Ko nam je onomad obećavao da ćemo biti ekonomski tigar? Ko je onomad cio svoje postojanje sveo na to da se povećaju plate i penzije? Koga su građani tako žustro pohrlili da glasaju ne bi li dobili veća mjesečna primanja? Spajiću, tebe. Nadali su se boljem životu. A izvisili.
Najgore su prošli naše bake i djedovi. Živote posvetili tome da odgoje generacije i generacije, da obezbijede za budućnost ove zemlje. Mučili se kroz život i radili pošteno. Preživjeli raspad zemlje u kojoj su živjeli, ratove devedesetih, NATO bombardovanje (oh, izvinjavamo se mlogo, o tome ne smije da se priča) i šta sve ne, a sad po stare dane jedva sastavljaju kraj s krajem.
Umjesto da nam stari kao što tradicija nalaže budu svetinja, da ulažemo u njih kako bismo im vratili makar djelić onoga što su oni uradili, naši penzioneri muče se da prežive svaki mjesec. Ljekovi, pregledi, računi, hrana, sve u krug. Neko sitno zadovoljstvo koje bi im ispunilo penzionerske dane misaona je imenica. Dvije godine je prošlo kako se penzije ni centa nisu povećavale.
I kad je više dozlogrdilo, kad je postalo jasno da su obećanja PES-a iz prethodnih godina puštena niz vodu, a izbori se približili, Spajić se sjetio da treba nešto učinjeti. Dva evra za naše bake i djedove. Da imaju za jedno malo ukusnije pecivo u mjesec dana. Ostatak mjeseca, koga briga? Spajića, eto nije briga sigurno.
Toliko vrijedi Spajić .2 eura.A drži novčanik jedne države .Do kolapsa.
Nije samo premijer odgovoran nego svi iz parlamentarne većine, uključujući i Srbe, Albance, Bošnjake.
Да ли господин Вешовић може да нам каже колика му је пензија, колико прима као члан одбора фонда ПИО, и колико прима у удружењу пензионера?
Онда ћемо разумјети зашто се овако пежоративно није обраћао владама за вријеме ДПС-а, када су пензије већином биле по 190 евра, а рачуни за струју преко 100.