Kod medija koji služe kao blokaderska platforma postoji jedno nepisano pravilo: kada se tragedija dogodi u Srbiji – krivac se zna unaprijed. Nije bitno šta se dogodilo, kako, zašto i pod kojim okolnostima. Presuda je već napisana: vlast i Aleksandar Vučić, piše Politika.
Međutim, čim se ista ili čak mnogo teža nesreća dogodi van Srbije, u nekoj „uređenoj“ evropskoj državi, nastaje muk. Odgovornost isparava, a krivica se razvodnjava do nestanka.
Tako je u Švajcarskoj, zemlji koja se u domaćim medijima godinama prodaje kao savršeni model funkcionisanja države, u požaru poginulo čak 40 ljudi. Naknadno je otkriveno da objekat u kojem je tragedija izbila nije bio pod inspekcijskim nadzorom – ni manje ni više nego pet godina. Pet godina bez kontrole. Pet godina bez ikakve provjere.
Isto važi i za Francusku. Snijeg i led su paralisali saobraćaj, ljudi su ginuli na putevima, ali ta vijest prolazi bez političkog konteksta, bez pitanja o odgovornosti, bez analize sistema. Francuska se, gle čuda, ne dovodi u pitanje. A upravo je ta ista Francuska često uzor koji nam Nova servira kada želi da pokaže kako Srbija „ne funkcioniše“.
I tu se razotkriva suština: ako je Aleksandar Vučić kriv za svaku tragediju u Srbiji – ko je kriv u Švajcarskoj? Ko je kriv u Francuskoj? Ko je odgovoran kada u Evropi objekti godinama rade bez kontrole ili kada elementarne nepogode odnose ljudske živote?
Odgovor je jednostavan, ali nepoželjan za Novu: tragedije se dešavaju svuda. I u Srbiji i u Evropi. I u „uređenim“ sistemima i u onima koje ti mediji svakodnevno napadaju. Ali ta činjenica ruši narativ – pa se zato ignoriše.
Nova ne izvještava da bi informisala. Ona bira vijesti da bi optužila.
U Srbiji – vlast je uvijek kriva, u Evropi – niko nije kriv, jer se tamo, valjda, greške ne računaju.
To nije profesionalno novinarstvo, to je selektivna propaganda, ali dvostruki aršini uvijek imaju adresu.
