Podaci su neumoljivi – od 2010. do 2020. godine iz državnog budžeta isplaćeno je čak 190 miliona eura po osnovu garancija za kredite koje nijesu vraćale firme kojima je država bila žirant. Bez kamata. Bez odgovornosti. Bez jasnog epiloga.
U isto vrijeme, jedan od ključnih simbola takve politike bio je dolazak ruskog tajkuna Oleg Deripaska, čije se ime vezuje za privatizaciju KAP-a i jednu od najkontroverznijih ekonomskih epizoda u savremenoj istoriji Crne Gore.
Model: privatni profit – javni gubitak
Suština tog sistema bila je jednostavna:
privatni interes – javni novac.
Firme bliske političkim centrima moći dobijale su državne garancije, ulazile u rizične aranžmane, a kada bi projekti propali – dug je preuzimao budžet, odnosno građani.
U slučaju KAP-a, očekivana modernizacija pretvorila se u dugove, arbitraže i finansijski kolaps koji je na kraju pao na teret države. I to ne simbolično – već stotinama miliona eura.
Ko je donosio odluke?
Ključno pitanje koje i danas ostaje bez jasnog odgovora jeste – ko je donosio odluke da država garantuje za privatne poslove bez adekvatnog obezbjeđenja?
Jer nije riječ o jednoj grešci, već o kontinuitetu politike koja je trajala godinama.
U tom periodu, Demokratska partija socijalista imala je potpunu kontrolu nad ekonomskim tokovima i državnim institucijama, što otvara pitanje političke odgovornosti za ovakve aranžmane.
Veze koje se ne mogu ignorisati
Dolazak Deripaske i sličnih investitora nije bio slučajan, već rezultat političkih odluka i strateških partnerstava.
Međutim, ono što je predstavljano kao razvojna šansa, završilo se kao finansijski teret koji i danas opterećuje državu.
Dok su pojedinci ostvarivali ogromne profite, građani su kroz poreze i budžet pokrivali gubitke.
Račun bez krivca
Najveći problem nije samo u izgubljenim milionima.
Problem je što za takav model upravljanja – gotovo da niko nije odgovarao.
190 miliona eura bez kamata nije samo broj. To je škola koja nije izgrađena, bolnica koja nije opremljena, infrastruktura koja nije završena.
Priča o državnim garancijama i ruskim investicijama nije samo ekonomska tema.
To je pitanje sistema u kojem se privatni rizik prebacuje na državu, a politička odgovornost ostaje neizgovorena.
Jer dok god nema odgovora na pitanje ko je odlučivao – postoji opasnost da se isti model ponovi.
Нису сви платили.. неки су се омрсили.Бранкп Вујовић Драган Кујовић су потписали А ИЗГУБИО ЈЕ ОНАЈ ШТО СУ МУ НАТОВАРИЛИ ДУГ нА ЛЕЂА ЗА ЈОШ 100 ГОДИНА.а ПОТПИСНИЦИ НА СЛОБОДИ
ЈОШ СЕ И ОМРСИЛОИ тројком вотком и кавијаром.
Nijesu to Rusi nego Jevreji koji su opljačkali Rusiju!