Koristite telefon za navigaciju? Obratite pažnju na nekoliko stvari
Korišćenje telefona umjesto klasičnog automobilskog GPS navigatora ima svojih prednosti jer vam, prije svega, daje mogućnost izbora aplikacije koja će vas navoditi odnosno mogućnost izbora mapa.
Bez obzira na to da li ste aktivan vozač koji iza sebe značajan broj kilometara ili ste tek seli za volan, tačna i precizna navigacija će vam uvek dobro doći, pogotovo ako ste se zaputili u zabačen deo grada, u nepoznat grad ili u inostranstvo, pa čak i ako samo želite da izbegnete gužve i zastoje u saobraćaju.
Da li je svaka navigacija tačna i precizna ili, bolje rečeno, da li svaki pametni telefon može biti i pouzdan auto-navigator – ne, i zato vam se lako može dogoditi da promašite skretanje ili da zalutate tj. da bespotrebno pređete dodatne kilometre ili napravite saobraćajni prekršaj.
Da se to ne bi dogodilo, prilikom odabira mobilnog telefona potrebno je da obratite pažnju na tehničke karakteristike njegovog prijemnika satelitskog signala.
Tačnost i preciznost navigacije zavise od ažurnosti mapa i kvaliteta prijema satelitskog signala. S druge strane, kvalitet prijema satelitskog signala direktno zavisi od performansi prijemnika koji je ugrađen u vaš telefon, ali i od spoljnih uticaja, kao što su atmosferski uslovi, reljef, blizina visokih zgrada i drugo.
S obzirom na to da su mape softverska komponenta i da se jednim klikom mogu ažurirati, te da na atmosferske uslove ne možete da utičete, jasno je da je prijemnik satelitskog signala najkritičnija komponenta kad govorimo o telefonu kao navigatoru.
Postoji GPS, ali postoje i drugi
Verovatno ste primetili da u prethodnim redovima nijednom nismo upotrebili fraze „GPS signal“ i „GPS prijemnik“, a evo i zašto.
GPS (Global Positioning System) je satelitski sistem u vlasništvu vlade Sjedinjenih Američkih Država, u čijem se sastavu nalazi tridesetak satelita koji orbitiraju na približno 20.180 kilometara udaljenosti od Zemlje i omogućavaju nam korišćenje navigacije.
Međutim, iako jeste najstariji, GPS više nije jedini satelitski sistem koji se koristi za geopozicioniranje, jer su Evropska unija, Rusija, Kina, Indija i Japan proteklih godina lansirali svoje satelitske sisteme.
Iako se termin „GPS“ odavno ustoličio kao svojevrsni sinonim za sve što ima veze sa satelitskom navigacijom, činjenica da GPS danas nije jedini sistem za satelitsko geopozicioniranje nam ne dozvoljava da GPS-om nazivamo i ono što nije GPS, pa iz tog razloga koristimo termine „satelitski signal“ i „prijemnik satelitskog signala“.
Satelitski sistem Evropske unije se zove Galileo, ruski se zove GLONASS, kineski je BeiDou (poznat i kao BDS), dok indijski nosi naziv NavIC (poznat i kao IRNSS), a japanski QZSS.
Svi ovi satelitski sistemi, zajedno sa GPS-om, imaju svoje zajedničko ime – GNSS (Global Navigation Satellite Systems), pa bi bilo ispravno reći „GNSS signal“ i „GNSS prijemnik”.
(Smartlife)