Predsjednik Narodne stranke Vuk Jeremić u objavi na Fejsbuku napisao je zašto se nije kandidovao za izbore 3. aprila u okviru liste Đilasove koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije“. Nakon dugog ćutanja i bjekstva iz javnosti, i to usred predizborne kampanje, konačno se oglasio nekadašnji ministar spoljnih poslova.
„Svaki dan mi u nekom drugom mestu u Srbiji postave pitanje – zašto se nisi kandidovao na ovim izborima? Kakav si to političar kada se ne kandiduješ? Kao prvo – dao sam obećanje da se neću kandidovati, i održao sam reč. Izgleda da u Srbiji to nije prirodna stvar za političara, ali eto – nismo svi isti. Kao drugo – iskreno verujem da čovek u politiku ne treba da ulazi da bi ostvario lične ambicije ili zauzeo nekakvu fotelju, već da svojim znanjem i sposobnostima pokuša da doprinese nekom zajedničkom, višem interesu. Kao treće – svaki lider treba da u određenom trenutku pruži priliku novim, mlađim ljudima da se istaknu i stanu u prvi plan, i tako im omogući da steknu važno iskustvo na svom razvojnom putu“, napisao je Jeremić nemušto pokušavajući da sebe predstavi kao novo lice u srpskoj politici ne bi li prevario malobrojne koji se ne sjećaju njegovog osionog, bahatog i štetnog djelovanja dok je godinama vedrio i oblačio u srpskoj diplomatiji.
Jeremić je dugi niz godina bio u samom državnom vrhu dok je nekadašnja Demokratska stranka bila vladajuća stranka, a njegovo ministrovanje su pratili bezbrojni gafovi, skandalozni i štetni potezi po državu Srbiju, kao i trošenje budžetskih sredstava građana Srbije u do tada neviđenim razmjerama.
‘Prvo lice Narodna stranka na ovim izborima je moj čestiti zamenik Miroslav Aleksić. Pokazao je hrabrost, mudrost i spremnost na žrtvu“, napisao je Jeremić na Fejsbuku.
„Iako je ogromnoj većini građana i demokratske javnosti jasno da je Jeremić potpuno nadigran od strane svog koalicionog partnera Đilasa, čak i ljudski i politički ponižen, današnje javljanje i to putem fejsbuka samo je bezuspješan pokušaj da povrati makar malo dostojanstva. Bez nosioca parlamentarne liste i lokalne liste za Grad Beograd, te Đilasovim kandidovanjem “njegovog“ Ponoša koji ga je u međuvremenu napustio, Jeremić je pred građanima demaskiran i sveden na politički prirepak i poslugu Đilasa. Moramo konstatovati da je takav politički kraj i zaslužio, a zbog svega onoga što je građanima i državi uradio dok je bio na važnim državnim funkcijama.
Što je pjesnik htio reči sa ovom književnom brljotinom pruje nego što je bacio u koš za smeće zajedno sa glavnim likom !?
pogledajte vi iz borbe iz in4s kojega ce sad da ukinu u ovoj emisiji istina doba zla koje se emituju petkom ponedeljkom i jos jednim danom neznam koji je . tu vam je svaistina o seselju kostunici tadcu u dva mandata kad su se desavale a i on je prije dvije godine prizna najstrasnije pljacke i privatizacije u srbiji i prizna je da je kriv da je uzeo ogromne pare i on i dinkic pa onda o vucicu o raznim ubistvima pao nkolicu kako ga je vucic prevaro i sad mu da neku funkciju za koju dobija godisbje 350000 eura i svi kriminali vucica njigove vlade . pustite vi jeremica vidjite tadica koji se neustavno kandiduje za presjednika koji je trojanski konj i bosko obradovic na politickoj sceni srbije sram ih bilo .
Ovaj je gospodin za usniju ,a nije ni toliko lud !
{„Svaki dan mi u nekom drugom mestu u Srbiji postave pitanje – zašto se nisi kandidovao na ovim izborima? Kakav si to političar kada se ne kandiduješ? Kao prvo – dao sam obećanje da se neću kandidovati, i održao sam reč. Izgleda da u Srbiji to nije prirodna stvar za političara, ali eto – nismo svi isti. Kao drugo – iskreno verujem da čovek u politiku ne treba da ulazi da bi ostvario lične ambicije ili zauzeo nekakvu fotelju, već da svojim znanjem i sposobnostima pokuša da doprinese nekom zajedničkom, višem interesu. Kao treće – svaki lider treba da u određenom trenutku pruži priliku novim, mlađim ljudima da se istaknu i stanu u prvi plan, i tako im omogući da steknu važno iskustvo na svom razvojnom putu“,
napisao je Jeremić nemušto pokušavajući da sebe predstavi kao novo lice u srpskoj politici ne bi li prevario malobrojne koji se ne sjećaju njegovog osionog, bahatog i štetnog djelovanja dok je godinama vedrio i oblačio u srpskoj diplomatiji.}
.
.
.
Vi, koji imate malu decu, mozete najbolje da protrumachite ovo, razumete i mene.
Moji klinci su sad vec poveliki, ali dok su bili u predskolskom uzrastu, tacno su se ovako ponasali.
Supruga im je bila zabranila da jedu chokoladu, najvise da im zastiti zube. Ona bi stavila u frizider chokolade zavijene u 5 zavoja, da je licilo na zavijeno meso i sl. To nije moglo da zaustavi klince; Stalno su krali chokoladu iz frizidera. Supruga ih konfrontira, da im izreche nekakvu kaznu, a oni sa braon mrljama na usnama i na ushima, porichu do kraja, da nikakvu chokoladu nisu ni videli.
.
.
.
Jeremic tvrdi sledece:
1) Dao je javno rec da nece izaci na crtu Vuchicu. Ehh sad to je veliki problem, posto je javno dao svoju rech, mora istu da odrzi, a to priznacete je retkost da se tako vazna rech ispostuje.
2) Jeremic chvrsto, najchvshce veruje da u politiku ne treba da se udje, kao sto je napr Djilas (njegov drugar) radio, radi fotelje-koristi-privilegija. Nije Jeremic takav. On danju nocu razmislja, kako da doprinesem nekom vishem interesu.
3) Jeremic je rodjeni text-book altruista. Njemu nije bitan sopstveni interes. Sachuvaj Boze, to nikako. Njemu su bitni mladi (bez obzira sto ni onj nije star), hoce da im dadne shansu da se i oni istaku tako shto ce izaci Vuchicu na crtu. Dobar neki chovek, ovaj Jeremic.
.
.
.
Bilo je vreme kad sam ga smatrao najboljim-najcistijim novim politicarem u SR, kad je bio ovde u NYC. Upravo ga je novac iskvario. Upravo zato su one njegove tirade smeshne.