Gori vatra puna srama: Mandić nadmudrio „karnevaliste“ i ogolio njihovo licemjerje

Piše: Redakcija Žurnala

Reakcija predsjednika Skupštine CG na spaljivanje lutke sa njegovim likom, bitno se razlikuje od prošlogodišnje kuknjave koje je „zgrožena javnost“ imala povodom spaljivanja lutke u Herceg Novom, prošle godine.

Naime, dok su neki mediji i „istaknuti pojedinci“ lamentirali nad „spaljivanjem Nikolaidisa“, mora se priznati da je Andrija Mandić na „njegovo“ spaljivanje reagovao duhovitije i primjerenije, upravo razgolitivši svo licemjerje organizatora „Kama sjutre“, pardon… kotorskog karnevala.

Evo Mandićevog odgovora u potpunosti:

„Ne znam kako da se zahvalim na ovakvo visokom poštovanju organizatora, ali mi je drago što je spaljivanjem lutke sa mojim likom izbjegnut skandal i posledice koje bi se napravile da je recimo spaljena lutka istaknutih građana Kotora, Radoja Zvicera ili Slobodana Kašćelana.

Došlo je vrijeme da u novoj i oslobođenoj Crnoj Gori vatre mržnje pretvorimo u plamenje ljubavi, dijaloga i pomirenja.

Neka moja spaljena lutka sa karnevala bude buktinja koja će osvjetljavati naš evropski put.“

Не знам како да се захвалим на овакво високом поштовању организатора, али ми је драго што је спаљивањем лутке са мојим ликом избјегнут скандал и последице које би се направиле да је рецимо спаљена лутка истакнутих грађана Котора, Радоја Звицера или Слободана Кашћелана.

Дошло је… pic.twitter.com/Osda6SEdiI

— Андрија Мандић (@AndrijaMandicDF) February 23, 2025

U nastavku, redakcija Žurnala prenijela je i tekst Milovana Urvana koji prenosimo u cjelosti

Gori vatra puna srama

Nu, moglo se očekivati da će još jedna karnevalska fešta na našem dijelu jadranske obale nekog obradovati. Ovoga puta, u Kotoru gradu, spaljen je karneval s likom Andrije Mandića, što je najviše obradovalo medije naklonjene liku i djelu Mila Đukanovića. Prvi su vijest objavili!

Nema sumlje, taj karnevalski odabir će biti tema u narednim danima. Nema sumlje, da se iza toga krije nešto što nije svojstveno karnevalima, a to je: k u k a v i č l u k! Opet se postigao efekat kao prije neku godinu kada je spaljena lutka s likom Dritana Abazovića. Da u političarima ergo treba tražiti uzrok društvenih, ekonomski i identitetskih problema, dakako da treba. Dočim, preskočiti prvog a početi od drugog ili od trećeg; preskočiti alfu i omegu svakog slamanja crnogorske privrede, pravosuđa, socijalnog mira i jedinstva, ne može se drugačije okvalifikovati osim kao kukavičluk, osim ako nije posrijedi i pomućenost razuma. Optužiti, makar i kroz karnevalski simboličku igru, Andriju Mandića da je, recimo, odgovoran za za sva „krivična djela“, djeluje kao posao urađen po narudžbi Mila Đukanovića.

Nu, od pamtivijeka smisao karnevalizacije iscrpljivao se u ritualnom spaljivanju kralja, kao simbola moći koja je eksploatisala, tiranijom kontrolisala život puka. To se moglo shvatiti kao način da se vlada i uprava podsjete da nijesu beskonačni, promjenljivi i nedodirljivi. Na koncu, takav gest je pretpostavljao ne samo čin hrabrosti, već i društvene osviješćenosti. Na koncu končeva, toga nije bilo dok je Đukanović bio formalni vladar. Nu, toga nema ni danas, jerbo Đukanovićeva ruka jošte vlada našim gradovima, istina svojim neformalnim rukama i organizacijama, što, velju, na koncu končeva još priteže svoje marionete da tancuju po taktu gosparovih interesa.

Bravo Kotorani!