Kako izgleda stvar Srbije na Kosovu i Metohiji?

Piše Čedomir Antić

Spolja gledano Srbija je tokom tri decenije branila svoj suverenitet od otvorenog napada tri najmoćnije države globalnog Zapada i njihovih saveznika. Prvih petnaest godina potpuno sama – uz nezainteresovanu neutralnost Kine i prikriveno neprijetaljstvo Rusije. Izmorena sankcijama koje nisu viđene u savremenoj istoriji. Ogorčena i ranjena neprijateljstvom onih koji bi trebali da joj istorijski budu zahvalni – lažne braće Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka, Makedonaca i Crnogoraca. Uz vlast koja često nije bila demokratska, Srbija se ipak branila časno i hrabro. Kažem časno, zato što su Albanci –  manjina od 17% stanovništva Srbije – skrivili 40% svih pogibija tokom rata i 45% svih rušenja. Zato što su za zločine odgovarali samo Srbi i isključivo srpski političari. Albanskih ukoljica su se na Zapadu setili tek kada su preterali sa pretnjama stranim zvaničnicima, sa kriminalnom i, što je najvažnije, kada su pomislili da mogu da se samostalno dogovore sa Srbijom.

Na Zapadu danas hvale Ukrajinu. Sa takvom podrškom trula Vojska Jugoslavije, na čelu sa Đukanovićevim političkim ocem, ušla bi u Tiranu. Nesposobni NATO može samo da pomaže očajnike ili fanatike spremne da se bore, na Kosovu ni u tome nije bio uspešan – ni karaulu Košare nisu bili znali da zauzmu sve do samog kraja rata. Da to ne bude sve, čak ni taj kukavni, korumpirani i „jugoslovenski“ Milošević nije im dao punu predaju. Zbog Kosova su „smenili“ Đinđića, smenili Koštuncu i izdali Tadića… Pa im opet niko od tih ljudi – a bilo je među njima i onih koji nisu baš držali do nacije i rodoljublja – nije dao ono što su tražili. Konačno, sa Vučićem se činilo da će dobiti sve što žele, pa opet – koliko god popuštao – danas Kosovo priznaje šesnaest država manje nego pre deset godina.

Ako se pokazalo kao najveća srpska svetinja, Kosovo se pokazalo i kao najveća srpska laž. Miloševiću je ono bilo izvor lažnih glasova i raj korupcije. Otišao je tako daleko da korumpirao tamošnje srpske vođe i bezlamo sve obrazovane i imućnije Srbe u pokrajini. To su nastavile i slabe, podeljene demokratske vlasti, stvari su postale još gore pod Vučićem koji u SNS učlanjuje čitave opštine Kosova i Metohije. Umesto da na Kosovu stvorimo uporišta kakva je Izrael formirao na Zapadnoj obali, mi smo dozvolili nekakve srpske verzije osmanskih tvrđava beznađa, nepotizma i korupcije, kakve su postajele na teritoriji Kneževine Srbije od 1830. do 1867. godine.

Naša borba u Srpskoj i Crnoj Gori je pošla putem pobede upravo zato to su tamo stvoreni nezavisni centri srpskog nacionalnog i državnog pokreta. Da se tamo mislilo o dvostrukim platama, da su tamo zbog verbalnog delikta smenjene potpredesednike vlada iz Beograda ponizno odmah zamenjivali novima, da su tamo vlasti Srbije mogle da žrtvuju Srbe – bez 100% šanse da ih posle toga obese na Terazijama – nacionalni pokreti ne bi imali nikakve izglede. Vučićev režim je izdao srpski narod na Kosovu. Briselski sporazumi nisu neprihvatljivi toliko svojim sadržajem, koliko su toksični zbog laži koje su doneli. U njima nema države Srbije, u njima nema bilo kakvog statusa, a posebno ne autonomije, za srpski narod. Vođa je kupovao vreme da bi narodu postalo svejedno, a pritom nije ni pokušao da zaustavi dalje pritiske i napade na Srbe u Srpskoj i Crnoj Gori.

Danas ispada da Ustavni sud Kosova ima legitimet za Srbiju, čiji se eksponenti na Kosovu žale na Kurtijevu odluku da bira srpske predstavnike i samostalno zapošljava Srbe policajce. Čini se da nije problem da se Srpska lista sa drugom postavkom poslanika vrati u Skupštinu Kosova, a jeste da srpske ministre zamene kreature iz organizacija koje su stvarale amerčke službe. Zar to nije isto? Inatili smo se oko tablica za motorna vozila, da bi sada prihvatili da za godinu dana na Kosovu budu samo registarske tablice sa oznakom „Republike Kosova“.

Važno je da na sastanku sa novinarima američki ambasador, neprijatelj srpskog naroda koji se zajedno sa Holbrukom izuvao pred albanskom teroristima i lizao sa njima, kaže kako je Vučić „odličan i kooperativan“. Time protivureči plaćenicima sopstvenih filijala koji u predsedniku Srbije vide novog Koštunicu, Miloševića i Hitlera – paščadi koja je tu da reži na vlast i bude puštena čim ne bude „dobra“. Mi danas u Srbiji svojoj vlasti ne možem da verujemo baš ništa – sve je predstava i spin. Istine su kod nas uvek naknadne. Pre neki dan Vučićev, navodno spontani, telefonski nastup su na TV Pink ponavljali tri puta za sat vremena !  Tako nije bio ni pred bombarodvanje iz 1999. godine. Usledilo je jedno veliko ništa.

Pitam se, da li je prekuvavanje kosovske žabe radi ostanka na vlasti dovoljno važno da bi njena posledica bila ne samo faktičko priznanje Kosova, već i obesmišljavanje čitave naše države?