„Povrće i zeleniš su u osnovi većine planova zdrave ishrane – ove namirnice smanjuju rizik od razvoja hroničnih oboljenja, podstiču pravilan rad mozga, srca i krvnih sudova“, navodi ruska gerijatrica Olga Tkačeva. „U povrću ima puno vlakana, vitamina, minerala i biološki aktivnih jedinjenja kao što su antioksidansi i organske kiseline. Što je raznovrsniji izbor povrća u tanjiru, to je i širi spektar fitonutrijenata koje unosimo u organizam“, navodi stručnjak. Koje se to povrće nalazi na spisku najzdravijeg za kardiovaskularni sistem?
Zeleniš i mahunarke
Spanać, zelena salata, kupus, lišće svekle, zelen – ove namirnice su izvor velikog broja vitamina, kao i folne kiseline, luteina i zeaksantina. Ukoliko želite da budete zdravi i da vaš kardiovaskularni sistem funkcioniše kao švajcarski sat, Tkačeva preporučuje da zeleniš svakodnevno konzumirate u neograničenim količinama. Isto važi i za mahunarke (pasulj, grašak, bob, soja, sočivo): „Praktično u svim ‘plavim zonama’ mahunarke su dio svakodnevne ishrane – dobra su alternativa mesu, a ujedno su bogate i nezasićenim mastima, vitaminima B grupe i gvožđem“, navodi stručnjak.
Fermentisano povrće
Tradicionalna zimnica, poput kiselog kupusa i krastavčića, turšije i drugog fermentisanog povrća, izuzetno je zdrava jer sadrži velike količine vitamina C. „Fermentisane namirnice su prirodni probiotici, a svi znamo da mikroflora organizma utiče i na imunitet i rad mozga i srčanog sistema. Kiseli kupus je, recimo, i odličan prečišćivač krvi“, dodaje Tkačeva u intervjuu za Komsomoljsku pravdu. Međutim, sa fermentisanom hranom ne treba preterivati – optimalno je da se tokom dana pojede par listova (ili kašika, zavisi od oblika) kiselog kupusa ili druge vrste zimnice, najbolje za večeru.
Pečurke
Pojedine vrste pečuraka sadrže vitamin D u formi ergokalciferola, koji je posebno važan u jesenjem i zimskom periodu kada imamo manje sunčeve svjetlosti, koja je prirodan izvor vitamina D. „Osim toga, pečurke su i glavni izvor beta-glukana – složenih polisaharida koji imaju snažno imunoregulatorno dejstvo i sposobnost aktivacije ćelija imuniteta koje su odgovorne za odbranu organizma od infekcija. Osim toga, beta-glukani dokazano smanjuju i nivo hroničnih upalnih procesa u organizmu, zahvaljujući čemu se održava i zdravlje kardiovaskularnog sistema i njegov pravilan rad.
(RT Balkan)
