Dobrosavljević: Lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije su jako svjesni da im Evropa nudi samo jedan veliki štap, ali bez šargarepe

Samit EU Zapadni Balkan održao se u četvrtak u Briselu ali evropski zvaničnici nisu poslali ni jedan pozitivan signal za Srbiju, Albaniju i Sjevernu Makedoniju. Sjeverna Makedonija i Albanija nisu dobile datum početka pregovora za članstvo a Srbiji su ponovo uputili samo ucjene da uvede sankcije Rusiji.

Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević tvrdi da ne misli da je ovo dramatičan šamar i misli da su lideri 3 zemlje, između ostalih i Srbije, bili jako svjesni toga da je ovo sve jedan veliki štap.

„Ovo je jedan bezbjednosni štap kojim se ovaj prostor na neki način stavlja u sferu jednog od budućih globalnih blokova ali da ne bude dileme, na štapu nema nikakve šargarepe, što ne može podrazumijevati skorije članstvo u Evropsku uniju“, smatra analitičar.

Lideri EU poklonili su Ukrajini status kandidata za članstvo u tom bloku zbog rata sa Rusijom, iako Kijev nije ispunio sve zahjeve za to.

Dobrosavljević tvrdi da mi ne trebamo biti iznenađeni time.

„Još 2007 su Rumuni i Bugari postali članice EU iako su tad bile iza Srbije. Očigledni su geopolitički razlozi pravljenja jedne vrste sanitarnog kordona prema Ruskoj federaciji uprkos vrijednostima koje zaista promoviše sama Evropska unija“, kazao je on.

EU je poručila građanima da ukinu hlađenje i grijanje kako bi uštedjeli struju i tako se izborili sa nedostatkom ruskog gasa, a Dobrosavljević tvrdi da Rusi mogu i da popiju svu votku.

„Očigledno je da postoji konfuzija između političkih lidera EU i da je globalna ekonomija toliko bila integrisana da je sad nemoguće razdvojiti uprkos političkoj volji i političkoj želji. Moram napomenuti da tu spadaju i američka i ruska ekonomija. Dakle, kao što ni Rusi ne mogu tako hitro da izgrade gasovod ka Kini i Indiji kako bi nadoknadila količine gasa koje su izvozili na zapadno tržište, tako ni Zapad ne može diverzifikovati svoju nabavku fosilnih energenata pa da odjedanput na nekim drugim tržištima kompenzuje ono što su nabavljali od Rusije. Tako da, između želja političara i surove realnosti, surova realnost će uvijek na kraju da pobijedi“, kazao je analitičar.

Dobrosavljević objašnjava da su se i ruska ekonomija i ruska vojska već godinama pripremale za mogući sukob u Ukrajini.

„To je jasno kada se pogleda i spoljna i ekonomska i bezbjednosna politika Ruske federacije od 2014. na ovamo. Oni su jednostavno samo čekali priliku da odgvore na bezbjednosni izazov koji im je Zapad kreirao. Zapad ovdje formalno nije u ratu ali de facto jeste preko ukrajinske vojske. Sve tri strane koriste medijske manipulacije. Ipak, mi smo sve to iskusili, i nije nam strana zloupotreba žrtava“, zaključio je on.