Srbija je u Nemačkoj dobila strateškog partnera kada je u pitanju ostvarivanje ciljeva zelene agende, odnosno borba protiv klimatskih promena, i uspostavila stalne kanale komunikacije na najvišem nivou, što je diplomatija visoke ekonomske frekvencije, izjavila je ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović.
Joksimović je na Trgu republike, gde je obeleženo više od 20 godina Nemačke razvojne saradnje (GIZ) u Srbiji, rekla da je danas važan dan, ne samo u okviru procesa evropskih integracija već i za suštinske reforme u našoj zemlji.
„Mislim da je to od izuzetnog značaja jer je Nemačka snažna, uticajna zemlja u okviru Evropske unije i na globalnom nivou. I pored različitih stavova koje ponekad imamo, važno je što smo uspostavili stalne kanale komunikacije na najvišem nivou, to je diplomatija visoke ekonomske frekvencije“, poručila je Joksimović.
Joksimović je istakla da je zahvaljujući saradnji sa Nemačkom i njenim investicijama, zaposlen veliki broj ljudi i obezbeđena nepovratna pomoć koju je Nemačka u proteklih 20 godina investirala u Srbiju.
„Nemačka je pomogla Srbiji da u nekim sektorima, za koje nikad i budžetu nemate dovoljno novca, dobije finansijsku podršku u pravcu postizanja najviših evropskih standarda. Tu, pre svega, mislim na dualno obrazovanje, posebno srednjoškolsko, koje i u idućim godinama treba da se unapredi“, navela je Joksimović.
Naglasila je da je danas najveći izazov energetska stabilnost kojom će, kako je rekla, svi morate da se bave i u narednim godinama.
„To je ono što je tema svih u Evropi i mislim da je od velikog značaja što smo upravo u Nemačkoj pronašli strateškog partnera u okviru Evropske unije, kada je u pitanju ostvarivanje ciljeva zelene agende“, rekla je Joksimović.
Navela je da je Srbija kroz razvojnu pomoć zajedno sa Nemačkom sanirala i proširila kapacitete hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku i da je daljinski sistem grejanja rehabilitovan i potpuno rekonstruisan u 25 opština širom Srbije.
Takođe, izvršena je rekonstrukcija toplovoda daljinskog grejanja ispod mosta „Gazela“, izgradnja postrojenja za kogeneraciju toplotne i električne energije „Voždovac“, puštena su u rad prva dva postrojenja na biomasu u Priboju i Malom Zvorniku u okviru programa uvođenja obnovljive energije iz biomase.
Joksimović je navela i da su započeti ili realizovani projekti unapređenja sistema vodosnabdevanja i prečišćavanja i upravljanja otpadnim vodama u 24 opštine, te programi unapređenja energetske efikasnosti, čija se realizacija programa očekuje do 2024 godine.
Ne dipr radikalska rvetinoku .!