„To što ne dozvoljavaju da vidimo naše svetinje tamo, njih samo učvršćuje u našim srcima. To što žele da nam onemoguće susret sa našim narodom tamo, nas samo zbližava još više.
To što im smeta naše pamćenje Vidovdana, samo govori o tome koliko je to pamćenje važno. To što hoće da kroz ovaj potez jedne vlasti u tamošnjoj administraciji posmatramo čitav jedan narod, govori upravo da ne treba da postupamo tako“, naglasio je Kovačević.
Vidovdan, svi kosovski junaci, čestiti car Lazo i hrabri Miloš Obilić, sa oba svoja pobratima, proslavljaju se danas svuda gdje je našega naroda.
Kovačević je napomenuo i da je nekadašnja Knjaževina, docnije Kraljevina Crna Gora, nastala upravo na vidovdanskoj etici naroda koji ju je stvorio. Ona je i dalje snažna u mnogim porodicama na prostoru Crne Gore.
„Počeo sam stihovima mitropolita Amfilohija, jednog od onih koji su najjasnije ukazali koliko je pamćenje važno, a završiću drugim, opštepoznatim:
‘Kud god da krenem, tebi se vraćam ponovo,
ko da mi otme iz moje duše Kosovo’ „, zaključio je Kovačević.
Слава јунацима косовским… слава Србима што изађоше на мегдан на данашњи дан на Видовдан и зауставише НАКОТ муслимански осунећени глибави смрдљиви муамедански што се коти ко пацови и шири територије и данас по србским земљама уз помоћ Америке и злочиначког запада.
Што се не шће у ланце везати
То утече у ове планине(камено море)
Ђе сте данас Жабари мачкоједи копиљани Мусолинијеве ђе су вам потурице да се у гузице ижљубите?
Cuti oce Vucic da se kako kaže najebe majke Teodosiju i Janjicu sto su pričali protiv drzave i njega,cuti….
Jutros je u 6 naterao patrijarha i premijera da potpišu pare za hram u 6,30 i poslao ga na Kosovo.Sta ce njima da slušaju Jadonikija nesuđeni patrijarha i dubrovackog ljubavnika iz Drezdena,sta ce im to….
Фразеологија о „дубокој води“, „светињама у срцима“ и „видовданској етици“ није ништа друго до политички кич и покушај да се дневна политика и дипломатски односи у региону уздигну на ниво метафизике. Ковачевић користи епске слике и народну трагедију не да би градио мостове или рјешавао реалне проблеме грађана, већ да би себе и своју идеологију представио као једине ексклузивне чуваре „памћења“. Цитат из поп-фолк пјесме на крају само потврђује да се ради о јефтином популизму који циља емоције, а искључује рацио.
Ковачевић користи реторику жртве („то што нам не дозвољавају…“) како би мобилисао бирачко тијело кроз осјећај угрожености. Иако формално позива да се кроз „потез једне власти не посматра читав један народ“, он заправо ради управо супротно — користи ову прилику да затегне међуетничке и међудржавне односе, цртајући линије раздвајања. Ријеч је о континуираној политичкој стратегији којој су потребни стални непријатељи (било у Црној Гори, било у комшилуку) како би се оправдало сопствено постојање на политичкој сцени.
Умјесто да се као јавни функционер бави реалним проблемима, инфраструктуром, економијом или унапређењем живота у општини коју води, Ковачевић се поново окреће гусларским наративима, заробљавајући друштво у прошлости и вјечитим подјелама
Ko da mi otme iz moje duše Kosovo? A pičke jedne preklapače, sa mape su vam ga oteli i šta ćete da uradite? Pičke srpske.
Genetski otpad Srba nekada je zavrsavao u ustaskom pokretu, danasnu evropskom 🤣🤣🤣Kad bolje razmislim, to mu ga dodje na isto 😜😜😜😜