piše: Feđa Pavlović
Crnoj Gori je mjesto tamo gdje je oduvijek i bila – u Evropi, rame uz rame sa svim drugim suverenim evropskim državama. Ta Evropa, čiji smo neotuđivi dio, označava ono što je Špengler zvao „civilizacija“ – Evropa je naša duhovna domovina, naš idejni i istorijski horizont.
Evropa NIJE današnja Evropska Unija. Niti će nam evropejstvo dati, niti nam ga mogu osporiti neizabrane briselske tehnokrate. Evropa su Vergilije, Dante i Gete. Kant, Hegel i Niče. Mocart, Verdi i Vagner. Njegoš i Šekspir. Filip Višnjić i Homer. Uroš Tošković i Pikaso. Šćepan Mali i Čezare Bordžija. Konte Zanović i Kazanova.
Šta o toj Evropi znaju briselske tehnokrate i domaći zastupnici velikoevropske ideologije? Jako malo. Ko vjeruje da će nas, nakon svih vjekova bitisanja naše zajednice na evropskom tlu, u evropskom civilizacijskom okviru, sam čin pristupanja Evropskih Uniji – i odricanje suvereniteta koje taj čin nosi – načiniti išta ‘evropskijim’, taj ni Evropu ni Crnu Goru ne poznaje ništa bolje nego li te briselske tehnokrate.
A, ako će nas u Evropsku Uniju ugurati politika jednoga Mila Đukanovića, onda – što se mene tiče – možda je bolje da ne ulazimo.