Dr Grujičić na godišnjicu NATO bombardovanja: Tihi rat traje, tek ćemo platiti danak

0

Danas je tačno 22 godine od NATO agresije nad SR Jugoslavijom, a profesorka dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) kaže da nas i ovaj 24. mart podsjeća na nekoliko stvari, a između ostalog i da, ako uzmemo zdravlje naših ljudi, tihi rat i dalje traje. Agresija posle agresije.

Više od dvije decenije kasnije, imamo dupliran broj oboljelih na godišnjem nivou, sve agresivnije tumore koji ne raguju na terapije, sve više oboljelih mlađih generacija, i što je najviše zabrinjava, sve više djece.

Prof. Grujičić je ubijeđena da u povećanom broju oboljelih od malignih bolesti ima uticaja osiromašenog uranijuma, ali ističe da nije on jedini krivac, već i zagađenje. A, s obzirom na to da smo u epidemiji korone i dalje, kaže da ćemo kada je o karcinoma riječ tek platiti danak kovida 19, jer se mnogi plaše da idu kod ljekara.

Ovaj dan nas podsjeća na to da je jedna država usred Evrope bez ikakve odluke i uz puno kršenje međunarodnog prava bombardovana i razorena. Da su civili ubijani, da su rušene škole, bolnice i putevi. Da je pokušano da se od terorista naprave legitimni predstavnici i kriminalna država na teritoriji suverene države Srbije. Kao i na to da je ovo tihi rat koji i dalje traje, agresija posle agresije – kaže prof. dr Grujičić za Telegraf.

Podsjetila nas je na zvanične podatke obolijevanja od karcinoma pre bombardovanja, i poredila ih sa sadašnjim.

– Prije bombardovanja se ta brojka kretala oko 19.000, dok je danas oko 35.000 oboljelih na godišnjem nivou. Međutim, treba uzeti u obzir da je tada bilo mnogo više neprijavljenih slučajeva, tako da je i taj broj veći, kao što je i danas taj broj, nažalost, daleko veći.

Prije svega, karcinomi pluća, ali ono što je mene iznenadilo, to je karcinom dojke kod mladih žena. Znala sam da je taj broj oboljelih ogroman, ali ne i u toj meri dok nisam došla u IORS. I ono što je tragično, to je da je sve veći broj mladih žena. Zato je vrlo važno da idu redovno na preglede i kontrole, da nauče da se same pregledaju.

– Mislim da ćemo što se tiče malignih bolesti, tek platiti danak zbog korone. Puno ljudi se plaši da ide na redovne preglede i kontrole plašeći se korone i to će nam doći na naplatu u narednom periodu – objašnjava prof. dr Grujičić.

Prema njenim riječima, godišnje nam od posledica malignih bolesti premine više od 20.000 ljudi, ali je ona mišljenja da je taj broj i veći:

– Ono što je dobro je što se u poslednjih nekoliko godina zaista ulaže dosta u nove aparate za liječenje, kao i terapije. Životni vijek pacijenata sa malignim bolestima se sve više povećava i ide se ka tome da maligne bolesti budu nešto sa čim se normalno živi, uz adekvatnu terapiju.

Naravno, potrebno je mnogo više, još bolja organizacija u čitavoj Srbiji, od Subotice do Prizrena, takođe, i mnogo veća disciplina i svijest cjelokupnog društva. I ono za šta se moj tim i ja trenutno borimo – nova zgrada Instituta za onkologiju i radiologiju, to je neophodno, i mislim da ćemo uspeti da do kraja godine započnemo taj projekat.

Mnoge bolesti pogađaju i decu

Mnoge bolesti koji se pojavljivale samo kod starije populacije, sada nemaju pravila, jer se, prema riječima naše sagovornice, nažalost, pojavljuju i kod djece.

– Nažalost, tumori su sve agresivniji. Neke standardne terapije na koje su reagovali odlično, poslednjih godina ne reaguju, moramo da mijenjamo terapije. Sve je više obolele djece. Podatak koji smo dobili prije tri godine od Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” je da je u Srbiji broj oboljele djece 2,5 puta veći od proseka u Evropi. Onda mi se nameće pitanje zbog čega? Dakle, morao je da postoji neki incident koji je na to uticao, a to je NATO agresija i sveukupno zagađenje koje je nastalo poslednjih 20-ak godina – kaže profesorka i ističe da je apsolutno ubijeđena da je osiromašeni uranijum imao uticaj na povećano obolijevanje od karcinoma:

– I ne samo od osiromašenog uranijuma (OU), već od svih zagađenja koja su tada nastala, koja su još opasnija od OU. Ne smijemo zaboraviti bombardovane rafinerije, trafo stanice, fabrike oružja. Tom prilikom je u vazduh, zemlju i vodu otišla velika količina kancerogenih materija. Pored toga, poslednjih 20 godina je povećano i generalno zagađenje vazduha, zagađenje rijeka, što je dovelo do povećanja broja pacijenata.

Na pitanje dokle se stiglo sa borbom da se dokaže da je osiromašeni uranijum krivac za povećan broj oboljelih od malignih bolesti, kaže:

– Nažalost, i na našu sramotu kao države i društva, stoji se u mjestu. Posle potpisivanja sporazuma četiri ministarstva i inicijativnog odbora više od 100 naučnika, sve je stalo. Nije se napravio nijedan korak. Ja mogu da razumijem da postoje veliki pritisci na našu državu da to ne radi, ali to nije pitanje politike, to je pitanje zdravlja ljudi. Mi rezervni narod nemamo, a ako nećemo da čuvamo ovaj koji imamo, čemu onda i politika i sve? Razumem da postoji kompromis oko mnogih političkih pitanja. Ja sam ljekar, ne političar, neću sada da zalazim u ta pitanja, ali kada je pitanje zdravlja ljudi, tu nema kompromisa koliki god da je pritisak i koliko god da je teško da se nešto realizuje. Kada je to u pitanju moj tim i ja smo spremni da idemo do kraja.

I prošle, kao i ove godine na godišnjicu bombardovanja, Srbija je bila u epidemiji virusa korona. Tada je profesorka Grujičić rekla da ništa manje štete od bombardovanja nemamo od virusa korona, ali da je osiromašeni uranijum podmukliji. S obzirom na to da epidemija još traje, pitali smo je da li je i dalje istog mišljenja.

– Da, smatram da su OU podmukliji kao i hemijska i druga zagađenja, što ne umanjuje opasnost korone. Razlika je što je bobra sa koronom stvar discipline društva, sada postoji i vakcinacija. Dakle, isključivo zavisi od nas kao društva koliko ćemo se uspješno boriti sa ovim virusom. Sa druge strane, zagađenja su ušla u osnovne elemente naših života – vazduh, vodu i zemlju. Dovoljno je da neka čestica uđe u organizam, da miruje godinama i da se aktivira posle dugo vremena, da zdravu ćeliju pretvori u malignu i svi smo u riziku. Utoliko smatram da je podmuklije – rekla je prof. dr Grujičić.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.