Informacije FBI-a: Grupa odgovorna za sajber napad na Crnu Goru iznudila više od 60 miliona dolara

Hakerska grupa “Cuba ransomware” iznudila je između decembra 2021. i avgusta 2022. godine više od 60 miliona dolara za otkupninu od žrtava, upozorili su zajednički američki Federalni istražni biro (FBI) i Agencija za sajber bezbjednost (CISA). U pitanju je hakerska grupa koju je Vlada Crne Gore optužila za sajber napad na ljeto ove godine, koji je nanio značajnu štetu.

Dokument FBI i CISA predstavlja nastavak upozorenja koje je FBI objavio u decembru 2021. godine, a koje je pomenulo da je dotad banda zaradila blizu 44 miliona dolara od plaćanja otkupnine nakon napada na više od 49 subjekata u pet kritičnih infrastrukturnih sektora u Sjedinjenim Američki Državama.

“Od tada je banda ‘Cuba ransomware” zaradila dodatnih 60 miliona dolara od napada na 100 organizacija širom svijeta, što je skoro polovina od 145 miliona dolara koje je tražila kao otkupninu od ovih žrtava”, prenosi portal “techcrunch.com” nalaze iz dokumenta FBI i CISA.

Ističe se da se od objavljivanja prvog upozorenja FBI u decembru 2021. godine broj američkih subjekata kompromitovanih napadima “Cuba ransomware” udvostručio, a otkupnine koje su tražene i plaćane su u porastu.

U avgustu ove godine, ova banda je bila povezana sa napadom koji je ciljao Crnu Goru a na udaru su bili vladini sistemi i druga kritična infrastruktura i komunalne usluge, uključujući sisteme za električnu energiju, vodovod i transport.

U trenutku napada, banda “Cuba ransomware” je tvrdila da je od crnogorskog parlamenta dobila “finansijsku dokumentaciju, prepisku sa zaposlenima u banci, kretanje računa, bilanse stanja, poreska dokumenta i izvorni kod“.

FBI i CISA su ukazali da je banda nedavno počinila napade u SAD i Velikoj Britaniji.

Pojedine institucije i dalje ne funkcionišu u punom kapacitetu, nadležni tri mjeseca ne pronalaze način da osposobe sistem

A nadležni ni tri mjeseca od sajber napada, nijesu našli pravi put da osposobe informacioni sistem Crne Gore, zbog čega pojedine institucije i dalje ne funkcionišu u punom kapacitetu.

Sajber napad na vladinu infrastrukturu ogolio je slabosti sistema. Nemogućnost sprovođenja javnih nabavki usporila je mnogo toga i vratilo nas nekoliko koraka unazad. Da li nam je sistem i dalje blokiran, provjerili smo u Ministarstvu javne uprave.

„Svi smo mi u nekom zaostatku sa svojim obavezama zbog hakerskih napada koje smo imali. Međutim, što se tiče samih tendera, tu nema nikakvih problema, upoznata je javnost kad smo podigli sistem za elektronske nabavke.No, iako je tehnički sada sve u redu, svjedoci smo da su mnoga kašnjenja javnih nabavki pravdana sajber napadom. Iz ministarstva prosvjete objašnjavaju da sistem obrazovanja sada funkcioniše po planu, iako je u prethodnom periodu bilo određenih kašnjenja“, kazao je Dušan Polović.

Kako je saopštio Spasoje Ostojić, dolazilo je do kašnjenja obavljanja tehničkih poslova.

„Kao što je nostrifikacija diploma, isplate naknada visokoškolcima u programu stručnog osposobljavanja, kašnjenje nekih tendera, ali ne u mjeri koja umnogome utiče“, kaže Ostojić.

Dok svijet ide u pravcu izbacivanja papira iz upotrebe, zbog posledica sajber napada, novinari i novinarke u Crnoj Gori su u poslednje vrijeme bili prinuđeni da svoje upite određenim državnim institucijama nose lično ili da ih šalju faksom.

Iz ministarstva javne uprave, s druge strane, poručuju da je i problem s mejlovima riješen:

„U pojedinim ministasrtvima nisu odrađeni u potpunosti, od strane kolega iz tih ministarstava, čišćenje tih računara po nekim našim preporukama i mi nismo onda u mogućnosti da ih pustimo na internet mrežu iz razloga bezbjednosti“, kazao je Polović.

No, sudski vještak Marko Lakić smatra da određene institucije, sajber napad koji se dogodio u avgustu, koriste kao izgovor za nerad.

„Hakerski napad je bio i prolazi polako. Bilo je nekih privremenih rješenja, gdje su neka ministasrtva preuzela GMAIL adrese da koriste. Tako da, na takav način, da je bilo volje, mogli su odmah da odgovore na vaša pitanja.U pitanju više izgovor nego baš neki veliki problem, koji nismo mogli da riješimo više od tri mjeseca od tih prvih hakerskih napada“, kaže Lakić.

Dok se utvrdi zbog čega i dalje neke institucije ne funkcionišu u punom kapacitetu, na čekanju je i procjena štete. Ranije su zvaničnici procijenili da bi taj iznos mogao biti između 100.000 i 2,5 miliona eura.

(RTCG/CDM)