El Klasiko – bitka važnija od drugih

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Budimpešte)

Stajala je Srbija poviše od ostalih, najvredniji trofeji bili su skladišteni u jednoj riznici. Svi do jednoga bili su poređani u Beogradu, u srpskoj prestonici visile su zlatne olimpijske, svetske i evropske medalje. Tih godina Srbija je bila nedodirljiva, jaka kao crna zemlja, odbijala je napade i čuvala trofeje do – Budimpešte. U njoj je višegodišnji teror započeo, u njoj se i završio. Prvu od tri krune Delfinima skinula je Hrvatska, pokazala ostatku sveta da su srpski vaterpolisti od krvi i mesa, da nisu nepobedivi.

Pet godina kasnije Srbija će udariti na Hrvatsku na Svetskom prvenstvu, opet na istom mestu – na Margit Sigetu. Jedna era je okončana, a Delfini u novu ulaze kao olimpijski šampioni i sa namerom da od prvog dana postave stvari na svoje mesto, dobiju El Klasiko (16.00, RTS 1) i krenu u objedinjenje pehara čije osipanje je krenulo posle antologijskog polufinala planetarnog šampionata. Nakon svetske ostala je Srbija i bez kontinentalne krune, a ovoga leta ima priliku da ponovo bude vladar univezuma i prigrli dve titule koje su joj iskliznule iz naručja.

Od tog čuvenog polufinala u kom je Hrvatska prekinula dominaciju Srbije, mnoštvo stvari se promenilo, prevashodno u igračkom kadru obe ekipe, jer glavnokomadujući su isti – Dejan Savić i Ivica Tucak. Iz sadašnjih sastava akteri polufinala bili su Branislav Mitrović, Sava Ranđelović, Nikola Jakšić, Dušan Mandić – u završnici postigao gol za izjednačenje, ali je u većem delu meča bio neutralisan, baš kao i Filip Filipović – Viktor Rašović, dok su kapicu Hrvatske nosili Loren Fatović, Marko Bijač – sakupio nekoliko izvanrednih odbrana u finišu – Ivan Krapić i jedan od heroja – Ante Vukičević.

Gol vredan prolaska u finale delo je Mara Jokovića, koji je uz Sandra Sukna sa tri precizna hica bio najefikasniji akter El Klasika, a Barakude su do preokreta stigle pogocima Anta Vukičevića. Sada i Srbija i Hrvatska imaju nove uzdanice, ali i na ovom Svetskom prvenstvu su među najefikasnijima neki od igrača koji su te 2017. godine delili megdan.

Za razliku od Hrvatske, koja je put do najboljih osam na takmičenju tražila kroz osminu finala, gde je odigrala najbolji meč do sada, Srbija je osvajanjem prvog mesta kupila mir i više dana za regeneraciju. Delfini nisu plenili igrom u Segedinu, jasno se videlo da uloge nisu iskristalisane, ali rezultati su tu. U prvoj fazi turnira olimpijski šampion imao je posle Španije najbolju gol-razliku na Svetskom prvenstvu (+24) i kolo pre kraja blindirao je prvu poziciju. U pohodu na plasman u četvrtfinale najproduktivniji bio je Strahinja Rašović sa devet datih golova, od kojih je dve trećine isporučio Kazahstanu.

Dušan Mandić je tresao mrežu svim protivnicima u grupnoj fazi. U derbiju sa Amerikom za prvo mesto prikazao se u najboljem svetlu, postigao je četiri gola, i sa još tri u iduća dva meča učvrstio se na drugoj poziciji. Jedino je još Radomir Drašović davao makar gol po meču, a na koncu ih je imao pet. Podjenak broj preciznih hitaca imali su i debitanti na Svetskom prvenstvu – Nikola Lukić i Marko Radulović.

