Finale bez trunke neizvjesnosti. Tako bi, u najkraćim crtama mogao da se opiše sinoćnji derbi za trofej Kupa Radivoja Koraća u kojem je Crvena zvezda nadigrala Partizan rezultatom 85:68 (20:13, 29:15, 18:18, 18.22) i odbranila Žućkovu levicu.
Istorija se pisala sinoć u niškom Čairu. Crvena zvezda je ostvarila najubedljiviju pobjedu u svim finalima nacionalnog Kupa koje je igrala tokom 21. vijeka! Dosadašnji rekord glasio je 15 poena protiv Hemofarma 2006. godine. Partizan ostaje bez zvanja osvajača u Nišu prvi put posle tri godine, dok je Crvena zvezda stigla do osmog zvanja pobjednika ovog takmičenja u trećem milenijumu, šestog od 2013. godine.
Kalinić je utakmicu završio sa 18 poena, četiri asistencije i tri skoka. Volters je dopisao 14 poena i po četiri uhvaćene i podijeljene lopte. Holins je napravio dobre stvari sa 15 poena i pet asistencija, dok je Marković dodao 13 poena. Ognjen Dobrić je dopisao devet poena i četiri asistencije u tri skoka. Kod Partizana 19 poena Lesora i četiri skoka. Mur je imao 11 poena i pet asistencija. Panter 14 poena uz četiri izgubljene lopte, a Ledej 10 poena.
Partizan nije imao nikakvo rješenje za postavku Crvene zvezde, koja je gotovo svih 40 minuta držala ritam uz manje oscilacije, što je za utakmice ovakvog značaja i te kako bitno. Još jednom se pokazalo koliko Crvena zvezda dobro izgleda kada dve vodeće karike ekipe funkcionišu kako treba. Nikola Kalinić i Nejt Volters pripremili su teren za ubedljiv trijumf i učinili da večeras na terenu postoji samo jedan tim. Bili su Zvezdini lideri u pravom smislu te reči, preuzimali odgovornost u napadu i davali smisao svakoj odbrani na gornjoj skali fizičkih mogućnosti. Da se neko ne uvredi, ali delovalo je kao da Dejan Radonjić na parketu ima “pit bulove“, a takav naboj motivacije, želje i snage Partizan je mogao da isprati samo u nekoliko kratkih sekvenci. S takvim stavom Parni valjak nije mogao da se nada boljem rezultatu…
Uz vodeći Zvezdin tandem najvažniji činioci večerašnje pobede bili su Stefan Marković i Ostin Holins, zbog čega će navijači biti posebno zadovoljni. Pogotovo onim što je Marković napravio sa tri trojke koje su na duže staze usporavale protivnika. Holins je večeras trčao kao da faktor umora ne postoji i uradio je veliki posao za ekipu. Atomsku su energiju “prosuli“ na parket Čaira i učinili sve što je bilo potrebno da se niko izuzev Dalasa Mura, pa čak ni Kevin Panter koji je prethodno veče ubacio 29 poena, ne istakne. Večeras je Panter izvukao Partizan iz početne dubioze, ali je potom nestao… Zbog toga je Zvezda mogla da preživi Murove realizacije.
Nije preterana čak ni konstatacija da je utakmica rešena već posle nekoliko uvodnih napada utakmice. Partizanovi košarkaši kao da nisu bili spremni na žestok pritisak sa druge strane i sve im je brzo krenulo naopako. Prve poene ubacio je Mur, posle šest uzastopnih promašaja i Zvezdinih 10:0 kojim je utaban put za nastavak susreta. Kevin Panter jednostavno nije dobio potrebnu ispomoć ni od jednog saigrača. Zek Ledej jebio u potpunom kontraritmu i prva četiri šuta nisu prošla, što ga je uvelo u veliki problem. Kasnije je uspeo da uhvati kakav-takav ritam, baš kao i Matijas Lesor koji je takođe dugo van prave funkcije za tim, ali je već bilo kasno… Nije samo role Ledeja i Lesora bile sporne, Partizan je posle tri utakmice u isto toliko dana izgledao kao izduvan “balon“. Aleksa Avramović, Uroš Trifunović i Balša Koprivica ostali su bez značajnijeg učinka, a problemi su se slagali jedan na drugi.
Mnogo je nedostajao ekipi Alen Smailagić, koji je kraj klupe posmatrao rasplet utakmice, ali teško da bi protiv ovakve Crvene zvezde pomogao i nekadašnji igrač Golden Stejta. Razlika u kvalitetu je večeras bila prevelika. Željko Obradović je sve vreme pokušavao da podigne ekipu na neki način, ali nije uspeo. Ostaje nejasno, a verovatno će biti poznato na konferenciji za medije, zašto je Nemanja Dangubić odigrao samo pet minuta jer je i njegov izostanak dodatno skratio rotaciju. Ponajviše jer kapiten Rade Zagorac, Dušan Miletić i Tristan Vukčević nisu dobili ni sekund.
Partizan nijednom tokom ove utakmice nije vodio. U prvom poluvremenu dao je 28 poena uz 11/28 iz igre, 2/10 za tri i devet izgubljenih poseda. Poslednji put kada je bio blizu rezultatskog preokreta, na semaforu je stajalo 13:11, na dva i po minuta do kraja prve četvrtine. Jednocifrena razlika je viđena kod rezultata 29:20 nakon što je Mur pogodio uz kontakt sa Dobrićem za dodatno slobodno bacanje.
Do kraja poluvremena bilo je nešto više od sedam minuta. Zvezda je ubrzo dodala gas i najavila pobedu. Dejan Davidovac pogađa parabolu nakon što se Rodion Kuruc uspavao, u sledećem napadu Marković trojkom odvodi Zvezdu na +14 (34:20), da bi Partizanova brana pod košem ubrzo potpuno oslabila i pukla… U naredna tri minuta Zvezda je preko Kalinića, Ivanovića i Ognjena Kuzmića, koji je i ovog puta bio bitan element unutrašnje igre, otišla na +23 (49:26) i nije delovalo da Partizan može da se vrati. Ubrzo se to i potvrdilo na delu, dok je na delu tribine sa Zvezdinim igračima trajalo slavlje…
Utakmicu je pre vremena završio Zvezdin strateg Dejan Radonjić zbog dve tehničke greške u dva odvojena slučaja, po jednom u oba poluvremena. Nije to previše zabrinulo crveno-bele jer se razlika vrtela oko 20 poena, a njegov prvi pomoćnik Goran Bošković je završio posao do kraja. Radonjiću je ovo peti nacionalni kup u Crvenoj zvezdi i ukupno 13 trofej na mestu gde je svoje ime upisao zlatnim slovima…
Da li je razlika od 17 poena realna? U ovom trenutku možda i jeste. Uostalom i prvi derbi završen je sa distancom od 15 poena. Biće slika jasnija i kada se bude podvlačila crta kompletne sezone u junu, svakako Crvena zvezda je pokazala nesporan kvalitet i da je dostojan titule osvajača Kupa Radivoja Koraća. Istini za volju, ovako ubedljiv rezultat nije mogao unapred da se očekuje. Ne, pošto je u prethodnih devet izdanja Kupa Radivoja Koraća samo dvaput razlika bila 10 poena ili veća.
Ali, Zvezda je definitivno bolja od večitog rivala i to je večeras potvrdila.
