Na neformalnom sastanku Evropske unije na Kipru, koji će biti održan 23. i 24. aprila, neće se definitivno raspravljati o proširenju Unije, a Viktor Orban, koji je ranije glasno pozivao na proširenje Unije i naglašavao da je Srbija „spremna” za ulazak u istu, uskoro odlazi sa mjesta šefa mađarske vlade.
Analitičari ocjenjuju za Kurir da Srbija nema klasičnog „pokrovitelja” na svom evropskom putu, ali da ipak postoji grupa država koja je spremna snažnije da podrži srpski proces evro-integracija. Karijerni diplomata Zoran Milivojević objašnjava za Kurir da Srbija „nema saveznika u onom klasičnom smislu”, ali da u okviru EU ima tri grupe država koje možemo različito da tretiramo:
Jedna grupa insistira na određenim političkim uslovima, a posebno na ruskoj temi, i to su baltičke države i Njemačka kojima je kriterijum uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji dominantan uslov. Druga grupa država podržava region Zapadnog Balkana i Srbiju iz geopolitičkih i geostrateških razloga, ali i zbog globalnog konteksta, i u toj grupi su Francuska i Italija.
Ne zaboravimo da su Francuska i Italija krajem prošle godine uputile pismo ostalim državama članicama da daju „zeleno svjetlo” Srbiji za otvaranje Klastera 3 i da se napokon deblokiraju pristupni pregovori – govori Milivojević i dodaje:
Ima i grupa zemalja koje imaju generalno pozitivan stav prema nama i njih izdvajamo u posebnu grupu. Tu su prije svega: Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar, koji nisu priznale samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova, jer je veoma važan znak ako neko podržava vaše principe i poštuje vaš teritorijalni integritet.
Takođe, imate tu i zemlje koje nas podržavaju do granice savezništva kao što su Austrija, Rumunija, Češka, Slovačka, Grčka, Kipar i Španija, doduše iz nekih svojih razloga, a do juče je u toj grupi bila i Mađarska i predstoji nam tek da vidimo kakav će stav zauzeti Peter Mađar, a slično je i sa Bugarskom gdje je Rumen Radev nedavno pobijedio na parlamentarnim izborima.
Milivojević upozorava da postoji mnogo zemalja od kojih možemo da očekujemo direktna uslovljavanja i da je na čelu te grupacije – Hrvatska, iza koje slijedi Litvanija.
Moram da naglasim da važnu ulogu igraju i političke stranke koje su na čelu država. Veće uslove za članstvo postavljaće Zeleni, Liberali, Socijaldemokrate koji imaju odbojni stav prema Srbiji, što se uostalom i vidi u Evropskom parlamentu.
Sa druge strane, tu su desne političke strukture koje su na liniji suverenizma i koje podržavaju Srbiju. Oko Marte Kos je potrebno staviti ogradu jer ona jeste iz Slovenije, ali pripada liberalima, odnosno onoj grupaciji političkih partija koje nas ne vole – objašnjava Milivojević.
Politikolog Ognjen Gogić govori za Kurir da su skoro sve zemlje EU „za proširenje”, ali se njihovi uslovi drastično razlikuju.
Srbija nije ničiji proteže u EU, nema snažnog pokrovitelja kao što je Hrvatska imala Njemačku, a koji bi želio, ali i mogao da nam ublaži neke uslove za članstvo. Većina zahtjeva usklađivanje sa spoljnom politikom EU, prije svega u smislu uvođenja sankcija Rusiji i ne vidim ko bi nam pomogao da to izbjegnemo.
Međutim, smatram da mi nikad nismo ni imali pokrovitelje na tlu EU, da Orban je možda mogao da spriječi da nam se postavljaju novi uslovi za članstvo, ali je i sam često govorio kao evroskeptik.
Očekuje se da će Evropa biti kritičnija prema Srbiji sada kada nema Orbana, ali sa druge strane postoje zemlje i koje su nam više naklonjene kao što je Francuska ili Slovačka na čijem čelu je Robert Fico – zaključuje Gogić.
(Kurir)
Srbija ne moze u EU. Ne ispunjava nijedan standard. Uzurpator Vučić i ne želi, jer bi u tom slučaju odgovarao pred EuroJust-om.