KAKVA GOD ODBRANA DA BUDE, HARKOV ĆE ISPUNITI KVOTU

Čekali su u Vaterpolo savezu Hrvatske godinu dana na Konstantina Harkova, dobio je Rus dozvolu da promeni sportsko državljanstvo i postane član Barakuda, i taj potez ispostavio se kao pun pogodak za obe strane. Strašni levoruki šuter, kakvih je malo u današnje vreme, se na prvom velikom turniru nametnuo kao lider. U Mađarskoj je prvi strelac Hrvatske sa 13 golova – Ivan Krapić ima četiri manje, a univerzalac Marko Žuvela je na koti šest – i uvek prva opcija u napadu.

Koliko god se protivnici trudili da zatvore prostor Harkovu i usmere loptu na zgodnu stranu, Rus pronađe način da odapne strelu. I neće biti iznenađenje ukoliko se Srbija opredeli za kontrolisanu štetu, pusti ga da šutira i odluči da pokrije druge igrače. Harkov ima prosek od preko tri gola po meču, ali i uzima ogroman broj šuteva. Opalio je čak 27 puta, samo protiv Gruzije u nokaut fazi deset.

OKRŠAJ LEVORUKIH TERMINATORA

Dušan Mandić (©MN Press)

Glavne uzdanice Srbije i Hrvatske u četvrfinalu biće zlatne levice. Nekada su rat vodili sa jedne strane Filip Filipović i Dušan Mandić, a sa druge Maro Joković. Sada je kod Delfina knjiga spala na jedno slovo, dok je Dubrovčanin po završetku repezentativne karijere dobio dostojnu zamenu. U Budimpešti su Dušan Mandić i Konstantin Harkov predvodnici nove generacije i igrači posle čijih zamaha i finti navijači i pre no što lopta zanjiše mrežu skaču na noge.

Biće to obračun levorukih ubica koji do sada nije viđen na ovom šampionatu. Lideri Srbije i Hrvatske su definitivno među najubitačnim šuterima druge decenije trećeg milenijuma, a sa njima pod ruku može i mađarski duo Gergo Zalanki – Marton Vamoš, koji predstavlja udarnu snagu domaćina. Od Kotoranina i Rusa se očekuju simultanke, ali daleko od toga da su jedini koji mogu da uđu u seriju.

SVESTRANI MOMCI JAKŠIĆ I ŽUVELA IMAĆE BITNE ZADATKE

Uz Mandića gotovo svi protivnici apostrofiraju Nikolu Jakšića kao veliku opasnost, najčešće ih svrstavaju u isti koš, sa akcentom na igrači svetske klase. Prefinjena tehnika, mogućnost pokrivanja više pozicija, kreiranje napada, spuštanje kod stative i ispomoć na centarskoj poziciji – sve te vrline, a i mnoge druge posebnosti, Jakšić poseduje. Zlata vredan bio je Srbiji otkako je ušao u krug standardnih reprezentativaca i u balkanskom klasiku će imati bitnu ulogu, to je sigurno.

Ima Nikola Jakšić veću slobodu, često odigra i kao spoljni, ne samo na bekovskoj poziciji, a u Hrvatskoj se rađa igrač sličnog profila. Ili bolje rečeno već je tu i preuzeo je konce. Marko Žuvela treći je strelac Hrvatske na prvenstvu, podjedanko dobro može da odigra i kao bek i kao centar, i tako napravi havariju na liniji dva metra. Ima Ivica Tucak spremljene specijale za prvotimca dubrovačkog Juga, pokušaće da ih proda, a Žuvela će morati da vodi računa o ličnim greškama, jer jedan nepromišljen potez mogao bi da napravi strahovit problem Barakudama. Odluke o ublaženju kazne Rinu Buriću nema, Hrvatska će imati igrača manje u protokolu i Marko Žuvela će biti jedini klasičan bek. Uskakaće Ante Vukičević – možda još neko – biće mu ispomoć, ali odsustvo Burića i kraća rotacija nisu sitnica, jer talentovani bek je i te kako umeo da doprinese u napadu.

Mnogo je faktora koji mogu prelomiti El Klasiko, a glavni će biti mentalni sklop ekipe i reagovanje na uzavrelu atmosferu i tenziju.

(Mozzart sport)