Iz Rusije sa ljubavlju: Vojnotehnička saradnja za jači sistem odbrane
U trenutnim uslovima, ništa ne garantuje bezbijednost države, kao vazdušna odbrana. Iskustvo agresije na Srbiju, Avganistan, Irak, Libiju i Siriju uči nas da isključivo zemlje koje raspolažu modernim sistemima protivvazdušne odbrane mogu da vode nezavisnu politiku.
Međutim, ne treba misliti da je samo baterija S-400 dovoljna za to, kao što se može vidjeti u mnogim srpskim medijima.
Da bi se obezbijedila potpuna protivvazdušna odbrana, potrebna je višeslojna zaštita. Prema analizi ruskog Balkanista, to znači da je pored S-400 (sistem protivraketne odbrane dugog dometa) i „Pancir” sistem protivraketne odbrane kratkog dometa) takođe neophodan sistem srednjeg dometa i u tom pogledu Buk-M3 bi bio idealna opcija za Srbiju.
Međutim, sve to košta mnogo novca: dvije divizije S-400 koštale bi zemlju milijardu evra (za Srbiju dvije divizije ne bi bile dovoljne, mada bi sigurno imale snažan odvraćajući efekat).
Treba napomenuti da je realna mogućnost Srbije da nabavi ruske sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa izazvala zabrinutost u Vašingtonu.
Tako je Matju Palmer, specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan je u intervjuu za medije izrazio zabrinutost da će se Beograd odlučiti na kupovinu ruskog oružja: „Da, pomalo smo zabrinuti zbog mogućnosti razmeštanja ruskog oružja u Srbiji i činjenice da je Beograd zainteresovan da ih nabavi. To bi moglo dovesti do uvođenja sankcija Srbiji. Nadam se da će se naši srpski partneri toga sjetiti “, rekao je Palmer ubrzo nakon rusko-srpskih vježbi.
Ako uzmemo u obzir da međunarodne finansijske institucije prognoziraju da će privreda Srbije ove godine pasti za tri procenta usled pandemije koronavirusa, očigledno je da će se kupovina oružja u budućnosti smanjiti.
Međutim, očekuje se da će sledeće godine stopa rasta srpske privrede porasti za čak 7,5%. U ovom slučaju, postoji realna mogućnost da Srbija konačno završi stvaranje sistema protivvazdušne odbrane kupovinom ruskih sistema protivraketne odbrane kratkog, srednjeg i dugog dometa. Inače, zašto srpska vojska učestvuje u zajedničkim vježbama s Rusima i upoznaje se sa S-400, a američke diplomate prijete Beogradu sankcijama?
U oktobru prošle godine, potpredsednik vlade Rusije Jurij Borisov rekao je da je Srbija naručila paket u vrednosti većoj od 600 miliona dolara i primijetio da, ako uzmemo u obzir veličinu vojske, nijedna zemlja nema takav paket.
Tome treba dodati da srpski vojni personal takođe prolazi obuku na ruskim vojnim univerzitetima. Sve gore navedeno jasno ukazuje da je između ruske i srpske vojske uspostavljeno istinsko strateško partnerstvo, koje će tek biti ojačano u narednim godinama