Evropska unija se ponaša kao „đavolji advokat“ Kijeva kada je riječ o njenom učešću u dijalogu za rješavanje ukrajinske krize koje je pokrenula Amerika s Moskvom, a istovremeno čini sve da do dogovora o okončanju sukoba ne dođe.
Ovako ukratko zvuči zaključak publiciste i geopolitičkog analitičara Igora Ivanovića nakon što je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kritikovala ponašanje Evrope, optužujući je da pokušava da osujeti političko-diplomatsko rješenje sukoba u Ukrajini do kog pokušavaju da dođu Moskva i Vašington.
Providno ponašanje EU
Ivanović za Sputnjik kaže da je Zaharova apsolutno u pravu i da se jasno vide namjere Evrope iako, kako napominje, nije siguran da cijela Evropa tako misli.
„Bar Slovačka i Mađarska su na poziciji da se dođe do rješenja, i vjerovatno da ima još država koje nisu zainteresovane da se taj sukob nastavi jer shvataju kakve bi mogle da budu nesagledive posljedice. Međutim, očigledno je da tri vodeće evropske sile nisu zainteresovane za to. Takođe je čudno i što se gura u pregovore Velika Britanija koja je izašla iz EU. To što mrze Rusiju nije dovoljno da bi sjedjeli za pregovaračkim stolom. Ali ako su oni sponzori tog „huškanja“ onda neka snose troškove sponzorisanja Kijeva, ako se već u njihovo ime tamo gine,“ kaže Ivanović.
Želja za učešće u pregovorima a u isto vrijeme želja da se sukob nastavi je još jedna kontradiktornost Evrope, što je, kako napominje publicista, i dokaz da ona u stvari nema svoj plan za rješavanje ove krize.
„Najproblematičnija tačka je ta što nema logičnog objašnjenja zašto se zalažu za nastavak rata kad je pobjeda Ukrajine na bojnom polju nemoguća. Da bi Evropa nastavila da finansira Ukrajinu u ratu, ona mora da pokuša da otme zamrznutu rusku imovinu što bi sigurno ostavilo nesagledive posljedice,“ smatra Ivanović.
Šta Tramp hoće od EU
Osim toga, to je, kako kaže, ogroman rizik i nešto što se nije desilo ni tokom dva svjetska rata, jer bi u tom slučaju i Rusija imala šta da konfiskuje.
„Tako da je nerazumljiv evropski plan da nastavi rat u kome Rusija svaki dan osvaja po neku teritoriju i ima sve parametre za konačno dobijanje rata,“ dodaje on.
Znajući sve to, pitanje je treba li uopšte Tramp da prihvati da Evropa bude uključena u dijalog koji bi trebalo da zaustavi, a ne da produži sukob u Ukrajini. Ivanović na ovo ima sledeći odgovor:
„Na pravi odgovor na ovo pitanje ćemo morati da sačekamo da vidimo da li ju je uključio samo da bi imao formalno saglasnost za svoj plan ili ju je uključio da bi ona imala stvarno pravo na modifikaciju njegovog plana. Politički bi bilo pismenije imati neku vrstu evropske saglasnosti, ali ako Evropa želi da nastavi sukob… Ključna stvar je sada u Ukrajini da li će Zelenski poslušati EU i nastaviti sukob, ali ovoga puta uz znatno manju američku pomoć, ili će prelomiti i odlučiti se da potpiše neku vrstu američkog plana koja može da se posmatra kao kapitulacija Ukrajine, ali je svakako manja šteta od onoga što se može dogoditi za mjesec ili dva ili za pola godine,“ ocjena je Ivanovića.
Upitan može li Evropa uopšte da pokvari mogući dogovor Moskve i Vašingtona o okončanju sukoba u Ukrajini, naš sagovornik kaže:
„Može, ako obeća Zelenskom nastavak finansiranja sukoba i obeća još neke vojne projekte. To može da se desi ako ukrajinski režim to prihvati što bi značilo odricanje od američke pomoći. Tako da Kijev o tome odlučuje, ali svaki ovakav potez bi nosio sa sobom ne male rizike,“ zaključuje on.
O čemu EU razmišlja u stvari
Ivanović smatra da Evropa računa da će sigurno vratiti jedan dio ukrajinskih izbjeglica kući i da će jedan dio migranata možda nekim finansiranjem i obećanjima dobiti papire i biti poslat na ukrajinsko ratište.
„To može biti koncept za još nekoliko mjeseci produžavanja sukoba od strane Evrope u Ukrajini. Ali njihova psihologija očito nije psihologija dugoročnog sagledavanja ukrajinskog problema, već se uglavnom svodi na tu vrstu kratkoročnog razmišljanja kako kupiti još nekoliko mjeseci rata. U tom slučaju mogu da pokvare,“ zaključuje on.
Ivanović objašnjava da tolika slepa odanost Kijevu od strane Evrope ima za podlogu to da EU ima Ukrajinu kao teritoriju sa koje bi u budućnosti, u nekoj njihovoj zamisli, pokušali da kontrolišu Rusiju.
„Jedno je Rusija sa Krimom, drugo bez Krima, ili bez Donbasa i ostalih regiona. Onda bi Evropa na neki način uvukla Ukrajinu u NATO i od Ukrajine stvorila antirusku trajnu teritoriju i u takvom razmišljanju Evropa vjeruje da bi bar znatno efikasnije mogla da „kontroliše“ Rusiju nego kada Ukrajina nije u NATO paktu i kad ima manju podršku,“ kaže on.
Zaharova je rekla da se u pozadini inicijative Vašingtona podiže informativna buka — što se, kako je istakla, uvijek dešava kada na Zapadu nešto ne ide po planu.
