Piše: Momo Joksimović
Nosioci vlasti koji krše Ustav i zakon-vode propasti.
Agencija za sprečavanje koruocije (ASK) je saopštila podatak da javni funkcioneri koji su 2017.godine dozvoljavali kontrolu bankovnih računa oko 70 odsto njih, u 2025.godini taj procenat iznosio je svega 31 odsto.
ASK je analizirao da od 10.931 izvještaj o prihodima i imovini, podnijeto prošle godine, saglasnost za pristup njihovim bankovnim računima dalo je svega 3.366, što iznosi 31 odsto.
Prema zvaničnim podacima, 2017.godine, 71 odsto funkiciinera je dozvoljavalo uvid u bankovne račune. Naredne 2018.godine taj procenat je 60 odsto, 2019.je pao na 57 odsto, 2020. godine 53 odsto, 2021.godine 50 odsto, 2022.godine 47,2 odsto, 2023. godine je 43 odsto, a 2024.godini taj procenat je 39,1 odsto.
Interesantno je da kod dubinske provjere obaveznika i njihove dokumentacije, kod svakog slučaja je utvrđeno moguće kršenje zakona, stoji u izvještaju ASK-a , što duboko zabrinjava. Kuda to država ide.
Dakle, 2017.godine, oko 70 odsto javnih funkcionera je dozvolilo uvid u svoje bankovne račune. Osam godina kasnije, 2025.godine, taj procenat je pao na oko 30 odsto. Nije dakle da ima napredka—nego ima nazadovanja. I to otvorenog bez stida, bez morala, bez zadrške.
Šta to znači u praksi.
Da većina onih koji upravljaju državom ne prihvata kontrolu. A onaj ko ne prihvata kontrolu—ne poštuje ni zakon, ni građane, ni državu.
Ovo je suština problema: nije više riječ o pojedinačnim zloupotrebama, nego o sistemu koji štiti netransparentnost i nekažnjivost.
Građani plaćaju poreze, pune budžet, trpe inflaciju i siromaštvo, a zauzvrat dobijaju poruku da nemaju pravo ni da znaju kako se ponašaju oni koje plaćaju.
To nije demokratija. To je simulacija države.
U Ustavu piše, da je Crna Gora država građana. Ali u stvarnosti-građani nemaju kontrolu, nemaju uvid , nemaju moć. I zato je ta odrednica mrtvo slovo na papiru.
Pravi uzroci su duboki i opasni :
*instituicije su zaraobljene i zavisne
*zakoni se primjenjuju selektivno
*kontrolni mehanizmi postoje samo formalno
* politička volja za redom i odgovornosti –ne postoji
*sistem nagrađuje lojalnost a ne zakonitost.
Kada funkcioner odbije kontrolu i ne snosi posledice-to više nije propust. To je poruka: „ mi možemo šta hoćemo“.
I zato građani danas nijesu samo nezadovioljni- oni su ljuti, razočarani i sve više ubijeđeni da su sami protiv sistema.
Ako se ovo ne zaustavi, posledice su jasne:
*Potpuno urušavanje povjerenja u instituicije
*jačanje apatije ili radikalizacije
*odlazak ljudi i gašenje perspektive države
Rješenja su poznata—ali zahtijevaju hrabrost:
*Obavezan uvid u imovinu i račune, bez izuzetka
*Automstke i stroge sankcije za svako odbijanje
*Stvarna nezavisnost kontrolnih institucija
*Javno i transparentno izvještavanje dostupno svim građanima
*Uključivanje građana u nadzor a ne njihovo isključivanje.
Ovo nije tehničko pitanje, niti pitanje tumačenja zakona, nego svjesno kršenje od onih koji bi trrebali da ga brane i štite. Kada nosioci vlasti krše Ustav po mjeri svojih interesa, država prestaje da bude pravna ,a postaje privatna svojina. Zakon koji važi samo za građane, a ne i za vlast, nije zakon-to je oblik tihe diktature.
Umjesto vladavine prava, dobijamo vladavinu ljudi, i to onih koji su iznad instiucija i iznad odgovornosti. Dok se Ustav tumači i prekraja po potrebi pojedinaca, povjerenje građana se urušava, a država slabi iznutra.
Bez jednake primjene zakona na sve, svaka priča o demokratiji postaje prazna farsa.
Ovakvo ponašanje vlasti nije samo loša poruka—to je direktan udar na temjelje države. Ovo je pitanje da li država postoji za građane-ili protiv njih.
Građani i poreski obveznici se moraju izboriti, sve ono što oni plaćaju mora biti na vidjelo, na dlanu, ništa nema skriveno. Niti smije biti.
Postoji samo istina: sistem, ne štiti zakon-nego one koji ga krše. I zato je vrijeme da se stvari nazovu pravi imenom—i da se konačno počnu mijenjati.
(Mišljenja i stavovi iz rubrici Kolumne/Drugi pišu nijesu nužno stavovi redakcije Borbe)
