Istorijski pad ekonomije EU i Amerike, Kina i Indija rastu

Istorijski pad ekonomije EU i Amerike, Kina i Indija rastu

Korona kriza donijela je tektonske promjene u ekonomiji. U EU i Americi zabilježen je istorijski pad, dok će Kina i Indija da rastu, pokazuju procjene MMF.

Nezavisno od toga kada će početi ekonomski oporavak i koliko će trajati, činjenica je da će ova godina u cijelom svijetu biti izuzetno teška, ukazuju prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK).

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabilježila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto.

To je, ističu u Eurostatu, najveći pad ekonomske aktivnosti u EU od 1995. godine, otkako u Luksemburgu sistematski vode podatke o kretanju BDP-a na nivou Unije.

Kako su objavili u Vašingtonu, američka ekonomija, inače najveća na svijetu, u drugom tromesječju potonula je nevjerovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou, što su analitičari već ocijenili kao „istorijsko“. Naravno, u negativnom smislu.

U MMF-u su tako još u aprilu prognozirali da će svetski BDP u 2020. godini potonuti tri odsto, a uz to, mnogo gore će proći razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju.
Naime, prosječan pad ekonomske aktivnosti u razvijenom dijelu svijeta u ovoj godini bi trebalo da iznosi 6,1 odsto, dok će pad u zemljama u razvoju biti znatno manji, samo jedan odsto.

Među razvijenim zemljama na udaru recesije posebno će se naći ekonomije Italije i Španije, zatim Francuske i Njemačke, Velike Britanije, Kanade, SAD i Japana.

S druge strane, dvije velike ekonomije, indijska i kineska, godinu bi trebalo da zaključe u plusu. Ili, preciznije, prognoze MMF-a pokazuju da bi Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija virusa korona, u ovoj godini trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,2 odsto, što je za kineske prilike inače vrlo slabo, dok bi Indija u 2020. trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,9 odsto.

MMF očekuje da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek sledeće godine, i to po stopi od 5,8 odsto.

Pri tom bi ekonomski rast u razvijenim zemljama trebalo da bude sporiji nego u zemljama u razvoju, odnosno razvijeni dio svijeta trebalo bi da ima ekonomski rast od, u prosjeku, 4,5 odsto, a zemlje u razvoju po stopi od 6,6 odsto.
Uprkos tome što ne očekuju dugotrajnu krizu, ekonomisti upozoravaju da se arhitektura svetske ekonomije u korona krizi počela da mijenja i da će nastaviti da se mijenja.

Korona kriza je, može se reći, unijela tektonske promjene u način funkcionisanja ekonomija, navodi portal.

Jedna od posledica korona krize biće, upozoravaju ekonomisti, proces dodatnog zatvaranja država i trgovinskih blokova.

Drugim rečima, evropski kapital će u budućnosti vjerovatno manje tražiti prilike na vanevropskim tržištima, a više se okrenuti ulaganjima u slabije razvijene evropske zemlje, i to iz jednostavnog razloga što neće željeti reprizu korona udara na kretanje robe. Najverovatnije će lanci nabavke biti skraćeni u budućnosti.

Druga posledica mogla bi biti, dodaju ekonomisti, smanjenje značaja uslužnih delatnosti, uključujući i turizma, na ekonomiju. Umjesto naglaska na usluge, „u modu“ će se vjerovatno vratiti reindustrijalizacija, što će podsticati i Evropska komisija.

Podaci o tako velikim stopama pada ekonomske aktivnosti mogu se slobodno okarakterisati kao urušavanje ekonomije.

Takav pad ekonomije posledica je pandemije virusa korona i „zaključavanja“ ekonomija.

“Ti podaci su dramatični, ali ipak nas ne vode u situaciju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog vijeka, kada je kriza trajala godinama. Sve će, naravno, zavisiti od kretanja virusa korona, ali vjerujem da se u sledećoj godini može očekivati brz oporavak“, objašnjava za Indeks ekonomski analitičar Damir Novotni.

I Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta slaže se s ocjenom da je pad u drugom kvartalu dramatičan. Ipak, on smatra da će Evropi za oporavak trebati malo više vremena.

„Sad vidimo da ovo neće biti tako kratkotrajno. Očekujem da bi se Evropa tek 2023. godine mogla vratiti na pretkrizne nivoe“, kaže Lovrinčević.

Related posts

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *